Ванда/10

ЧИН ДРУГИ

ПОЈАВА IV

ПОЈАВА IV

Влатко и Ванда.

ВАНДА:
Гдје си, Влатко? од чекања дуга
Нестрпљење обузело ме је.
Видим Лехе гдје пред мојим замком,
На кругове многе под'јељени,
Препиру се бурно међу собом.
Стоји тутањ њине вике као
Кад вјетрови у дубрави густоЈ
С више страна слете се и хује.
Јеси ли их обишао, Влатко,
И свуд згодне посијао мисли?
ВЛАТКО:
Налози су твоји извршени;
Ну, краљице, страх ме да те данас
Мучна борба не чека у в'јећу.
Сви старосте ујаком су твојим
Добивени за мисао кобну
Да се приме понуде Тевтонца;
Премда опет Богор, у кога се
Сва угледа поносита младеж,
С Гостовитом вјеру ј' утврдио
Да, ма каква одлука ти била,
Браниће је мачем у десници.
ВАНДА:
Ја бих била довољна и сама
Да с' одупрем старостам' и свима;
Али волим кад још уза — себе
Имам друштво тако племенито.
Сад отвори широм врата замка,
И зовни их на састанак трубом.
(Отиде Влатко.)
Врли Богор! као лав је храбар,
А потчињен свакој вољи мојој
К'о дијете. Шта ће сада моћи
Ти старосте?... Не одричем, с њима
Опасна је борба, особито
Кад их таки руководи човјек
Као што је ујак мој.
(Звечи труба.)
Ја борбу
Ипак примам, и сада се кунем,
Не већ једној Дивани, но свима
Боговима силним,
Да док живем никакав се човјек
Неће мене руком дотакнути.
И заклетву ако погазила,
Световиде, бритким твојим мачем
Моје Лехе у биткама коси,
Прбво боже, прободи ми срце
Усијаним твојим гвожђем, гладом
Умори ме ти, богињо Живо! —
Сад, ујаче, дођи, и дођите
Ви, старосте, Леси свиколици,
Устаните јаросни на мене,
Ја вам нећу попустити. — Ето
Скупљају се. Са дјевама мојим
У средину њину вратпћу се.
(Отиде.)

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Матија Бан, умро 1903, пре 121 година.