Igra konja Đulegić Vale,
Igra konja po Kinjer-mezevu,
Gledala Zejćira devojka,
Gledala je pa je besedila:
„K meni, k meni, Đulegiću Vale 5
Nije doma moje mile majke,
Otišla je u bijelu crkvu,
Neće doćn letnjn dan do podne!”
Konja igra Đulegiću Vale,
Konja pgra Zejćiru prid dvore, 10
Konja vodi u zelenu baštu,
Pa ga veže za žutu nerandžu,
A sokola penje na nerandžu.
Soko klikti na žutoj nerandži,
Konjic vrišti pod žutom nerandžom. 15
On ušeta u dvore bijele,
Zlat buzdovan meće na trpezu,
Burmu zlatnu meće joj na ruku,
Pak on ljubi Zejćiru devojku,
Ljuto njojzi izranio lice, 20
I rusu joj kosu zamrsio,
Pa je njojzi potamnilo lice.
Ali ide Zejćirina majka,
Ona ide iz bijele crkve,
Pak je majka ćeri besedila: 25
„Oj Zejćiro, uda kćeri moja,
Či' je konjic u zelenoj bašti,
Či’ li je soko na žutoj nerandži,
Či’ je buzdovan na trpezi zlatan,
Čija l' burma na desnici ruci, 30
Što su tebi kose zamršene,
Što li ti je potavnilo lice?"
A Zejćira bila dosetljiva,
Pa je tijo besedila majki:
„Ne pitaj me, moja mila majko, 35
Či’ je konjic u zelenoj bašti, pod žutom nerandžom,
Či’ li soko klikti na nerandži —
Soko klikti pa žali junaka!
A što su mi majko, kose zamršene,
Što je meni potavnilo lice, 40
Či' li je buzdovan na trpezi zlatnoj —
Otud ide Đuvegiću Vale,
Ljuto se junak opkladio s Turci,
Jal’ za glavu jal’ za sto dukata,
Pa su njega zadobili Turci; 45
Uzajmi mu, majko, sto žuti dukata,
Dobra konja ostavi u zalog,
I sokola na žutoj nerandži
I buzdovan na trpezi zlatan,
Intereša burmu poklonio!” 50
Tomu se majka nije ni sećala.
Srpske narodne pjesme iz neobjavljenih rukopisa Vuka Stef. Karadžića, knjiga prva, različne ženske pjesme, Srpska akademija nauka i umetnosti, Odeljenje jezika i književnosti, Beograd 1973., str. 248-249.
