Везак везла Аиша госпођа,
Па чардаку у дебелом хладу,
Замрсила мало пасмо злата
Па беседи својој милој за'ви,
Милој за’ви мезимици Мари: 5
„Немој мене казивати мајци,
„Сутра јесте иетак турски светац,
„Сугра ће ми доћи моја мајка
„И донети танану кошуљу,
„Више злата него танка платна, 10
„Ја ћу тебе у дар поклонити."
Али Мара не хте оћутати,
Она иде низ чардаке мајци:
„У з’о час ми оженили Агу,
„А у триста Аишу довели; 15
„Везак везе Аиша госпођа,
„Замрсила полумотак злата,
„Што би била у сеје кошуља."
Разгљеви се остарела мајка,
Па ишета пред двор на капију 20
И угледа свога сина Агу,
Пз далека излази пред њега:
„У з’о час те оженила мајка.
„А у триста Аишу довела;
„Везак везе Аиша госпођа, 25
„Замрсила мотовило злата,
„Што би била у сеје кошуља.
Гњеван Ага оде на чардаке
И потражи Аишу госпођу,
Колико је угледао Ага 30
Толико је на сабљи дочека,
Распори је по среди појаса
И на сабљи чедо јој извади,
Носи чедо сестрици и мајци:
„Нај ти, мајко, злаћану јабуку, 35
„Која но је у твом двору расла,
„Ал’ јој, мајко, не даде да дозре,
„И, сестрице, бож’ја отровнице,
„Што се хвалиш по међу другама,
„Да те твоје заболеле руке 40
„Нихајући од брата братића.“
