Valila se Valisava,
Kad se stane udavati
Da će momke probirati,
Golobrade, golobrke,
I suviše visok stasa. 5
Kad to čuo stari starče,
Bradvom bradu obrijao,
A kusturom zastrugao,
Te on ide Valisavi,
Pa on prosi Valisavu: 10
„Pođi za me Valisavo,
Imam blago nebrojeno,
Imam konja nekovanih,
Imam brašna od tri ljeta,
Imam kulu od tri poda”. 15
Prevari se Valisava.
Kada došla starom starcu,
Stade starac kosti peći,
Valisava suze teći:
„Kamo kula od tri poda, 20
Kamo brašno od tri ljeta,
Kamo blago nebrojeno,
Đe l’ su konji nekovani”?
Odgovara stari starče:
„Paučina po zidini, 25
To je kula od tri poda;
Blago moje nebrojeno,
Sitni mravi po putini;
Konji vrani nekovani,
Oni miši u zidini; 30
Brašno moje od tri ljeta,
To mi je lug na ognjištu”.
Milorad Radević, Miodrag Maticki: Narodne pesme u Srpsko-dalmatinskom magazinu, Matica srpska, Institut za književnost i umetnost, Novi Sad * Beograd, 2010., str. 102-103.
