Voin i njegova zaručnica

0001 Zaprosio vojvoda Voine,
0002 Na daleko lijepu đevojku,
0003 U onoga dužda od Mletaka;
0004 Voin prosi, dužde mu je daje;
0005 On predade prsten i jabuku;
0006 Svadbu glavi za godinu danah,
0007 Pa ondolen na dvorove pođe;
0008 Teke dođe, Voin se razbolje
0009 A od srca bolesti junačke;
0010 On bolova tri godine danah,
0011 Ni umrije, ni mu bolje bilo.
0012 Đevojci se čekat’ dosadilo,
0013 Pa je sitnu knjigu napravila,
0014 Voinu je bješe spravila:
0015 „O voine, o moj zaručniče!
0016 „Kupi svate, hajde za đevojku,
0017 „Jer me kore moje snahe mlade:
0018 „Da sam dobra, ja bih doma bila.”
0019 Kad Voina knjiga dopanula,
0020 I on viđe, što mu knjiga piše,
0021 Pa je drugu knjigu nakitio,
0022 Te je posla rođaku svojemu
0023 A na ime vojevodi Janku:
0024 „Kupi svate, hajde za đevojku,
0025 „Na moje je ime prevarite
0026 „Za tobom je, brate, dovedite.”
0027 Kad je Janka knjiga dopanula,
0028 On na prešu okupi svatove,
0029 Povede ih duždu na dvorove.
0030 Divno dužde svate dočekuje,
0031 Pa im daje dare i đevojku,
0032 Ondolen se svati podigoše;
0033 Glas dopade vojvodu Voina:
0034 Evo svati i vode đevojku.
0035 No je Voin majci besjedio.
0036 „Uvij mene svilenijem pasom,
0037 „Iznesi me pod nerandžu žutu,
0038 „Da ja viđu moje nesuđenje.”
0039 Skoči stara, divno ga obuče,
0040 Iznese ga pod nerandžu žutu;
0041 Prema njega dođoše svatovi.
0042 Kad pogleda lijepa đevojka,
0043 I ugleda vojvodu Voina,
0044 Đeverima riječ govorila:
0045 „A za Boga, moji dva đevera!
0046 „Ko je ona lijepa delija,
0047 „Štono sjedi pod nerandžu žutu?
0048 „Divan li je, jadi ga ubili!
0049 „No je njemu potavnjelo lice.”
0050 Svatovi joj kazaše Voina,
0051 No đevere mlada umolila,
0052 Te otide šnjima do Voina,
0053 I Voina za bolinak pita.
0054 Voin bači u džepove ruke,
0055 Te izvadi do tri burme zlatne.
0056 „Ma ti ovo, moje nesuđenje!
0057 „Te sam dare za te sigurava’,
0058 „Tri kovača tri godine danah.”
0059 A đevojka prifati darove,
0060 Pa se maši rukom u njedrima,
0061 I izvadi od zlata košulju,
0062 Te je daje vojvodi Voinu:
0063 „Ma to tebe, zaludnja radosti!
0064 „Te sam dare za te sigurala,
0065 „Tri vezilje tri godine danah.”
0066 Darivaše s’, pa se razdvojiše.
0067 Tu Voinu dupa ispanula;
0068 Glas dopade na konja đevojku,
0069 Pa govori mlada đeverima:
0070 „Skinite me sa konja na travu,
0071 „Da se mlada podijelim s dušom.”
0072 Kako rekla, tako učinila,
0073 Đevojka se s dušom podijeli.
0074 Ono crče jedno za drugijem.
0075 To je bilo kad se i činilo.

Izbor

• Sabrana dela Vuka Karadžića, Srpske narodne pjesme, izdanje o stogodišnjici smrti Vuka Stefanovića Karadžića 1864-1964 i dvestogodišnjici njegova rođenja 1787-1987, Prosveta. Pjesme junačke srednjijeh vremena, knjiga treća 1846, Beograd, 1988., str. 370-372.