Велика недеља (драма у три чина)/10
X
РОСА, ЗОРАН, затим ЈОКА
РОСА
(Уводи Зорана и спушта га): Оде чика!
ЗОРАН: Куда ће?
РОСА: Оде у град да ти купи пушку, па ће опет доћи.
ЗОРАН: Је л’ праву?
РОСА: Праву, дабоме!
ЈОКА: (Долази с поља сломљена и одлази право икони, стаје пред њу, крсти се и пита у себи молитву. Кад је Јока завршила и прекрстила се, крсти се и Роса): Одоше!...
РОСА: Нека им је срећан пут!
ЈОКА: Добро те пође с Маринком... Пазиће га.
РОСА: А што ударише доле у поток?
ЈОКА: Неће Маринко на друм, вели налога доле; него удари пречицом. (Чује се јаснији пуцањ топа) Ето!
РОСА: Ово близу?
ЈОКА: Примакли су се!
РОСА (Оде на врата и гледа): Биће да су се примакли! (Један јачи тресак, она врисне).
Ј ОК А (Потрчи и узме у загрљај Зорана): Шта је?
РОСА: Удари у Андрића забран, више цркве и обори храст.
ЈОКА: Па то у село бије? (Зорану). Немој да се плашиш, голубе! Мама тебе чува!
РОСА
(Охрабри се и гледа): Не види се ништа... но чујем пушке... ено
отуд!
ЈОКА: Примакли се
РОСА: То ваљда наши тамо на повијутку.
ЈОКА: Биће! (Одлази иа врата гледа). И он је тамо, је л’ бриго моја! Да л’ погледа село своје, да л’ види кућу своју!
РОСА: Нано! Да л’ оно овамо иде коњаник?
ЈОКА: Где је?
РОСА: Ено изби из потока. Јест овамо иде!
ЈОКА: Биће нас тражи, да му приђем?
РОСА: Ма немој остављати куће. Откуд нас тражи, иде путем својим.
ЈОКА: Не боме, но погледа овамо!
РОСА: Па погледа... Ал’ чекај! (Ослухује).
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|