Веренчић бан и Анђелија
Често књига за књигом долази.
Тко је шаље, коме ли долази?
Од онога Веренчића бана,
Па долази Карловчићу Иви:
"Ајде, Иво, у сватове бану, 5
"И поведи Анђу коловођу,
"Која ће нам коло изводити,
"Која ће нам шалу заметати."
Ал' је Иву световала мајка:
"Ао Иво, мој једини сине, 10
"Можеш ићи бану у сватове,
"Можеш ићи, ал' Анђе не води;
"Ти ћеш с Анђе пзгубити главу."
Ал' то Иво и не слуша мајке,
Већ он оде и Анђу одведе. 15
Лепо их је дочекао бане,
Још их лепше за трпезу сађа:
Прид њи носи вино и ракију,
А најпосле слатку малвасију,
У њу меће бенђелука белог, 20
Дк је Иву обенђелучио.
Коло води коловођа Анђа.
Кад је Иву обенђелучио,
Закла Иву како јагње мало,
Како јагње од девет недеља. 25
Кад ушета коловођа Анђа,
До колена у крв загазила.
Ал' се маша Веренчићу бане,
Маша јој се руком у њедарца,
"Недра су ми од голога једа. 30
"Богосаве, верна слуго моја,
"Прежи коње у лаке кочије,
"Да носимо Ивана рањена,
"Да носимо Ивановој мајци."
Још беседи Анђа коловођа: 35
"Купи свате, Веренчићу бане,
"Купи свате који су и били,
"У недељу по ме дођи, бане."
Она иде двору бијеломе,
И однесе Ивана рањена. 40
Колико и мајка угледала,
Још је даље к њима ишетала.
Ал' беседи коловођа Анђа:
"Ево, мајко, Ивана рањена,
"Ал' нам, мајко, преболети неће." 45
Саранише Ивана рањена,
Пак кукају кано кукавпце,
Привијају кано ластавице.
Па беседи коловођа Анђа:
"Ао старице, Иванова мајко, 50
"Та ја ћу се осветити бану."
Једва чека Веренчићу бане,
Једва чека да субота дође.
Кад му дође та субота славна,
И он купи кићене сватове, 55
У недељу по Анђу отиш'о.
Кад је дош'о двору Иванову,
Једва и је Анђа дочекала,
Све и редом по дворови сађа,
Па намаче два итра џелата, 60
Пак је бану тијо беседила:
"Господару, Веренчићу бане,
"Ајде са мном горе на чардаке,
"Да ти видиш све моје дарове,
"Оће л' бити за твоје сватове." 65
Све сватове погубише редом,
А најпосле бана на чардаку.
Па беседи Анђа коловођа:
"Ао старице, Иванова мајко,
"Освети се ал' се не посвети." 70
