Viden ajduk
Što se ono na planin’ beleje:
il’je inje, il’ belo kovilje,
il’ su ovce od stado ostale,
ili kupina cvetak raspustila,
il’ devojka dari rasturila? 5
Sve od toga nije ni jednoga!
Da je inje, većma bi opalo,
da j’ kovilje, vetar bi odneo?
da su ovce od stado ostale,
do sag bi se po stado potrgle, 10
da j’ devojka dari rasprostrla,
ona bi gi većma sabirala.
Beleju se dvori Videnovi,
a u dvori Videne ajduče.
Slavu slavi svetoga Nikolu. 15
Vinom služi njega verna ljuba,
al’je ljuba ljuto proklinjala:
„Kleta da si, moja stara majke,
što me dade za Viden ajduka.
Viden ide, svu noć ajdukuje 20
pa dolazi u petlovo doba,
i donosi krvave dolame,
na dolama svileni džepovi,
u džepovi ruke od junaci,
a na ruke burme pozlaćene, 25
pa me tera noću da i perem.
Koj pogubi Videna ajduka,
daću njemu sablju Videnovu,
koja valja tri careva grada,
koja seče svaku amagliju, 30
suvo gvožđe i studeni kamen.
Koj pogubi Videna ajduka,
daću njemu konja Videnova
što ga Viden za megdana rani,
kada ide s Turci na megdana. 35
Koj pogubi Videna ajduka,
daću njemu odelo njegovo
što g’ oblači jednom u godinu.
U godinu za svetog Nikolu!“
Vala bogu, vala jedinomu. 40
To dočuše Turci janičari.
Kad je bilo na svetog Nikolu,
svu su kulu Turci opkolili.
Viden pije rumenoga vina,
Viden pije, al’ mu blago nije; 45
sve mu nešto na kapiju bije.
On doziva svoju vernu ljubu:
„Čuješ li me, moja verna ljubo,
časom stani na mermer avliju
sve mi nešto na kapiju bije, 50
nemoj da su Turci janičari.“
Tad izleže ljuba Videnova.
Ona vide Turci janičari,
pa se vrnu na bijelu kulu,
pa doziva Videna ajduka: 55
„Pi mi, pi mi, da moj gospodare!
Jeleni se po dvor razigrali,
pa s rogovi na kapiju biju.“
Viden pije rumenoga vina,
Viden pije, al’ mu blago nije. 60
Opet nešto na kapiju bije.
On doziva svoju milu majku:
„Čuješ li me, moja mila majke,
časom stani na mermer avliju,
sve mi nešto na kapiju bije, 65
nemoj da su Turci janičari.“
Posluša ga ostarela majka,
pa izleže na mermer avliju,
al’ ne vide ostarela majka:
„Pi mi, pi mi, da moj mili sine! 70
Sokoli se po dvor razigrali
pa sas krila u kapiju biju.“
Viden pije rumenoga vina,
Viden pije, al’ mu blago nije.
Sve mu nešto na kapiju bije. 75
On doziva svoju milu sestru:
„Čuješ li me, moja mila sestro,
časom stani na mermer avliju,
sve mi nešto na kapiju bije,
nemoj da su Turci janičari.“ 80
Posluša ga svoja mila sestra,
pa izleže na bijelu kulu.
Svu su kulu Turci opkolili.
Otud ide, u prsa se bije:
„Čuješ li me, da moj mili brate, 85
svu su kulu Turci opkolili, —
nego beži gde je tebi drago!“
Nema kude Videne ajduče,
no on ripnu gore u ambari,
u ambari u belu pšenicu. 90
Tad otvori Videnova majka,
tad otvori gvozdenu kapiju.
Ulegoše janičari Turci.
Oni traže Videna ajduka.
Uvatiše Videnovu majku, 95
udariše trostruke kamdžije:
„Kaži mori, Videnova majke,
kaži sina Videna ajduka.“
Al’ besedi Videnova majka:
„Nemam sina, nemam što da kažem!“ 100
Prebiše voj i ruke i noge.
Opet vele Turci janičari:
„Kaži mori, Videnova majke,
kaži sina Videna ajduka,
jer ćemo ti oči izvaditi.“ 105
I oči voj obe izvadiše,
al’ ne kaza Videnova majka.
Uvatiše Videnovu sestru,
udariše trostruke kamdžije:
„Kaži, mori, Videnova sestro, 110
kaži brata Videna ajduka.“
Al’ besedi Videnova sestra:
„Nemam brata, nemam što da kažem!“
Prebiše voj i ruke i noge.
Opet vele Turci janičari: 115
„Kaži, mori, Videnova sestro,
kaži brata Videna ajduka
jer ćemo ti oči izvaditi.“
I oči voj obe izvadiše
al’ ne kaza Videnova sestra. 120
Uvatiše Videnovu ljubu,
udariše trostruke kamdžije —
odma kaza Videnova ljuba:
„Ne me bite, Turci janičari,
ni me bite, ni me pa mučite, 125
ulegnite gore u ambari,
u ambari u belu pšenicu
Videna će živa uvatite.“
Kad dočuše Turci janičari,
ulegoše Turci u ambari. 130
Uvatiše Videna ajduka,
svezaše mu ruke naopako.
Poteraše Videna ajduka.
Al’ besedi Videne ajduče:
„Stan te malo, Turci janičari, 135
da s zbogujem s moju sgaru majku,
da s zbogujem s moju milu sestru.“
Pa besedi Videne ajduče:
„Zbogom ostaj, ostarela majko!“
Pišti jadna ostarela majka: 140
„Ajd’ u zdravlje, da moj mili sine!
Noge nemam po tebe da pojdem,
ruke nemam za teb’ da se vatam,
oči nemam u tebe da gledam!“
Pa besedi Videne ajduče: 145
„Zbogom ostaj, moja mila sestro!“
Pišti jadna Videnova sestra,
pišti jadna do boga se čuje:
„Ajd’ u zdravlje, da moj mili brate!
noge nemam po tebe da pojdem, 150
ruke nemam za teb’ da se vatam,
oči nemam u tebe da gledam!“
Odvedoše Videna ajduka,
Oteraše niz bijela druma.
Kad su bili na druma široka, 155
samomu se bogu nažalelo,
pa pretvori Videnovu sestru,
pretvori gu kako što je bila.
Pa istrča na gornji čardaci.
Uze bratu prebelu premenu, 160
u premenu sa bukve jabuke
i zamota sablju okovanu —
pa potrča niz polje široko.
Grlom viče, belom rukom maše:
„Stan’ te, stan’te, Turci janičari, 165
da dam bratu prebelu premenu.“
I sami se Turci ubuniše:
„Što je ovo, do boga miloga,
samo što voj oči izvadimo
i ruke voj i noge prebimo?“ 170
Kad dotrča sestra Videnova,
ona prosu sa bukve jabuke.
Sunuše se Turci za jabuke.
Al’ da vidiš Videnovu sestru:
preseče mu drndarsko tetivo 175
i dade mu sablju okovanu.
Kad se Viden sablje dovatio
okrenu se nekoliko puta
dok iseče Turci janičari.
Pa se vrati u beli dvorovi, 180
pa uvati svoju vernu ljubu.
Obuče voj venčanu košulju,
omaza gu lojom i katranom,
pa sas živu vatru zapalija,
te izgore, da gu bog ubije! 185
