Vino pije Dina Latinina
u pivnice na zlatne stolice.
Služilo ga svoje prvo ljube,
služilo ga pa mu govorilo:
„'Ajd’, Latine, dete da ženimo." 5
„'Ajd’ odatle, alo i budalo,
koj ti dade za dete devojku?!”
„Čini mi se gde god da si pitam,
čini mi se da mi ne zabrane.
Čini mi se kod cara da pitam, 10
čini mi se da mi ne zabrane.”
Isprosiše kod cara devojku,
odvedoše kod svoji dvorovi.
Kad je bilo večer po večeru,
rasplaka se mladi mladoženja. 15
Devojka ga s prsten zabavljala:
„Na ti prsten, oči ti isprsli,
na ti dunja, duša ti ispadla, —
proklet da je koj te mlad oženi,
triklet da je koj devojku daje!” 20
Beleške
Pesma potiče iz vremena kad je u severoistočnoj Srbiji bio čest slučaj snahočestva, koji, uzgred budi rečeno, ni do danas nije iskorenjen (v. Okružni sud u Zaječaru, predmet P — 170/60). Peva se kao pesma br.5.
Reference
Izvor
Dragoljub Simonović: Narodne pesme iz Istočne i Južne Srbije, Beograd, 1988., str. 272-273.
Ljubiša Rajković Koželjac: Dvori samotvorni (narodne umotvorine iz srednjeg Timoka), Zaječar, 1972., str. 24.
