Vojevanje Crnogoraca i Rusa na Nikšiće
0001 Vino piju do dva pobratima,
0002 Na Cetinju kod bijele crkve,
0003 Jedno bješe Petrović vladika,
0004 A drugo je Moskov đeneralu,
0005 Na ime ga Bragodijer viču.
0006 Kad se rujna vina napoiše,
0007 O svačemu jeglen zaturiše,
0008 Onda veli Petrović vladika:
0009 „Pobratime Moskov đeneralu!
0010 „Mene, brate, dodijaše Turci,
0011 „Kidisali su četiri strane,
0012 „Robe, pale, a sijeku glave,
0013 „Baš se Turska raširila širom,
0014 „A Crna se gora stijesnila,
0015 „Od Turaka življet’ ne možemo.
0016 „No te molim, mili pobratime,
0017 „Da mi dadeš azne i džebane
0018 „I Moskova ubojnih soldata,
0019 „Da udarim na četiri strane;
0020 „Prvu ćemo dijeliti vojsku,
0021 „Na Nikšića sa njom udariti;
0022 „Drugu ćemo opraviti vojsku,
0023 „Na Žabjaka, grada bijeloga;
0024 „Treću, brate, varoš-Podgorici;
0025 „A četvrtu Kolašinu tvrdu.
0026 „Ako, brate, Turke nadbijemo,
0027 „Crna će te gora pominjati,
0028 „Nakon sebe spomen ostaviti,
0029 „Dok je sunca i dok je mjeseca.”
0030 Onda veli Moskov đenerale:
0031 „Pobratime Petrović vladika!
0032 „Sve bi dao, što si zaiskao,
0033 „Tek ne smijem, mili pobratime,
0034 „Dok ne pitam cara Aleksandra.”
0035 Opet veli Petrović vladika:
0036 „Pobratime Moskov đenerale!
0037 „Ti se, brate, nemoj prepanuti
0038 „Od čestita cara Aleksandra,
0039 „Car će dati, što iska vladika,
0040 „Jer on braću Crnogorce ljubi
0041 „Kao svoje Ruse po Rusiji.”
0042 To se pobra oba poslušaše,
0043 Da Nikšića otmu od Turaka,
0044 Pa golemu pokupiše vojsku,
0045 Bragodijer podiže soldate,
0046 A vladika mlade Crnogorce;
0047 Pravo idu bijelu Nikšiću,
0048 Dok dođoše mostu velikomu
0049 Na pomolu bijela Nikšića,
0050 Tu su Turci klance povatali,
0051 Pogradili meterize tvrde,
0052 Ne da Turčin na mos nagaziti,
0053 Tu se biše vatrom iz pušaka,
0054 Nekoliko pogibe junaka,
0055 A besjedi Petrović vladika:
0056 „Nije l’ majka rodila junaka
0057 „U ordiju mlada Crnogorca,
0058 „Da potrgne jatagana noža,
0059 „Da juriši na mos među Turke
0060 „I za njime mladi Crnogorci,
0061 „Da građane potisnemo Turke!”
0062 Tu se junak naći ne mogaše.
0063 Onda veli Petrović vladika:
0064 „Braćo moja, mladi Crnogorci!
0065 „Zovite mi Bela barjaktara,
0066 „Od Čkrnića na glasu junaka,
0067 „Koji nosi svilena barjaka,
0068 On će prvi udarit’ na Turke.”
0069 Crnogorci svi vladici viču:
0070 „Belo uze stotinu junaka,
0071 „Pa otide niz Rudine ravne.”
0072 Taman oni u riječi bjagu,
0073 Dok eto ti Bela barjaktara,
0074 Sve Rudine vatrom popalio,
0075 Nekolike pogubio glave,
0076 I Turaka sedam uvatio.
0077 Kako dođe Belo barjaktaru,
0078 Pred vladiku mrtve turi glave,
0079 Vladika mu muštuluke daje,
0080 Belo uze krstata barjaka,
0081 Pa potrže plamena andžara,
0082 A povika braću Crnogorce,
0083 Na ćupriju prvi udario,
0084 A za njime mladi Crnogorci.
0085 Kada Turci to čudo viđeše,
0086 Tu plamene nože povadiše,
0087 I povode konjma isjekoše,
0088 Mlogi jaše, a konjic mu svezat,
0089 Tog svakoga živa ufatiše;
0090 Pa otale Turke poćeraše
0091 Do Nikšića, grada bijeloga;
0092 A kad Turci vojsku sagledaše,
0093 Na bedem se gradu načetiše,
0094 Zaista se jako prepadoše,
0095 Pa barjake zemlji položiše,
0096 U triputa temena činjagu,
0097 Srbima se smjerno predavagu;
0098 Tu poslaše do dva poglavara,
0099 Da zamole Bela barjaktara.
0100 Kada sjutra bude na predaju,
0101 Te im dadu bijela Nikšića,
0102 Da poštede od Nikšića Turke
0103 Od Moskova i Crnogoraca.
0104 Mlogo blago obećaju Belu,
0105 I Belo ig vodi pred vladiku
0106 I njegova Bogom pobratima,
0107 Bragodijer mlada đenerala,
0108 Tu im vjeru tvrdu zadadoše,
0109 Da predaju svijetlo oružje
0110 I Nikšića, grada bijeloga,
0111 Pa im ništa učiniti ne će,
0112 Neka idu, vrag ih i odnio!
0113 Poglavare u grad povratiše,
0114 Pa Nikšića tvrdo opasaše.
0115 Tu ig bijel danak ostavio,
0116 A tamna ig noćca prifatila.
0117 Đe je sreća, tu je i nesreća:
0118 Zavadi se Cetinjski vladika
0119 Sa Moskovom, Bogom pobratimom,
0120 Ovako mu Moskov govoraše:
0121 „Pobratime Cetinjski vladika!
0122 „Što mi na broj ne bude soldata,
0123 „Za svakoga Moskova soldata
0124 „Da mi dadeš po dva Crnogorca.”
0125 A vladika kaza đeneralu;
0126 Da mu ne da bogme đavoljega.
0127 Tu nesloga, da je Bog ubije!
0128 Ostaviše bijela Nikšića,
0129 Pa odoše na polje Cetinje.
