Veštice
Ove basme se zasnivaju na starom apokrifu koji srećemo u magijskoj literaturi mnogih naroda. Njegov sadržaj je sledeći: iz mora itlaze devojke sa raspuštenim kosama (kćeri cara Iroda) i polaze da čine zlo ljudima. Obično je dvanaest devojaka, nekad sedam-deset sedam, ili samo jedna. Zatim sledi opis njihovog zastrašujećeg izgleda. Njih sreće sveto lice (sveti Toma, arhangel Mihail, sveti Avram, sveti Pahnutije i dr.) i saznavši od njih kuda idu, sprečava ih da izvrše nameru. Obično ih svetac prisiljava da kažu svoja imena, čime one gube moć, a zatim ih on kažnjava i naređuje da se više ne vrate. Apokrif se javlja u mnogobrojnim varijantama. Neke od njih su objavljene i kod nas na crkveno-slovenskom jeziku (33, s. 361-362; Tomaš Kn. Katanić. Znanie ot roždena, GEM, XIII (1938), s. 157-158; Ljub. Kovačević. Nekoliko priloga staroj srpskoj književnosti, „Starine“,JAZU, X (Zagreb, 1878), s. 283; itd).
Kod Istočnih Slovena ovom basmom se baje od groznice (603, s. 278-279; 607, s. 11; 628, s. 100; 629, s. XXXVI; 640, s. 448-449; itd.).
Ova basma je stavljena na indeks lažnih knjiga još pravilom Halkidonskog crkvenog sabora (645, s. 1-2).
Način bajanja.
Ove basme prate različiti postupci, pa i namene. U Dalmaciji (br. 56) basma služi kao molitva pre spavanja; u Kosanici, u Crnoj Gori (br. 57) basma se izgovara kao zaštita od rđavih snova i trzanja u snu; a u s. Kloki u Lepenici (Srbija), ovom basmom se jure veštice na Bele poklade (Časni post) (br. 59).
Po Milićeviću (259 a, s. 325) u Starom Vlahu baju od veštica kad koga boli oko srca („po sredini snage“). Uzmu glineni lonac koji ima na dnu krst, pa tim loncem pritisnu na devet mesta poravnjeni pepeo. Posle nožem pokupe onaj pepeo gde su izašli krstovi, stave u sud i kuvaju. Zatim u tom loncu traže raznobojne dlake i stavljaju ih u kašiku meda. Posle toga se uzme bolesnikov pojas, otegne se od pročelja prema vratima do desnog preklada, i dokle dosegne, onde se zemlja raskopa. Tu se, vele, mora naći ugljevlja. Tada se ono stavi u onu kašiku s medom i sve se daje bolesniku da pojede. Tako, kaže se, on pojede one koji su hteli da mu naude. Ako ne nađu ni dlake, ni ugljevlja, onda kažu da bolesniku nema leka.
Reference[uredi]
Izvor[uredi]
- Radenković, Ljubinko: Narodne basme i bajanja; Gradina, Niš; : Jedinstvo, Priština; Svetlost Kragujevac, 1982., str. 390-391.