Vilin prsten
Zlatan prsten kuje vila,
U nj ukiva kamen dragi,
Koji valja Carigrada,
Pa ga baca u to more
Preširoko, preduboko,
Baca prsten a govori:
„Ko iznese zlatan prsten
Sa dna mora širokoga,
Sa dna mora dubokoga,
Tom ću vila ljuba biti! —"
Ko u more zaronio,
Iz njega se ne vraćao:
Popilo ga sinje more;
Pojele ga morske ribe:
Prsten osta' na dnu mora,
A u gori b'jela vila —
Na kamenu samorana. —
