Војевање Црногораца и Руса на Никшиће

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Војевање Црногораца и Руса на Никшиће

0001 Вино пију до два побратима,
0002 На Цетињу код бијеле цркве,
0003 Једно бјеше Петровић владика,
0004 А друго је Москов ђенералу,
0005 На име га Брагодијер вичу.
0006 Кад се рујна вина напоише,
0007 О свачему јеглен затурише,
0008 Онда вели Петровић владика:
0009 „Побратиме Москов ђенералу!
0010 „Мене, брате, додијаше Турци,
0011 „Кидисали су четири стране,
0012 „Робе, пале, а сијеку главе,
0013 „Баш се Турска раширила широм,
0014 „А Црна се гора стијеснила,
0015 „Од Турака живљет’ не можемо.
0016 „Но те молим, мили побратиме,
0017 „Да ми дадеш азне и џебане
0018 „И Москова убојних солдата,
0019 „Да ударим на четири стране;
0020 „Прву ћемо дијелити војску,
0021 „На Никшића са њом ударити;
0022 „Другу ћемо оправити војску,
0023 „На Жабјака, града бијелога;
0024 „Трећу, брате, варош-Подгорици;
0025 „А четврту Колашину тврду.
0026 „Ако, брате, Турке надбијемо,
0027 „Црна ће те гора помињати,
0028 „Након себе спомен оставити,
0029 „Док је сунца и док је мјесеца.”
0030 Онда вели Москов ђенерале:
0031 „Побратиме Петровић владика!
0032 „Све би дао, што си заискао,
0033 „Тек не смијем, мили побратиме,
0034 „Док не питам цара Александра.”
0035 Опет вели Петровић владика:
0036 „Побратиме Москов ђенерале!
0037 „Ти се, брате, немој препанути
0038 „Од честита цара Александра,
0039 „Цар ће дати, што иска владика,
0040 „Јер он браћу Црногорце љуби
0041 „Као своје Русе по Русији.”
0042 То се побра оба послушаше,
0043 Да Никшића отму од Турака,
0044 Па голему покупише војску,
0045 Брагодијер подиже солдате,
0046 А владика младе Црногорце;
0047 Право иду бијелу Никшићу,
0048 Док дођоше мосту великому
0049 На помолу бијела Никшића,
0050 Ту су Турци кланце поватали,
0051 Поградили метеризе тврде,
0052 Не да Турчин на мос нагазити,
0053 Ту се бише ватром из пушака,
0054 Неколико погибе јунака,
0055 А бесједи Петровић владика:
0056 „Није л’ мајка родила јунака
0057 „У ордију млада Црногорца,
0058 „Да потргне јатагана ножа,
0059 „Да јуриши на мос међу Турке
0060 „И за њиме млади Црногорци,
0061 „Да грађане потиснемо Турке!”
0062 Ту се јунак наћи не могаше.
0063 Онда вели Петровић владика:
0064 „Браћо моја, млади Црногорци!
0065 „Зовите ми Бела барјактара,
0066 „Од Чкрнића на гласу јунака,
0067 „Који носи свилена барјака,
0068 Он ће први ударит’ на Турке.”
0069 Црногорци сви владици вичу:
0070 „Бело узе стотину јунака,
0071 „Па отиде низ Рудине равне.”
0072 Таман они у ријечи бјагу,
0073 Док ето ти Бела барјактара,
0074 Све Рудине ватром попалио,
0075 Неколике погубио главе,
0076 И Турака седам уватио.
0077 Како дође Бело барјактару,
0078 Пред владику мртве тури главе,
0079 Владика му муштулуке даје,
0080 Бело узе крстата барјака,
0081 Па потрже пламена анџара,
0082 А повика браћу Црногорце,
0083 На ћуприју први ударио,
0084 А за њиме млади Црногорци.
0085 Када Турци то чудо виђеше,
0086 Ту пламене ноже повадише,
0087 И поводе коњма исјекоше,
0088 Млоги јаше, а коњиц му свезат,
0089 Тог свакога жива уфатише;
0090 Па отале Турке поћераше
0091 До Никшића, града бијелога;
0092 А кад Турци војску сагледаше,
0093 На бедем се граду начетише,
0094 Заиста се јако препадоше,
0095 Па барјаке земљи положише,
0096 У трипута темена чињагу,
0097 Србима се смјерно предавагу;
0098 Ту послаше до два поглавара,
0099 Да замоле Бела барјактара.
0100 Када сјутра буде на предају,
0101 Те им даду бијела Никшића,
0102 Да поштеде од Никшића Турке
0103 Од Москова и Црногораца.
0104 Млого благо обећају Белу,
0105 И Бело иг води пред владику
0106 И његова Богом побратима,
0107 Брагодијер млада ђенерала,
0108 Ту им вјеру тврду зададоше,
0109 Да предају свијетло оружје
0110 И Никшића, града бијелога,
0111 Па им ништа учинити не ће,
0112 Нека иду, враг их и однио!
0113 Поглаваре у град повратише,
0114 Па Никшића тврдо опасаше.
0115 Ту иг бијел данак оставио,
0116 А тамна иг ноћца прифатила.
0117 Ђе је срећа, ту је и несрећа:
0118 Завади се Цетињски владика
0119 Са Московом, Богом побратимом,
0120 Овако му Москов говораше:
0121 „Побратиме Цетињски владика!
0122 „Што ми на број не буде солдата,
0123 „За свакога Москова солдата
0124 „Да ми дадеш по два Црногорца.”
0125 А владика каза ђенералу;
0126 Да му не да богме ђавољега.
0127 Ту неслога, да је Бог убије!
0128 Оставише бијела Никшића,
0129 Па одоше на поље Цетиње.



Извор[уреди]

Вук IV - Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд 1986-1988.