Пређи на садржај

Виден ајдук

Извор: Викизворник

* * *


Виден ајдук

Што се оно на планин’ белеје:
ил’је иње, ил’ бело ковиље,
ил’ су овце од стадо остале,
или купина цветак распустила,
ил’ девојка дари растурила? 5
Све од тога није ни једнога!
Да је иње, већма би опало,
да ј’ ковиље, ветар би однео?
да су овце од стадо остале,
до саг би се по стадо потргле, 10
да ј’ девојка дари распрострла,
она би ги већма сабирала.
Белеју се двори Виденови,
а у двори Видене ајдуче.
Славу слави светога Николу. 15
Вином служи њега верна љуба,
ал’је љуба љуто проклињала:
„Клета да си, моја стара мајке,
што ме даде за Виден ајдука.
Виден иде, сву ноћ ајдукује 20
па долази у петлово доба,
и доноси крваве доламе,
на долама свилени џепови,
у џепови руке од јунаци,
а на руке бурме позлаћене, 25
па ме тера ноћу да и перем.
Кој погуби Видена ајдука,
даћу њему сабљу Виденову,
која ваља три царева града,
која сече сваку амаглију, 30
суво гвожђе и студени камен.
Кој погуби Видена ајдука,
даћу њему коња Виденова
што га Виден за мегдана рани,
када иде с Турци на мегдана. 35
Кој погуби Видена ајдука,
даћу њему одело његово
што г’ облачи једном у годину.
У годину за светог Николу!“
Вала богу, вала јединому. 40
То дочуше Турци јаничари.
Кад је било на светог Николу,
сву су кулу Турци опколили.
Виден пије руменога вина,
Виден пије, ал’ му благо није; 45
све му нешто на капију бије.
Он дозива своју верну љубу:
„Чујеш ли ме, моја верна љубо,
часом стани на мермер авлију
све ми нешто на капију бије, 50
немој да су Турци јаничари.“
Тад излеже љуба Виденова.
Она виде Турци јаничари,
па се врну на бијелу кулу,
па дозива Видена ајдука: 55
„Пи ми, пи ми, да мој господаре!
Јелени се по двор разиграли,
па с рогови на капију бију.“
Виден пије руменога вина,
Виден пије, ал’ му благо није. 60
Опет нешто на капију бије.
Он дозива своју милу мајку:
„Чујеш ли ме, моја мила мајке,
часом стани на мермер авлију,
све ми нешто на капију бије, 65
немој да су Турци јаничари.“
Послуша га остарела мајка,
па излеже на мермер авлију,
ал’ не виде остарела мајка:
„Пи ми, пи ми, да мој мили сине! 70
Соколи се по двор разиграли
па сас крила у капију бију.“
Виден пије руменога вина,
Виден пије, ал’ му благо није.
Све му нешто на капију бије. 75
Он дозива своју милу сестру:
„Чујеш ли ме, моја мила сестро,
часом стани на мермер авлију,
све ми нешто на капију бије,
немој да су Турци јаничари.“ 80
Послуша га своја мила сестра,
па излеже на бијелу кулу.
Сву су кулу Турци опколили.
Отуд иде, у прса се бије:
„Чујеш ли ме, да мој мили брате, 85
сву су кулу Турци опколили, —
него бежи где је теби драго!“
Нема куде Видене ајдуче,
но он рипну горе у амбари,
у амбари у белу пшеницу. 90
Тад отвори Виденова мајка,
тад отвори гвоздену капију.
Улегоше јаничари Турци.
Они траже Видена ајдука.
Уватише Виденову мајку, 95
ударише троструке камџије:
„Кажи мори, Виденова мајке,
кажи сина Видена ајдука.“
Ал’ беседи Виденова мајка:
„Немам сина, немам што да кажем!“ 100
Пребише вој и руке и ноге.
Опет веле Турци јаничари:
„Кажи мори, Виденова мајке,
кажи сина Видена ајдука,
јер ћемо ти очи извадити.“ 105
И очи вој обе извадише,
ал’ не каза Виденова мајка.
Уватише Виденову сестру,
ударише троструке камџије:
„Кажи, мори, Виденова сестро, 110
кажи брата Видена ајдука.“
Ал’ беседи Виденова сестра:
„Немам брата, немам што да кажем!“
Пребише вој и руке и ноге.
Опет веле Турци јаничари: 115
„Кажи, мори, Виденова сестро,
кажи брата Видена ајдука
јер ћемо ти очи извадити.“
И очи вој обе извадише
ал’ не каза Виденова сестра. 120
Уватише Виденову љубу,
ударише троструке камџије —
одма каза Виденова љуба:
„Не ме бите, Турци јаничари,
ни ме бите, ни ме па мучите, 125
улегните горе у амбари,
у амбари у белу пшеницу
Видена ће жива уватите.“
Кад дочуше Турци јаничари,
улегоше Турци у амбари. 130
Уватише Видена ајдука,
свезаше му руке наопако.
Потераше Видена ајдука.
Ал’ беседи Видене ајдуче:
„Стан те мало, Турци јаничари, 135
да с збогујем с моју сгару мајку,
да с збогујем с моју милу сестру.“
Па беседи Видене ајдуче:
„Збогом остај, остарела мајко!“
Пишти јадна остарела мајка: 140
„Ајд’ у здравље, да мој мили сине!
Ноге немам по тебе да појдем,
руке немам за теб’ да се ватам,
очи немам у тебе да гледам!“
Па беседи Видене ајдуче: 145
„Збогом остај, моја мила сестро!“
Пишти јадна Виденова сестра,
пишти јадна до бога се чује:
„Ајд’ у здравље, да мој мили брате!
ноге немам по тебе да појдем, 150
руке немам за теб’ да се ватам,
очи немам у тебе да гледам!“
Одведоше Видена ајдука,
Отераше низ бијела друма.
Кад су били на друма широка, 155
самому се богу нажалело,
па претвори Виденову сестру,
претвори гу како што је била.
Па истрча на горњи чардаци.
Узе брату пребелу премену, 160
у премену са букве јабуке
и замота сабљу оковану —
па потрча низ поље широко.
Грлом виче, белом руком маше:
„Стан’ те, стан’те, Турци јаничари, 165
да дам брату пребелу премену.“
И сами се Турци убунише:
„Што је ово, до бога милога,
само што вој очи извадимо
и руке вој и ноге пребимо?“ 170
Кад дотрча сестра Виденова,
она просу са букве јабуке.
Сунуше се Турци за јабуке.
Ал’ да видиш Виденову сестру:
пресече му дрндарско тетиво 175
и даде му сабљу оковану.
Кад се Виден сабље доватио
окрену се неколико пута
док исече Турци јаничари.
Па се врати у бели дворови, 180
па увати своју верну љубу.
Обуче вој венчану кошуљу,
омаза гу лојом и катраном,
па сас живу ватру запалија,
те изгоре, да гу бог убије! 185


Референце

Извор

  • Симоновић, Драгољуб, Заплање - природа, историја, етнографија, друштвено-економски развој, породица, народне песме, Ниш, Градина; Београд, Народна књига; Етнографски институт САНУ, 1982., стр. 623-627.
  • Драгољуб Симоновић: Народне песме из Источне и Јужне Србије, Београд, 1988., стр. 159-163.