Vezak vezla Aiša gospođa,
Pa čardaku u debelom hladu,
Zamrsila malo pasmo zlata
Pa besedi svojoj miloj za'vi,
Miloj za’vi mezimici Mari: 5
„Nemoj mene kazivati majci,
„Sutra jeste ietak turski svetac,
„Sugra će mi doći moja majka
„I doneti tananu košulju,
„Više zlata nego tanka platna, 10
„Ja ću tebe u dar pokloniti."
Ali Mara ne hte oćutati,
Ona ide niz čardake majci:
„U z’o čas mi oženili Agu,
„A u trista Aišu doveli; 15
„Vezak veze Aiša gospođa,
„Zamrsila polumotak zlata,
„Što bi bila u seje košulja."
Razgljevi se ostarela majka,
Pa išeta pred dvor na kapiju 20
I ugleda svoga sina Agu,
Pz daleka izlazi pred njega:
„U z’o čas te oženila majka.
„A u trista Aišu dovela;
„Vezak veze Aiša gospođa, 25
„Zamrsila motovilo zlata,
„Što bi bila u seje košulja.
Gnjevan Aga ode na čardake
I potraži Aišu gospođu,
Koliko je ugledao Aga 30
Toliko je na sablji dočeka,
Raspori je po sredi pojasa
I na sablji čedo joj izvadi,
Nosi čedo sestrici i majci:
„Naj ti, majko, zlaćanu jabuku, 35
„Koja no je u tvom dvoru rasla,
„Al’ joj, majko, ne dade da dozre,
„I, sestrice, bož’ja otrovnice,
„Što se hvališ po među drugama,
„Da te tvoje zabolele ruke 40
„Nihajući od brata bratića.“
