Velika nedelja (drama u tri čina)/24
IX
SVEŠTENIK, PREĐAŠNjI
SVEŠTENIK (Svrćući s puta prilazi grupi): Pomozi vam Bog, dobri ljudi!
STARAC: Bog ti pomogao, oče!
SVEŠTENIK: Biva li da zagrejem malo ruke, baš otpadoše?
STARAC: Sad će eto da se raspali.
SVEŠTENIK (Sedajući): Premrzlo se pa to ti je! Dug put, a nigde konaka da se odmoriš, nigde krova da se skloniš, nigde vatre da se zagreješ i nigde hleba da se nahraniš. Otkako je sveta i veka ovako se zlo nije sručilo na čitav jedan narod.
STARAC: Nije, bome!
SVEŠTENIK: Nekad, kad je Bog kažnjavao svet, kažnjavao je ono što je grešno, ono što se dugim životom moralo ogrešiti. A ovo, kosi, kosi, kosi bez prebira, kosi sve što dohvati.
STARAC: Pokosiće nas sve ako ovako potraje.
SVEŠTENIK: Našao mi se trebnik i epitrahilj pa... pravo da ti kažem, kad prođem tako kraj mrtva, a ja opojom. Velim, toliko da mu učinim da ne istrune neopojan, kad već mora nesahranjen. Ali, gde ćeš stići kad ih je na svakom koraku... onde čovek, ovamo žena, tamo dete, leže kao pokošeni vlatovi na njivi.
|