Вино пије Дина Латинина
у пивнице на златне столице.
Служило га своје прво љубе,
служило га па му говорило:
„'Ајд’, Латине, дете да женимо." 5
„'Ајд’ одатле, ало и будало,
кој ти даде за дете девојку?!”
„Чини ми се где год да си питам,
чини ми се да ми не забране.
Чини ми се код цара да питам, 10
чини ми се да ми не забране.”
Испросише код цара девојку,
одведоше код своји дворови.
Кад је било вечер по вечеру,
расплака се млади младожења. 15
Девојка га с прстен забављала:
„На ти прстен, очи ти испрсли,
на ти дуња, душа ти испадла, —
проклет да је кој те млад ожени,
триклет да је кој девојку даје!” 20
Белешке
Песма потиче из времена кад је у североисточној Србији био чест случај снахочества, који, узгред буди речeно, ни до данас није искорењeн (в. Окружни суд у Зајечару, предмет П — 170/60). Пева се као песма бр.5.
Референце
Извор
Драгољуб Симоновић: Народне песме из Источне и Јужне Србије, Београд, 1988., стр. 272-273.
Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 24.
