Vino piju dva mila jarana,
jaran Mujo i jaran Alija,
na varoši, gdje piju sarhoši.
Tud prolazi beže Isaj-beže.
Njega zovu dva mila jarana: 5
—Hajde, beže, da pijemo vina!
—Man’te me se, dva mila jarana,
nije meni ni do moga dina,
a kamoli do vašega vina!
Sinoć me je oženila majka, 10
a jutros mi pobjegla djevojka
sa jastuka i meka dušeka,
negrljena i ne poljubljena!
Pitaju ga dva mila jarana:
—Bolan bio, što nisi ljubio? 15
—Sanan bio, moja braćo draga,
sanan bio, san me prevario,
prevario, pa nisam ljubio!
Tad mu vele dva mila jarana:
—Ej, sokole, beže Isaj-beže, 20
ne spava se kad se ljubi zlato,
već se spava kad se kosi trava!
Sait Orahovac: Sevdalinke, balade i romanse Bosne i Hercegovine. Sarajevo: "Svjetlost", 1968. (Biblioteka Kulturno naslijeđe Bosne i Hercegovine), str. 33.
