[Вала богу вала јединоме]
Вала богу вала јединоме,
Људи кажу сунце бригу нема.
Оно има највелику бригу,
Оно гради велик маностира,
Маностира с двоја, троја врата, 5
Једна гради до белога ручка,
Друга гради до белог обеда,
Трећи гради до тамне вечере.
Тај што гради до белога ручка.
На њима се деца крстејаше, 10
Тај што гради до белог обеда,
На њима се болни лекуваше.
Тај што гради до тамне вечере.
На њима се млади венчејаше,
Венчаше се Милош и Милојка. 15
Кад је било до пола венчање.
Навали се Милош на Милојку.
Упази га девер и старејко.
Чујеш море Милош младожзњо
Да ли ти је милос намилео, 20
’Е ли ти је жалос нажалео,
’Е ли те је дремка оборила?
Ал’ говори Милош младожења:
Није мене милос намилео,
Није мене жалос нажалео, 25
Већ је мене дремка оборила.
Пуштете ме мало унапреда,
Ја си имам остарелу мајку,
Да наместим стали и астали.
Пуштише га мало у напреда. 30
Од далек’ га мајка опазила,
Опазила па га пресретнула.
Чујеш море Милош младожењо,
А камо ти кићени сватови?
Одговара Милош младожења: 35
Чујеш море остарела мајко,
Ти да идеш у приладан подрум,
Да ми простреш длаго и широко,
Па да легнем мало да преспијем,
А кад дођу кићени сватови, 40
С леву руку порту да отвориш.
С десну руку коња да поведеш,
Да запеваш танко гласовито:
Боже мили и боже једини,
Шће ми мени слунце без месеца, 45
Шће ми мени снаја без синовца.
Послуша га остарела мајка,
Па му простра длаго и широко,
Па он леже мало да преспије.
Отуд иду кићени сватови, 50
Од далек’ ги мајка опазила.
Опазила па ги пресретнула.
С леву руку порту отворила,
С десну руку коња је повела.
Запевала танко гласовито: 55
Боже мили и боже једини,
Шће ми мени слунце без месеца,
Шће ми мени снаја без синовца.
Тад говори Милојка девојка:
Ћути мамо упреко не збори. 60
Но ми кажи Милош младожењу.
Казаше ву у приладан подрум.
Кад отиде Милојка девојка,
Кад погледа има што да види,
Мртав лежи Милош младожења 65
Легај море да се налегамо,
Ако несмо на овоме свету,
А ми ћемо барем на ономе.
Одма ву је душа испаднула.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
