Пређи на садржај

Вишњић Јован

Извор: Викизворник

0001 Бога моли Вишњићу Јоване
0002 да му рано сване премаљеће,
0003 у прољеће весел данас Ђурђев,
0004 да се гора заођеде листом,
0005 а рудине травом ђетелином,
0006 да пролиста шума буковица,
0007 а закука у њој кукавица,
0008 да он скупи једну чету малу,
0009 да ш њом иде уз Херцеговину
0010 на бијеле Куртагића дворе,
0011 Куртагића Муја и Хомера,
0012 да погуби Муја и Омера
0013 и зароби Куну и Хајкуну
0014 и Малина коња Омерова
0015 и гадару сабљу о Малину.
0016 Бога моли и умолио га,
0017 рано њему освану прољеће,
0018 у прољеће весели дан Ђурђев.
0019 Скупи Јован једну чету малу,
0020 љ њом отиде уз Херцеговину
0021 на бијеле Куртагића дворе,
0022 Куртагића муја и Омера,
0023 ал’ на дворе Муја не бијаше
0024 него бјеше у крајини доњој,
0025 у амиџе испијаше вино,
0026 мало засп’о, зао сан саснио,
0027 да га уд’ри змија под кољено,
0028 с десне стране из зелене таве,
0029 а Омера међу очи црне.
0030 Од санка се Мујо раставио
0031 пак амиџи санак повидио:
0032 "Богом тебе, остарал’ амиџа!
0033 Мало заспах, зао санак виђех
0034 да ме уд’ри змија под кољено,
0035 с десне стране из зелене траве,
0036 а Омера међу очи црне,
0037 бојати се Вишњића Јована,
0038 јер се Јован зафалио давно
0039 теке њему осване прољеће
0040 да ће нама похарати дворе
0041 и погубит мене и Омера,
0042 а заробит куну и Хакуну
0043 и Малина коња Омерова
0044 и гадару сабљу о Малину."
0045 Амиџа му ћаше бесједити,
0046 ал’ га Мујо слушати не хоће
0047 нег’ окрочи пеливан зеленка,
0048 оћера га на дворе бијеле,
0049 ал’ му пред двор стара мајка сједи,
0050 ни селам јој Мујо не назива
0051 нег’ је старој говорио мајци:
0052 "Стара мајко, за бога милога,
0053 јеслу ли ме сестре заробљене?
0054 Јел’ на кули моја тудешкиња, (пушка)
0055 јесу ли ми повели Малина
0056 и гадару сабљу о Малину
0057 а је ли ми Омер погинуо?"
0058 Стара њему проговара мајка:
0059 "О мој синко, Куртагићу Мујо!
0060 Нијесу ти сестре одведене,
0061 на кули је твоја тудешкиња,
0062 нијесу ти повели Малина,
0063 нити ти је Омер погинуо,
0064 нег’ је Омер пош’о у поћеру
0065 за курвићем Вишњићем Јованом."
0066 А када је разумио Мујо,
0067 опет Мујо окрочи зеленка
0068 па га гони гором кроз планину,
0069 ал’ находи три четири друга
0070 од дружине Вишњића Јована
0071 љто бијаше Омер погубио.
0072 Отле ћера унапријед трагом,
0073 кад ето ти седам-осам другах
0074 од дружине Куртагић Омера
0075 љто бијаше Јован погубио;
0076 и опета гором оде Мујо,
0077 кад находи до дванаест другах,
0078 све дружина Вишњића Јована
0079 љто бијаше Омер погубио
0080 и међ’ њима рањен Омерага,
0081 а вели му Куртагићу Мујо:
0082 "Јесу ли ти ране од видања,
0083 да те, брате, водим на хећиме?"
0084 "Ах мој брате, Куртагићу Мујо!
0085 Нит’ се мучи, нити блага харчи,
0086 све су мени ране од видања,
0087 ал’ ми нису ране од видања
0088 од курвића Јована Вишњића
0089 и његове двије пушке мале,
0090 су два зрна и четири герла,
0091 један чарак обје жежијаше,
0092 оне су ми срце покосиле."
0093 А кад чуо Куртагићу Мујо,
0094 на њ бацио диван-кабаницу,
0095 а удари трагом за Јованом,
0096 брзо га је Мујо пристигао,
0097 тек га виђе, нама’ га познаде,
0098 викну Мујо кано да гром пуче:
0099 "Стан’ курвићу, Јоване Вишњићу!
0100 Да си мени лани утекао,
0101 љетос би те Мујо достигао,
0102 ев’ ћемо се сабљам’ ударити!"
0103 А приправи своју тудешкињу,
0104 него вјере у Турчина нејма,
0105 устави се Вишњићу Јоване,
0106 сигурне му двије пушке мале.
0107 Кад се, брате, близу састадоше,
0108 Мујо пали своју тудешкињу,
0109 Јован жеже обје пушке мале.
0110 Код студене Уне и Коране,
0111 ту удари јунак на јунака,
0112 а погибе један код другога,
0113 уз њих, брате, ниђе никог нејма,
0114 нег’ удара Уна у Корану,
0115 жали Уна Куртагића Муја,
0116 а Корана Вишњића Јована.