Verenčić ban i Anđelija
Često knjiga za knjigom dolazi.
Tko je šalje, kome li dolazi?
Od onoga Verenčića bana,
Pa dolazi Karlovčiću Ivi:
"Ajde, Ivo, u svatove banu, 5
"I povedi Anđu kolovođu,
"Koja će nam kolo izvoditi,
"Koja će nam šalu zametati."
Al' je Ivu svetovala majka:
"Ao Ivo, moj jedini sine, 10
"Možeš ići banu u svatove,
"Možeš ići, al' Anđe ne vodi;
"Ti ćeš s Anđe pzgubiti glavu."
Al' to Ivo i ne sluša majke,
Već on ode i Anđu odvede. 15
Lepo ih je dočekao bane,
Još ih lepše za trpezu sađa:
Prid nji nosi vino i rakiju,
A najposle slatku malvasiju,
U nju meće benđeluka belog, 20
Dk je Ivu obenđelučio.
Kolo vodi kolovođa Anđa.
Kad je Ivu obenđelučio,
Zakla Ivu kako jagnje malo,
Kako jagnje od devet nedelja. 25
Kad ušeta kolovođa Anđa,
Do kolena u krv zagazila.
Al' se maša Verenčiću bane,
Maša joj se rukom u njedarca,
"Nedra su mi od gologa jeda. 30
"Bogosave, verna slugo moja,
"Preži konje u lake kočije,
"Da nosimo Ivana ranjena,
"Da nosimo Ivanovoj majci."
Još besedi Anđa kolovođa: 35
"Kupi svate, Verenčiću bane,
"Kupi svate koji su i bili,
"U nedelju po me dođi, bane."
Ona ide dvoru bijelome,
I odnese Ivana ranjena. 40
Koliko i majka ugledala,
Još je dalje k njima išetala.
Al' besedi kolovođa Anđa:
"Evo, majko, Ivana ranjena,
"Al' nam, majko, preboleti neće." 45
Saraniše Ivana ranjena,
Pak kukaju kano kukavpce,
Privijaju kano lastavice.
Pa besedi kolovođa Anđa:
"Ao starice, Ivanova majko, 50
"Ta ja ću se osvetiti banu."
Jedva čeka Verenčiću bane,
Jedva čeka da subota dođe.
Kad mu dođe ta subota slavna,
I on kupi kićene svatove, 55
U nedelju po Anđu otiš'o.
Kad je doš'o dvoru Ivanovu,
Jedva i je Anđa dočekala,
Sve i redom po dvorovi sađa,
Pa namače dva itra dželata, 60
Pak je banu tijo besedila:
"Gospodaru, Verenčiću bane,
"Ajde sa mnom gore na čardake,
"Da ti vidiš sve moje darove,
"Oće l' biti za tvoje svatove." 65
Sve svatove pogubiše redom,
A najposle bana na čardaku.
Pa besedi Anđa kolovođa:
"Ao starice, Ivanova majko,
"Osveti se al' se ne posveti." 70
