Vila ustrilila Ivu
Rasla jelva va srid Sarajeva,
Na dugo je grane razpustila;
Nije ono ona vita jelva,
Već je ono Dorotea gospe.
Na dugo je grane razpustila, 5
A još dalje k ćere poženila:
Jednu dala duždi mletačkomu,
Drugu dala kralju nimačkomu,
Tretu dala v mostir koludricam;
A Ivana jedinoga sina, — 10
Njega majka za se ostavila.
Kad je Ive veliki narasal,
On je svojoj govorio majki:
Kupi majko gospodu svatove,
Da ja idem po divojku moju. 15
Ivanu je govorila majka;
Aj Ivane moje dite drago,
Kako ćeš ti sestre sakupiti,
Na to tvoje veliko veselje?
A Ivan je majki govorio: 20
Aj starice moja mila majko,
Lahko j' meni sestre sakupiti,
Na to moje veliko veselje!
Ku si dala duždi mletačkomu,
Ona ti je odavna umrla; 25
Ku si dala v mostir koludricam,
Njoj dat nete iz mostira vanka;
Ku si dala Kralju nimačkomu,
Ona j' dugo simo ti prit neće.
Kad je majka rieči razumila, 30
Ivanu je svate sakupila;
Lipo j' majka svate nakitila,
Više v svilu neg va bunbažinu,
A Ivana jedinoga sina,
Više v zlato, neg va belo platno. 35
Kada Ive pojde po dievojku,
Zdravo svati goru projahali,
Pak izlaze iz gore na polje.
Dvi ih s gore ugledale vile,
Te je vila vili govorila: 40
Poglej vilo glje sestrice moja,
Lipi ti su svati Ivanovi,
Još je lipši jedinac kod majke.
Lipo jih je na kitila majka,
Više v svilu neg va bunbažinu, 45
A Ivana jedinoga sina,
Više v zlato neg va belo platno,
Ustril' mo ga vilo sele moja.
Vila j' vili tiho govorila;
Nemoj vilo, nemoj sele moja, 50
Mučno j' njega odhranila majka
I junačkim opasala pasom;
Već ustrili konja pod junakom.
Ali vila vilu neslušaše,
Već ustrili na konju junaka. 55
Jedva Ive do dievojke pride,
A kada je po obedu bilo,
Tad govori mlajahna dievojka:
Aj vi moja gospodo svatovi,
Pokažite kadi j' moje drago? 60
Govori joj najstariji svate:
Gljej dievojka med svatove svoje,
Upazit ćeš med njimi junaka.
Na komu je prelipo znamenje,
Droban biser i drago kamenje. 65
Kad se svati nazad povratiše,
Svi svatovi ponaprida jašu,
Ive diete osta ponajzada.
Ujac mu se obazrio Janko,
Ivanu je tiho govorio! 70
Aj Ivane moje diete drago,
Ča je tebi ka ti je nevolja
Da ti osta od svatih najzada?
A Ivan je njemu govorio:
Bora tebi moj ujače Janko, 75
Moja j' mene zabolila glava,
Da bi glava nego i srdačce,
Čini mi se moj ujače Janko,
Da ran ovih preboliti neću.
Ujac mu je tiho govorio: 80
O Ivane moje diete drago:
Veži glavu va šara mahramu,
Upni srcem v lucne od sedalca,
Da se tvoji svati neobliče.
Ivan ujca lipo poslušao: 85
Veže glavu va šarcu mahramu,
Srcem upne v lucne od sedalca,
I pojaše malo ponaprida.
Z duga Ivu ugljedala majka,
Tr Ivanu tiho govorila: 90
O Ivane moje diete drago!
Ča je tebi ka ti je nevolja?
Ivan majki tiho govorio:
Moja j' mene zabolila glava,
Od srdačca ni živit nemorem, 95
Već mi razstri mekane ložnice,
Da ja idem noćcu noćevati.
Razstre majka te mehke ložnice,
Svati idu večer večerati,
A Ivan se dušicom dieliti. 100
Al zacvili Ivanova majka:
Jijte pijte gospodo svatovi,
Jijte pijte i razstajite se;
Evo mrtav Ive diete moje!
Tad zacvili gizdava dievojka: 105
Ajme meni mila moja majko,
Kuda li ću na koje li strane?
Govori joj Ivanova majka:
Aj ne cvili gizdava dievojko
Žali s namom Ivana mojega, 110
Žali s namom va dvoru mojemu,
Žali njega tri godine dana,
Žaleć njega poć ćeš za drugoga.
Žalila ga j' tri godine dana,
Žaleć njega išlaj za drugoga, 115
Baš u selu za suseda svoga.
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
