Vojevanje Ružice devojke
Stade lupa doboš' po sokaci,
Da se kupe mlađani junaci:
Koji nema na vojni vojnika,
Neka sprema ili neka najma.
Zabrinu se Debelja Novače, 5
Di on nema na vojnu vojnika,
Već on ima devet devojaka,
I desetu Ružicu devojku,
Niti sprema niti on najima.
Al' besedi Ružica devojka: 10
„Ne brini se, moj rođeni babo,
„Ja ću ići na Kosovo ravno,
„Vojevaću devet godin' dana,
„I desetu četiri meseca,
„Pa ću, babo, onda kući doći. 15
„Već mi kupi konja nejašena,
„I kupi mi ruvo nenošeno,
„I umesi prebele kolače,
„I najmi mi Nemetkinja slugu!“
Kupi baba konja nejašena 20
I kupi joj ruvo nenošeno,
I umesi prebele kolače,
I najmi joj Nemetkinja slugu.
Sedla konja Ružica devojka,
Britku sablju na ramena, baca, 25
Pa usede na konja dobroga,
Pa se vinu preko polja ravna,
K'o no zvezda preko neba sjajna;
Pak kad dođe na sred gore čarne,
Podviknula sitno glasovito, — 30
Čak je care na stolici čuo.
Pak besedi care gospodare:
„Oj Boga vam, trideset momaka,
„Izađite na drum pred junaka,
„Upravo ga meni dovedite!" 35
Tu ne stoje trideset momaka,
Već idedu na drum pred junaka;
Al' se junak ni gledati ne da,
Već se krije od jele do jele,
Kao tica od grane do grane, 40
P' ona dođe caru gospodaru.
Dobru mu je pomoć nazivala,
I care je njojzi odazvao:
„Bog t ' pomog'o, delijo neznani!“
Vojevala Ružica devojka, 45
Vojevala za devet godina,
Kad nastala godina deseta
Piše pismo Ružica devojka,
Piše pismo svom rođenom babi,
I pišući pero ispustila, 50
Med kolena lako uhvatila.
To je gled'o care gospodare,
Po tom pozn'o da je ženska glava. [1]
Pa besedi care gospodare,
On besedi svojoj staroj majci: 55
„Oj Boga ti, moja stara, majko,
„Ovo nije Ruži dobar junak,
"Već je ovo Ružica devojka,
„Uz'o bi je, majko, za sebeka!“
Al' besedi ostarela majka: 60
„Oj Boga ti, care gospodare,
„Oj Boga ti moj rođeni sine,
„Vodi vojsku u zelenu baštu,
„Pa sedajte na zelenu travu;
„Ako bude Ružica devojka, 65
„Pod njom će se povaljati trava,
„Ako bude Ruži dobar junak,
„Pod njim će se podignuti trava!“
Kad u jutru beo dan osvanu,
Dan osvanu i ogranu sunce, 70
Vodi vojsku care gospodaru,
Vodi vojsku u zelenu baštu,
Pa sedaju na zelenu travu;
Pod svima se povaljala trava,
Pod Ružicom podignula trava, 75
A on ide ostareloj majci,
Pa besedi ostareloj majci:
„Oj Boga ti, moja stara majko,
„Pod svima se povaljala trava,
„Pod Ružicom podignula trava!“ 80
Opet majka sinu besedila:
„Oj Boga ti, care gospodare,
„Kad u jutru beo dan osvane,
„Dan osvane i ograne sunce
„Vodi vojsku u goru zelenu, 85
„Igrajte se igre svakojake,
„Hitajte se kamena s ramena;
„Ako bude Ružica devojka,
„Ona ne će nadigrati vojsku,
„Ona ne će nadbaciti vojsku. 90
„Ako Rӯži bude dobar junak,
„A Ruži će nadigrati vojsku,
„I Ruži će nadbaciti vojsku!“
Kad u jutru beo dan osvanu,
Vodi vojsku care gospodare, 95
Vodi vojsku u goru zelenu,
Igraju se igre svakojake,
Itaju se kamena s ramena,
Nadigra ih Ružica devojka.
Ali ide care gospodare, 100
On ti ide ostareloj majci,
Pa besedi ostareloj majci:
„Oj Boga ti, moja stara majko,
„Nadigra ih Ružica devojka
„Nadbaci ix Ružica devojka, 105
„Uz'o bi je, majko, za sebeka!"
Opet njemu ostarela majka:
„Oj Boga ti, moj rođeni sine,
„Kad ujutru beo dan osvane,
„Dan osvane i ograne sunce, 110
„Vodi vojsku na Dunav na vodu,
„Ako bude Ruži dobar junak,
„A Ruži će Dunav preplivati;
„Ako bude Ružica devojka,
„Ona ne će smeti ni naići.“ 115
Kad u jutru beo dan osvanu,
Suze roni Ružica devojka,
Suze roni pa caru govori:
„Oj Boga ti, care gospodaru,
„Pusti mene mome belom dvoru, 120
„Baba mi je vrlo na umoru,
„Pa me zove, da me vidi baba!“
Dopusti joj care gospodare:
„Idi Rӯži, ali brzo dođi!“
Sedla konja Ružica devojka, 125
Britku sablju na ramena baca,
Pa besedi Ružica dovojka:
„Zbogom ostaj care gospodaru!
„Vojevala Ružica devojka,
„Vojevala devet godin' dana, 130
„I desetu četiri meseca,
„Zbogom ostaj, care gospodaru,
„Dojke rastu, dolame pucaju,
„Belo lice oće da se ljubi
„Čarne oči ohe da se glede!“ 135
Čiknu konja Ružica devojka,
Čiknu konja preko polja ravna,
Kao zvezda preko neba sjajna.
Al besedi care gospodaru:
„Bog ubio onu svaku majku, 140
„Koja svome zakraćuje sinu!
„Lele mene i do Boga moga,
„Di meneka prevari devojka!“
