Vanda/10
| ◄ ПОЈАВА III | POJAVA IV | ПОЈАВА V ► |
POJAVA IV
Vlatko i Vanda.
VANDA:
Gdje si, Vlatko? od čekanja duga
Nestrpljenje obuzelo me je.
Vidim Lehe gdje pred mojim zamkom,
Na krugove mnoge pod'jeljeni,
Prepiru se burno među sobom.
Stoji tutanj njine vike kao
Kad vjetrovi u dubravi gustoJ
S više strana slete se i huje.
Jesi li ih obišao, Vlatko,
I svud zgodne posijao misli?
VLATKO:
Nalozi su tvoji izvršeni;
Nu, kraljice, strah me da te danas
Mučna borba ne čeka u v'jeću.
Svi staroste ujakom su tvojim
Dobiveni za misao kobnu
Da se prime ponude Tevtonca;
Premda opet Bogor, u koga se
Sva ugleda ponosita mladež,
S Gostovitom vjeru j' utvrdio
Da, ma kakva odluka ti bila,
Braniće je mačem u desnici.
VANDA:
Ja bih bila dovoljna i sama
Da s' oduprem starostam' i svima;
Ali volim kad još uza — sebe
Imam društvo tako plemenito.
Sad otvori širom vrata zamka,
I zovni ih na sastanak trubom.
(Otide Vlatko.)
Vrli Bogor! kao lav je hrabar,
A potčinjen svakoj volji mojoj
K'o dijete. Šta će sada moći
Ti staroste?... Ne odričem, s njima
Opasna je borba, osobito
Kad ih taki rukovodi čovjek
Kao što je ujak moj.
(Zveči truba.)
Ja borbu
Ipak primam, i sada se kunem,
Ne već jednoj Divani, no svima
Bogovima silnim,
Da dok živem nikakav se čovjek
Neće mene rukom dotaknuti.
I zakletvu ako pogazila,
Svetovide, britkim tvojim mačem
Moje Lehe u bitkama kosi,
Prbvo bože, probodi mi srce
Usijanim tvojim gvožđem, gladom
Umori me ti, boginjo Živo! —
Sad, ujače, dođi, i dođite
Vi, staroste, Lesi svikolici,
Ustanite jarosni na mene,
Ja vam neću popustiti. — Eto
Skupljaju se. Sa djevama mojim
U sredinu njinu vratpću se.
(Otide.)
|