Вино пију два мила јарана,
јаран Мујо и јаран Алија,
на вароши, гдје пију сархоши.
Туд пролази беже Исај-беже.
Њега зову два мила јарана: 5
—Хајде, беже, да пијемо вина!
—Ман’те ме се, два мила јарана,
није мени ни до мога дина,
а камоли до вашега вина!
Синоћ ме је оженила мајка, 10
а јутрос ми побјегла дјевојка
са јастука и мека душека,
негрљена и не пољубљена!
Питају га два мила јарана:
—Болан био, што ниси љубио? 15
—Санан био, моја браћо драга,
санан био, сан ме преварио,
преварио, па нисам љубио!
Тад му веле два мила јарана:
—Еј, соколе, беже Исај-беже, 20
не спава се кад се љуби злато,
већ се спава кад се коси трава!
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 33.
