Višnjić Jovan

0001 Boga moli Višnjiću Jovane
0002 da mu rano svane premaljeće,
0003 u proljeće vesel danas Đurđev,
0004 da se gora zaođede listom,
0005 a rudine travom đetelinom,
0006 da prolista šuma bukovica,
0007 a zakuka u njoj kukavica,
0008 da on skupi jednu četu malu,
0009 da š njom ide uz Hercegovinu
0010 na bijele Kurtagića dvore,
0011 Kurtagića Muja i Homera,
0012 da pogubi Muja i Omera
0013 i zarobi Kunu i Hajkunu
0014 i Malina konja Omerova
0015 i gadaru sablju o Malinu.
0016 Boga moli i umolio ga,
0017 rano njemu osvanu proljeće,
0018 u proljeće veseli dan Đurđev.
0019 Skupi Jovan jednu četu malu,
0020 lj njom otide uz Hercegovinu
0021 na bijele Kurtagića dvore,
0022 Kurtagića muja i Omera,
0023 al’ na dvore Muja ne bijaše
0024 nego bješe u krajini donjoj,
0025 u amidže ispijaše vino,
0026 malo zasp’o, zao san sasnio,
0027 da ga ud’ri zmija pod koljeno,
0028 s desne strane iz zelene tave,
0029 a Omera među oči crne.
0030 Od sanka se Mujo rastavio
0031 pak amidži sanak povidio:
0032 "Bogom tebe, ostaral’ amidža!
0033 Malo zaspah, zao sanak viđeh
0034 da me ud’ri zmija pod koljeno,
0035 s desne strane iz zelene trave,
0036 a Omera među oči crne,
0037 bojati se Višnjića Jovana,
0038 jer se Jovan zafalio davno
0039 teke njemu osvane proljeće
0040 da će nama poharati dvore
0041 i pogubit mene i Omera,
0042 a zarobit kunu i Hakunu
0043 i Malina konja Omerova
0044 i gadaru sablju o Malinu."
0045 Amidža mu ćaše besjediti,
0046 al’ ga Mujo slušati ne hoće
0047 neg’ okroči pelivan zelenka,
0048 oćera ga na dvore bijele,
0049 al’ mu pred dvor stara majka sjedi,
0050 ni selam joj Mujo ne naziva
0051 neg’ je staroj govorio majci:
0052 "Stara majko, za boga miloga,
0053 jeslu li me sestre zarobljene?
0054 Jel’ na kuli moja tudeškinja, (puška)
0055 jesu li mi poveli Malina
0056 i gadaru sablju o Malinu
0057 a je li mi Omer poginuo?"
0058 Stara njemu progovara majka:
0059 "O moj sinko, Kurtagiću Mujo!
0060 Nijesu ti sestre odvedene,
0061 na kuli je tvoja tudeškinja,
0062 nijesu ti poveli Malina,
0063 niti ti je Omer poginuo,
0064 neg’ je Omer poš’o u poćeru
0065 za kurvićem Višnjićem Jovanom."
0066 A kada je razumio Mujo,
0067 opet Mujo okroči zelenka
0068 pa ga goni gorom kroz planinu,
0069 al’ nahodi tri četiri druga
0070 od družine Višnjića Jovana
0071 ljto bijaše Omer pogubio.
0072 Otle ćera unaprijed tragom,
0073 kad eto ti sedam-osam drugah
0074 od družine Kurtagić Omera
0075 ljto bijaše Jovan pogubio;
0076 i opeta gorom ode Mujo,
0077 kad nahodi do dvanaest drugah,
0078 sve družina Višnjića Jovana
0079 ljto bijaše Omer pogubio
0080 i međ’ njima ranjen Omeraga,
0081 a veli mu Kurtagiću Mujo:
0082 "Jesu li ti rane od vidanja,
0083 da te, brate, vodim na hećime?"
0084 "Ah moj brate, Kurtagiću Mujo!
0085 Nit’ se muči, niti blaga harči,
0086 sve su meni rane od vidanja,
0087 al’ mi nisu rane od vidanja
0088 od kurvića Jovana Višnjića
0089 i njegove dvije puške male,
0090 su dva zrna i četiri gerla,
0091 jedan čarak obje žežijaše,
0092 one su mi srce pokosile."
0093 A kad čuo Kurtagiću Mujo,
0094 na nj bacio divan-kabanicu,
0095 a udari tragom za Jovanom,
0096 brzo ga je Mujo pristigao,
0097 tek ga viđe, nama’ ga poznade,
0098 viknu Mujo kano da grom puče:
0099 "Stan’ kurviću, Jovane Višnjiću!
0100 Da si meni lani utekao,
0101 ljetos bi te Mujo dostigao,
0102 ev’ ćemo se sabljam’ udariti!"
0103 A pripravi svoju tudeškinju,
0104 nego vjere u Turčina nejma,
0105 ustavi se Višnjiću Jovane,
0106 sigurne mu dvije puške male.
0107 Kad se, brate, blizu sastadoše,
0108 Mujo pali svoju tudeškinju,
0109 Jovan žeže obje puške male.
0110 Kod studene Une i Korane,
0111 tu udari junak na junaka,
0112 a pogibe jedan kod drugoga,
0113 uz njih, brate, niđe nikog nejma,
0114 neg’ udara Una u Koranu,
0115 žali Una Kurtagića Muja,
0116 a Korana Višnjića Jovana.