Vila penje čador pod oblake.
Nije čador o šta su čadori,
Veće čador od velje kadive,
A izvezen sve suhijem zlatom,
A nakićen sitnijem biserom, 5
To je Zmaju vrlo čudno bilo.
Pa se izvi nebu pod oblake,
Ugodio kada vila spava,
Pusti vatru i čador zapali,
A ugrabi zagorkinju vilu, 10
Pa je uze sebi za ljubovcu,
Zmaju vila tiho govorila:
„Pusti mene zmaju ognjeviti,
„Da doletim tvom dvoru bijelu,
„Da pometem i vode donesem. 15
Vila zmaja ljuto prevarila:
I pusti je ispod desna krila.
Pa je vila nebu odlećjela:
Jarkome je suncu dolećjela,
Pa je suncu tiho govorila: 20
„Oj Boga ti, naše milo sunce,
„Baci zrake, spali zmaju krila!“
Sunce vilu odmah poslušalo:
Baci zraku, spali zmaju krila.
A odleće zagorkinja vila 25
U oblake da nov čador gradi.
Srpske narodne pjesme pokupljene po Bosni, zbirka Koste H. Ristića; Na korist fonda K. H. Ristića izdalo na svijet Srpsko učeno društvo; U Biogradu u Državnoj štampariji, 1873., str. 9-10.
