[Vila gnizdo tica lastavica]
Vila gnizdo tica lastavica
Mostaru pod bedemom gradom;
I izlegla devet lastavića.
Tud’ nalazi devet Atlagića,
Te pokupi devet lastavića. 5
Ljuto kune tica lastavica:
„A neka vas devet Atlagića,
„Prvi pomor kroz Mostar naljego:
„Vas mi Mostar listom ostavio,
„Ostavio zdravo i veselo, 10
„Ne ostalo devet Atlagića —
„Sve ih devet pomorilo majci !“ ...
To je njojzi kabul dova bila;
Prvi pomor kroz Mostar naljeze —
Vas je Mostar listom ostavio, 15
Ostavio zdravo i veselo,
Ne ostavi devet Atlagića —
Sve ih devet pomorilo majci!
Ne da majka u harem kopati,
Veg u bašču pod žutu naranču, 20
Gdje će svako jutro uraniti
I sinovim kukat’ više glave.
Svako jutro podranjuje majka,
Pa sinovim kuka više glave;
Po imenu djecu dozivaše: 25
„Haso, Huso, žalosna ti majka:
„Moj Osmane, moj slatki bostane;
„Moj Ibrica, ibrišim kanica;
„Moj Aleme, moj dragi kamene;
„Moj Ahmica, care i carica; 30
„Moj Mujica, para carevica;
„Moj Alija, slatka gurabija!“
A najviše svog Omera sina:
„Moj Omere, moj zeleni bore,
„Moj Omere, moj najstari’ sine, 35
„Moj najstari’ i najmili’ sine!
„Je l’ ti, sine, bez dušeka tvrdo;
„Je l’ ti, sine, bez jastuka nisko;
„Je li tebi bez jorgana zima? ...
„Jesu l’ teške štice javorove; 40
„Je li tebi kabur zemlja grka?“ ...
Iz mezara nešto progovara:
„Hajd’ otole, moja stara majko!
„Nije meni bez dušeka tvrdo,
„Niti mi je nisko bez jastuka, 45
„Nit’ je, majko, bez jorgana zima,
„Nit’ je meni kabur zemlja grka,
„Nit’ su teške štice javorove, —
„Vego, majko, suze djevojačke!
„Jesam, majko, vjeru zadavao, 50
„Zadavao siroti djevojci:
„Uzeću te, prevarit’ te neću!
„Pa jesam je prevario, majko —
„I mene je smrca prevarila!
„Sinoć su mi stigle suhaldžije: 55
„Suhal čine, moja stara majko,
„I tuku me od pakla kandžijom,
„A za one suze djevojačke:
„No dovedi, moja stara majko,
„Dovedi mi siroticu Fatu, 60
„Pa je hrani, i oda zla brani;
„Hrani mi je do Đurđeva danka,
„Dok se gora priođede lista,
„A zemljica trave djeteljine:
„Ja ću tebi, majko, dolaziti!“ ... 65
Jadna majka jedva dočekala,
Pa dovede siroticu Fatu.
Tu je Fata noćcu zanoćila.
Kad u jutru jutro osvanulo,
Ode Fata na bijelu kulu: 70
Uze sitnu učit’ hamajliju.
Kad’ joj vihor sa planine punu,
Na pomrsi Fati hamajliju,
Drugi punu i odnese Fatu! ...
Kada dođe ostarjela majka, 75
Kada Fate na kuli neima —
Odma mi se jadu ovizala.
Poče kukat’ ostarjela majka:
„Kuku njojzi do Boga miloga,
„Što će ova samohrana majka, 80
„Koja nema od srca evlada!“
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg