Velika nedelja (drama u tri čina)/3
III
PREĐAŠNjI bez IVANA
JOKA (Prilazi Zoran, poljubi ga i odvodi ga do ikone): ’Ajde, rode, da se pomoliš bogu za ocino zdralje (Metne ga na sanduk pod ikonom). Prekrsti se! Kaži je l’ znaš, kako se kaže? (Vodi mu ruku te se krsti).
ZORAN: Vo imja oca, sina, svetoga duha, amin!
JOKA: Reci: Bogo, Bogo, molim ti se, pomogni mome oci!
ZORAN: Pomogni mome oci!
JOKA: Reci: molim ti se podrži ga živa i zdrava i vrati ga domu svom.
ZORAN: I vrati ga domu svom!
JOKA: Tako! Prekrsti se opet! (Poljubi ga i spusti opet).
ROSA (Koja se za sve ovo vreme majala oko ognjišta, prilazi Joki): Šta kaže komšija, nano?
JOKA: Šta će da kaže? Ne valja! Pribira mal da krene ako do nevolje dođe.
ROSA: Neće valjda.... mimoići će nas; daleko je! (Čuje se top)
JOKA: Ete, čuješ! Nije to daleko.
ROSA: Daće Bog! I lanjske su godine dohodili, i lane su se čuli topovi.
JOKA: Jeste i lane, al’ opet nije bilo ovako. Ljudi se u selu sad više zabrinuti, eto, i narod bega, a lane nije beg’o; pa i topovi, kao da ove godine više pucaju, a i drukče mi je bilo u srcu lanjske godine.
ROSA: A što beži narod, ne idu nekrsti?
JOKA: Ne idu, ali... tako, preplašio se svet, prepatio prošle godine pa se preplašio. Pričala mi je majka, nju je njena majka suzama otkupila od jednoga bega. A ovi što idu... (Čuje se top) Čuli ih?... Vele za njih nije svetinja ni crkva božija ni suza materinska.
ROSA: Pa što ćemo, nano, ako ne daj Bože...?
JOKA: Ćuti! Ne pitaj me, ne pominji mi! Pogle ovaj crvić. (Pokazuje Zorana) Pa... kuća... Ćuti, ne pominji mi!
|