Vilu ljubi Zagorac Ivane,
Vilu lubi devet godin dana.
Kad deseta nastala godina,
Progovara Zagorac Ivane:
„Oj bora ti, prebijela vilo, 5
Evo danas devet godin dana,
I deseta nastala godina,
Da se nisi nasmijala na me.“
Progovara bilogrla vila:
„Kako ću se nasmijati na te, 10
Kad mi nema krila ni košulje!"
Privari se Zagorac Ivane,
Privari se, ujede ga guja,
Pa joj dade krila i košulju.
Kad se vila dobavila krila, 15
Izvila se nebu pod oblake.
Kad to vidi Zagorac Ivane,
On zavika iza svega glasa:
„Dođi amo, bilogrla vilo,
Osta čedo ludo i nejako!“ 20
Stojan Rubić: Narodne pjesme: Duvno u Bosni (Prvo kolo). Zbornik za narodni život i običaje južnih Slavena (Zagreb), knjiga XXIII, 1918., str. 234-235.
