Vladislav/8

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu

DEJSTVO PRVO
◄   ПОЗОРЈЕ СЕДМО POZORJE OSMO ПОЗОРЈЕ ПРВО   ►

POZORJE OSMO


Vladislav (sam).


VLADISLAV: Krv, ništa drugo nego krv. Meni neka služi puzeća množina, ropski nek' mi služi. U srcu nek' me kao vraga proklinje, javno će me se bojati, laskati, da me sve dobrote Radomira, sve dobrodetelji sveta okružuju. Ko se sunčanih 'zraka boji, neka sam sunce postane, pa će slabomoćno oko žmiriti pred sjajnošću veličanstva njegovog. Hodi, Vladimire, slaba tvoja duša učinila te dobrim, mska gnilost učinila te je blagim. Vladislav nije krotak, nije mekušac, blag; on je junak oko kojega se moćne ruke sudbina obmotala, pišti kao afrikanska zmija, i sa trepetom sluša zapovesti junaka, koji za tragove prostote nikakove ne zna. Hodi, i pred očima Vladislava bljuj mrsku mu krv tvoju. Neka puzljivost tvoja samog tigra umekša, namoliti me nećeš, da te iz davećih noktiju ispustim.

(Zavesa padne).


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 163 godine.