[Vala bogu vala jedinome]
Vala bogu vala jedinome,
Ljudi kažu sunce brigu nema.
Ono ima najveliku brigu,
Ono gradi velik manostira,
Manostira s dvoja, troja vrata, 5
Jedna gradi do beloga ručka,
Druga gradi do belog obeda,
Treći gradi do tamne večere.
Taj što gradi do beloga ručka.
Na njima se deca krstejaše, 10
Taj što gradi do belog obeda,
Na njima se bolni lekuvaše.
Taj što gradi do tamne večere.
Na njima se mladi venčejaše,
Venčaše se Miloš i Milojka. 15
Kad je bilo do pola venčanje.
Navali se Miloš na Milojku.
Upazi ga dever i starejko.
Čuješ more Miloš mladožznjo
Da li ti je milos namileo, 20
’E li ti je žalos nažaleo,
’E li te je dremka oborila?
Al’ govori Miloš mladoženja:
Nije mene milos namileo,
Nije mene žalos nažaleo, 25
Već je mene dremka oborila.
Puštete me malo unapreda,
Ja si imam ostarelu majku,
Da namestim stali i astali.
Puštiše ga malo u napreda. 30
Od dalek’ ga majka opazila,
Opazila pa ga presretnula.
Čuješ more Miloš mladoženjo,
A kamo ti kićeni svatovi?
Odgovara Miloš mladoženja: 35
Čuješ more ostarela majko,
Ti da ideš u priladan podrum,
Da mi prostreš dlago i široko,
Pa da legnem malo da prespijem,
A kad dođu kićeni svatovi, 40
S levu ruku portu da otvoriš.
S desnu ruku konja da povedeš,
Da zapevaš tanko glasovito:
Bože mili i bože jedini,
Šće mi meni slunce bez meseca, 45
Šće mi meni snaja bez sinovca.
Posluša ga ostarela majka,
Pa mu prostra dlago i široko,
Pa on leže malo da prespije.
Otud idu kićeni svatovi, 50
Od dalek’ gi majka opazila.
Opazila pa gi presretnula.
S levu ruku portu otvorila,
S desnu ruku konja je povela.
Zapevala tanko glasovito: 55
Bože mili i bože jedini,
Šće mi meni slunce bez meseca,
Šće mi meni snaja bez sinovca.
Tad govori Milojka devojka:
Ćuti mamo upreko ne zbori. 60
No mi kaži Miloš mladoženju.
Kazaše vu u priladan podrum.
Kad otide Milojka devojka,
Kad pogleda ima što da vidi,
Mrtav leži Miloš mladoženja 65
Legaj more da se nalegamo,
Ako nesmo na ovome svetu,
A mi ćemo barem na onome.
Odma vu je duša ispadnula.
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
