Vladislav/1
| ◄ Насловна | POZORJE PRVO | ПОЗОРЈЕ ДРУГО ► |
DJEJSTVO PRVO
(Dvor kod Vladislava)
POZORJE PRVO
Nestorica i Zarica.
NESTORICA: Je li moguće?
ZARICA: Radomir mrtav, Radomir, koji je nad Bugarskom kao majka nad prvencem lebdio, u kojega je prsima samo blago roda svoga, samo dobro zemlje naše blagotvorno klijalo. sudbino, kako se nemilo titraš sa nesrećnim ovim svetom!
NESTORICA: Kralj najbolji i najveći, kakvog zemlja tek imati može, koji je kraljevinu svoju kao brižljiv otac od vuka Vasilija branio — ova sveta duša leži rukom bezbožnika poražena! Šta nam drugo ostaje, nego sužno pružiti ove jadne prsi, šta nam ostaje, neg' u ropstvo opraviti tužnu domovinu našu, da nas zlotvor očiju lišava, da nam srce čupa na oči verne ljube. Samuilo, tvoje su zenice zamrznute večnim dremežom smrti. Porok oca daleko se prostire; iz korena ruši i razdire sreću nevinih potomaka. Pišti bedna siročad pod teretom stroge sudbe, jer pravdu zahteva večita istina.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.
|