Vladislav/7
| ◄ ПОЗОРЈЕ ШЕСТО | POZORJE SEDMO | ПОЗОРЈЕ ОСМО ► |
POZORJE SEDMO
Vladisliv i David.
VLADISLAV: Druže verni, sve nam srećno za rukom ide. Jedan je Ivica u Bugarskoj, koji bi me na odgovor Radomira radi odvukao, no i on u okovma obezvlađen leži. Hoće li nam tako i Vladimir dopasti?
DAVID: S najboljom se nadeždom lađar na more opravlja. Put je njegov u rukama sudbine.
VLADISLAV: U rukama sudbine? — Šta je sudbina? Senka, kojoj samo strašljivo srce tamjan prinosi. Junačka ruka za nikakvu opsenu ne zna, ona i samu besnoću lažljivog opredelenija zaošijava. Spremaj se na put, dobra me nadežda pita. Ja ću da budem onaj kip kom se slabiji duhovi klanjaju. Šta stojiš? Spremaj se! Kad se vratiš, naći ćeš Vladislava krunom nakićena, al' će i za tebe mesto pripravljeno biti.
DAVID: Tek kad se vratim, videćeš koliko ti je David privezan. (Otide).
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.
|