Velika nedelja (drama u tri čina)/10
X
ROSA, ZORAN, zatim JOKA
ROSA
(Uvodi Zorana i spušta ga): Ode čika!
ZORAN: Kuda će?
ROSA: Ode u grad da ti kupi pušku, pa će opet doći.
ZORAN: Je l’ pravu?
ROSA: Pravu, dabome!
JOKA: (Dolazi s polja slomljena i odlazi pravo ikoni, staje pred nju, krsti se i pita u sebi molitvu. Kad je Joka završila i prekrstila se, krsti se i Rosa): Odoše!...
ROSA: Neka im je srećan put!
JOKA: Dobro te pođe s Marinkom... Paziće ga.
ROSA: A što udariše dole u potok?
JOKA: Neće Marinko na drum, veli naloga dole; nego udari prečicom. (Čuje se jasniji pucanj topa) Eto!
ROSA: Ovo blizu?
JOKA: Primakli su se!
ROSA (Ode na vrata i gleda): Biće da su se primakli! (Jedan jači tresak, ona vrisne).
J OK A (Potrči i uzme u zagrljaj Zorana): Šta je?
ROSA: Udari u Andrića zabran, više crkve i obori hrast.
JOKA: Pa to u selo bije? (Zoranu). Nemoj da se plašiš, golube! Mama tebe čuva!
ROSA
(Ohrabri se i gleda): Ne vidi se ništa... no čujem puške... eno
otud!
JOKA: Primakli se
ROSA: To valjda naši tamo na povijutku.
JOKA: Biće! (Odlazi ia vrata gleda). I on je tamo, je l’ brigo moja! Da l’ pogleda selo svoje, da l’ vidi kuću svoju!
ROSA: Nano! Da l’ ono ovamo ide konjanik?
JOKA: Gde je?
ROSA: Eno izbi iz potoka. Jest ovamo ide!
JOKA: Biće nas traži, da mu priđem?
ROSA: Ma nemoj ostavljati kuće. Otkud nas traži, ide putem svojim.
JOKA: Ne bome, no pogleda ovamo!
ROSA: Pa pogleda... Al’ čekaj! (Osluhuje).
|