Vozala se viza riba,
Uz Dunavo, niz Dunavo,
Vozajuć se, govorila:
"Ko bi mene salovio,
Rodio bi zemlji cara,
I još tere provizura!"
To začula gospođica,
Ona šalje sluge svoje,
Da uhvate vizu ribu.
Uhvatiše vizu ribu,
Te je nose gospođici.
Gospođica ribu jede,
Sluškinjica čorbu kusa,
Lepa Mara kosti glođe.
Kad su bile u porodu -
Rodi Mara zemlji cara!
Sluškinjica provizura,
Gospođica ljutu zmiju!
Ciknu, vrisnu gospođica:
"Jaoj meni, šta ja rodi!"
Ljuta zmija progovara:
"Ne boj mi se, majko draga!
Evo ide Đurđev danak,
I'će đeca u jagode,
Ja ću, majko, u travicu -
Ujesti ću zemlji cara,
Sluškinjina provizura!"
