Vasa Rešpekt/II
Još malo pa će biti dva stoleća kako se srpski narod u Srbiji poče kretati da bi se od turskog iga oslobodio. Patrijarh Čarnojević izvuče iz Srbije trideset i sedam tisuća porodica, s kojima se u Ugarskoj naselio. Svi koji su se iselili zadržali su veru da će se svojim oružjem, a pomoću ćesarske vojske, opet u svoju dragu staru otadžbinu povratiti. Ostavili su Metohiju, Staru Srbiju, alem kamen srpske krune, izneli su silno blago i oružje, ostala je najkrasnija srpska zemlja pusta, oslabili su srpski narod i bacili su oslobođenje vascelog Srpstva za koje stoleće nazad.
I opet se nisu vratili. Po Ugarskoj raštrkali su ih tamo i amo. Jezgro, bogaština, bačena je u Sv Andreju, Budim i okolinu. Patrijarh sa tisućama Srba osnuje varoš Sv. Andreju, kao nov Enej, ali Troja pade, a srpski se Rim ne podiže.
Patrijarh posle ode i stani se u srpskom Sionu, u Karlovci, ali vredni Srbi u Sv. Andreji za kratko vreme sazidaše kuće, podigoše sedam crkava i školu, sve sa krasnim imetkom, iskoreniše planinske šume i stvoriše vinograde, gde rodi salaksija, malvasija i nektar, pravi sinovi dične Metohije. Trgovina poče cvasti. Sv. andrejski patriciji nisu lenji, oni su poznati po trgovima Lipiske i Krakove; Pešta kupuje na Sv. andrejskoj pijaci robu, Pešta, onda još slabačka u trgovini. A Sv. Andrejac ponosit, u krugu porodičnom, u hramu, kao i na javni mesti, poje: Mi že Sent-Andrejci, cjelog svjeta slavni! Lep predeo, bogaština, lepo vino, krasna voda. Šta hoćeš više?
Sav srpski ženi[1] usredsredio se u Sv. Andreji. Sv. Andreju uvek su zvali, pa i sad zovu Sent-Andrejom, no ništa ne smeta što je prvi slog "sent", jer i Sentomaš je "sent", pa mu opet ništa ne fali. Dakle neka bude: "Sent-Andreja", "Sent Andrejci". Ipak i, mi že Sent-Andrejci, cjelog svješa slavna.
I doista, mogao je ponosit biti Sent-Andrejac. Tu ti je bilo velikih trgovaca, znamenitih vojnika, činovnika valjanih, vladika i ekselencija. Samo po gdekojeg da spomenemo:
Eto ti dva vladike, aradskog i temišvarskog, dva Avakumovića, oba "ekselencije". Eto ti "feldcajgmajstora"[2] Radivojevića, branitelja Tirolske protiv Bonaparta, i docnije lombardijskog "komandirendera".[3] Eto ti drugog Radivojevića, koji se sa šakom Srba protiv tisuća Turaka brani, i kad su mu "carski" "slepe fišeke" dali, i kad se već pucati ne može, a on kao Leonida ili Hajduk-Veljko slavno pada. Jeste li čuli za mladog "grenchusarskog"[4] oficira Radobickog, kome su, kad je postao obrlaćman,[5] svi u ono doba pevali: Vivat, vivat galant, Radobicki oberlajtnant,[5] i koji je docnije u bitci kod Vagrama, dvaest i osam godina mlad, junačan potpukovnik, na čelu svojih ulanskih eskadrona na dušmana jurišući, poginuo: preseče ga topovsko đule preko pola i prekide kao Hajduk Veljka. A jesi li čuo kada je kod Ulme, kod kapitulacije đenerala Maka, nadvojvoda Ferdinand d'Este sa trideset eskadrona kroz francusku vojsku projurišao, proderao, ko je u toj opasnosti nadvojvodu štitio i sve udarce francuskih konjanika od nadvojvodske glave "isparirao"?[6] To je bio Živko "vahmajstor",[7] pravi Sent-Andrejac, i dok je posle toga živeo, bio je u Budimu kod nadvojvode dovek, pri svakoj paradi u njegovoj đeneralštabskoj sviti. Pa šta da reknemo o majoru Avakumoviću, koji je znao na flauti i hegedama lepo svirati, da mu se i u Italiji čudiše, a pokraj toga bio je izvrstan pesnik, tako da sve one krasne srpske ljubavne pesme koje su pre osamdeset godina pevane, od njega proizlaze.
Pa kakvih je bilo tu još valjanih ljudi u ostalim staležima!
Objašnjenja[uredi]
[1] - Ženi, franc. genie, duh, genije.
[2] - Feldcajgmajstor, nem. Feldzeugmeister, artiljerijski general; maršal.
[3] - Komandirender, nem. Kommandierender, glavnokomandujući.
[4] - Grendžhusar, nem. Granzhusar, pogranični husar.
[5] - Obrlaćman, Oberlajtnant, nem. Oberleutnant, poručnik.
[6] - Isparirati, nem. Ausparieren, odbiti.
[7] - Vahmajšor, nem. Wachtmeister, konjički podoficir.