Bunjevci i Šokci (I. Ivanić) 1
| Bunjevci i Šokci Pisac: Ivan Ivanić |
II. Poreklo i povesnica >→ |
Bunjevci i bački i baranjski Šokci ne zauzimaju neku naročito odelitu teritoriju, da bi bilo opravdano pisati čitavu geografiju. Oni su ili raštrkana naselja, ili čak i sitne oaze u velikom tuđinskom moru, ali radi potpunosti ove rasprave o njima, biće ipak nuždan kao uvod: jedan kratak geografski pregled, spojen sa statistikom njihovom. Kada vidimo, gde stanuju i koliko ih ima, mi ćemo izneti njihovu istoriju, narodnost, ime, jszik, kulturu, privredu, opisati običaje i odelo njihovo.
Bunjevci stanuju u Gornjoj Bačkoj, u Lici i Primorju, u nekim mestima oko Pešte, Feherskoj županiji, Čepelskom ostrvu a ranije i u Banatu (Rekaš, Krašovo i Hrv. Neuzina), ali su se sada skoro sasvim izgubili.
Šokci, i to oni, koji se nas tiču, – jer o sremskim i slavonskim Šokcima ne pišemo, – stanuju u donjoj Bačkoj, u županijama Baralji, Tolni, Naš, Sala.
Bunjevaca ima danas u Bačkoj: u Subotici, Somboru, Bajmoku, Almašu, Kaćmaru, Nemeš-Miletiću, Čonoplji, Šandoru, Mateoviću, Gari, Bikiću, nešto u Baji, u Titelu, Nov. Sadu i po nekim bačkim i banatskim selima. Za tim u Kaloči i Segedinu, ali u malome broju; – dalje u Erčinu, Budimu, Terek-Balintu, Dušnoku, Baćinu, Perkati, Penteli, Rac-almašu Tukulju, Rac-Krsturu, Erdu (Amza-beg), na Čepelskom ostrvu, dalje u selima Feherske županije: Perlaku, Bunjevci; – u Sv. Andriji u Pešt. St. Ištvanu i t. d.
Velik broj Bunjevaca treba da je u Lici, gde su se prvo zaustavili, kada su se iselili iz Hercegovine. Ali koliki je njihov broj, to se ne može opredeliti tačno, jer ih zvanična statistika računa kao katolike, u Hrvate. Oni žive u Hrvatskoj Krajini, počev od Senja paralelno sa morskom obalom, ali ipak po 2-3 sata daleko od mora.
Ivan Antunović u svojoj „Raspravi", po pričanju pukovnika Ivana Murgića, ličkog Bunjevca, veli, da su Bunjevci, iselivši se iz stare svoje domovine Hercegovine, naselili mesta u Podgorju Takalice, Vidovac, Konjsko, Karlobag, Dolac, Kesarica, Prisna, Bačvica, Jablanac, Stinica, Stari grad, Klade, Lukovo, Volarice, Sveti Juraj, Stolac, Senjska Draga, Kostrena, Sv. Jakov, Povile, Ledenice, Zagon. – Na Velebitu naseliše: Ostarije, Crni Padež, Krasno, Vratnik, Krivi-put i Krmpote. – Dalje se naseliše u Gračacu, Stikadi, Rudo-polju, Ričici, Sv. Roku, Cerju, Lovincu, Vratniku, Smokvici i Vaganu. Murgić ih pominje još u Novih, Brušanih, Mušaluku, Osjeku, Budaku, Kuli Vukšiću, Perušiću, Smiljanu, Trnovcu, Bužimu, Pazarištu, Željavi, Baljevcu, Skočaju, Zaborskom, Plitvice, Vaganac i t. d.
M. Grbić („Karlovačko Vladičanstvo") veli, da su „Bunijevci" naseljeni u Primorju, Po Liču, Hreljinu, Krmpotama, Stajnici, Jezerima, Razvalama, po Krišpolju, Kamenici, Kompolju; za tim u mestima, koja su uz samo more oko Senja: po Krasnom, Jablancu, Sv. Jurju u Podgorju, Stinici, Prizni, Starigradu, Kladi, Lukovu, Volarici, Bjeljavini, Smokvici, Žrnovnici, po Dubokom, Zagonu, po Ledenicama u Vinodolu, u Povilama i t. d. Iz Sv. Jurja iselili su se Bunjevci docnije u mletačke oblasti. – Posle osvojenja Like i Krbave naseliše se još 160 kuća Bunjevaca iz Dalmacije i Primorja u Lovinac, Ričicu, Sv. Rok, Smiljan, Trnovac, u sela podgorska oko Baga, u Pazarište, Sv. Juraj i „Konfin-Novski" (oko 50 kuća). Opširnije o ovim naseljima biće u odeljku o istoriji Bunjevaca.
Da li su Bunjevci u svima tim mestima još i danas Bunjevci ili su se, po srodnosti vere, pretopili u Hrvate, to je u pitanju. Ali svakako je fakt, da su se u mnogim od pomenutih mesta sačuvali kao Bunjevci i da i danas sa ponosom vele, da su Bunjevci. Tako n. pr. u „Srbobranu“ (20 br. 1893 .) ima otvoreno pismo Paja Brkića, bivšeg općinskog načelnika iz Sv. Roka u Lici, koje mesto gore ubrojasmo. Tu veli g. Brkić „za roditelje i praroditelje moje, rekli su mi, da su Bunijevci bili. E pa kad su oni to bili, onda sam i ja. A Srbi i Bunijevci ne stoje daleko"... Pa dalje veli „Srbobranu“: „A vi kad zastupate Bunjevce po Bačkoj i Banatu, zastupite kad i kad i svoju braću i Ličke Bunijevce.“ – Bunjevci u tim mestima žive u najvećem prijateljstvu sa pravoslavnim Srbima, žene se i udaju među sobom. U ostalom i Antunović izrično veli, da su Bunjevci u mnogim pobrojanim mestima očuvali i danas svoju bunjevštinu, što im služi na čast.
Šokci u Bačkoj stanuju u Sonti, Plavni, Monoštoru, Vajski, Bođanu, Baču, Santovu, Beregu i Novom Sadu. U Kupusini su se izgubili.
U Baranji su naseljeni sada u ovim mestima:
Pečuju (budimsko predgrađe), Pišpek, Bogad, Kesi, Nemeti, Berement, Petarda, Torjanci, Rac-Boja, Repjak, Marija-Đid, Poča, Šikloš, Darda, Erceg-Suljoš, Laškafalu, Suč, Sv. Stevan, Baan, Bodalja, Baranjavar, Betina, Daras, Daljok, Išep, Manastir, Muhač, Nimešaz, Marija-Kermend, Mođorod, Egerag, Olas, Veršend, Sv. Eržebet, Bikal Bogdasi, Drava, Sv. Martin i t. d.
Šokci u Baranji donekle su očuvali svoju narodnost, dok su je oni u Tolni skoro izgubili.
Gde je bilo Bunjevaca i Šokaca u početku 18. veka a gde ih ima sada, upravo gde su sačuvali svoju narodnost, a gde su je izgubili, najbolje se vidi iz ovoga pregleda:
Iz izveštaja o vizitama biskupskim u prošlom i ovom veku vidimo, da je u Apatinu bilo 1756. g. Ilira (Šokaca) a sad ih nema, u Baču, pre više, a sad malo. U Almašu 1738. g. bili su svi Bunjevci, sad su u manjini, u Baćinu su i sad u manjini i poslovenjuju Mađare, u Batmonoštoru gube se Šokci, a u Baji Bunjevci. U Boršodu se izgubili, u Kaloči takođe („jezik su izgubili ali se Bogu i sad racki mole", veli Antunović), U Bukiću su bili 1791. g. sami Bunjevci, sad su izmešani. U Bukinu 1792. sami Bunjevci, sad vrlo malo. U Beregu (Bregu) 1762. g. Šokci i Srbi, a sad dosta Nemaca. U Bezdanu bilo je 1762. g. Šokaca, sad ih nema. U Čantaviru opadaju Bunjevci. U Čebu bilo Šokaca, sad nema. U Dautovu bilo 1767. g. Bunjevaca, a sad ne. U Čavolju Bunjevci bili u {8} većini 1762. god. sad u manjini. U Čonoplji 1762. godini dosta Bunjevaca, sad manje. U Dušnoku 1762. godine Šokci i Mađari, sad sami Šokci. U Monoštorsegu 1756. godine, Šokci u većini, a i sad ih ima. U Kumbaji i Novom Sadu (1784. g. pominju se) izgubili su se skoro sasvim Bunjevci, ali ima još dosta Šokaca. Isto tako u Kupusini Šokci, u Kuli Bunjevci. U Kaćmaru 1734. g. bili u većini, sad u manjini. U Gornjem Sv. Ivanu 1738. g. više Bunjevaca, a i sad ih ima. U Nemeš-Miletiću očuvaše se Bunjevci, u Jozefdorfu se izgubiše. U Kolutu nešto Bunjevaca. U Gari 1762. g. sami Bunjevci, sad ima i Nemaca. U Bajši, Senti i Titelu izgubiše se skoro sasvim Bunjevci. U Subotici 1731. g. sami Bunjevci i Srbi, i sad u većini. Isto tako i u Somboru. U Vajski i Bođanu Šokci i sad. U Vaškutu (Baškut) 1783. dosta Bunjevaca, i danas ih ima. U Mateoviću su i sad svi Bunjevci. U Sivcu, Moravici, Temerinu, Palanci, Futogu, Barački i Stanišiću nestalo ih je. U prošlom veku spominju se još u tim mestima. – U Pešt. Sv. Ištvanu bilo ih je dosta, a sad ih ima 2500.
Šokaca, kao što rekosmo, ima osim u Bačkoj, još i u Baranji, Peštanskoj i Tolnanskoj županiji. Po opisu 1715. g. bilo je Šokaca i Bunjevaca izmešano u županiji Pešt-Piliš-Šolt: u selima: Pandur, Kokonj, Šikižd, Nadudvar, Dušnok-Baća (Baćin), Kaloča, Pereg, Tukulj, Siget, St. Mikloš, Stari Budim, Čobanska (Čobanac), Kalas, Pomaz, Sv. Andrija, Monoštor, Budim kr. varoš i predgrađa njegova: Vizivaroš, Rac-varoš, Taban, Promontor i Pešta. U ovim mestima su se Šokci i Bunjevci većinom izgubili i ako ih u nekim mestima još ima po malo.
Po istom popisu od 1715. g. bilo je Šokaca u Baranji, pomešano sa Srbima i Mađarima: Sonberg, Božok, Vemen, Lak, Mečka, Elend, Bečkaš, Prekodrave, Kapol, Kemet, Belounj, Sederkinj, Montorod, Vršen, Šajka, Liptov, Njarad, Lančuk, Mohač, Bol, Bonjak, Viragoš, Bolja, Marok, Teteš, Majiš, Becedek, Lipovo, Babog, Šarok, Ižip, Daraš, Kišfalu, Ban, Baranjavar, Benga, Monoštor, Bodola, Erceg-Šujoš, Darda, Kačfalu, Bolmak, Ašad, Ćurian, Lotar, Šemelj, Kašta, Veliki i mali Budmir, Jakobovo, Ivanj, Kekto, Palkonja, Petra, Valkanj, Poganj, Salanta, Nemet, Seke, Sava, Vilanj, Šikluš, Kekenj, Udvard, Kesi, Tepeš, Hidaš i Pečuj.
Iste 1715. g. bilo ih je u Tolni: Bonjad, Brekalja, Čikod, Batasek, i Agard. U županiji Feherskoj u: Bunjevci, Perkati, Penteli, Rac-Almašu, Rac-Krsturu, Erči, Sasalom, Tarnok, Šarkut i Erd. U Feherskoj županiji ima još Bunjevaca.
Po ocu Čevapoviću u prvom početku 18. veka označene su ove parohije kao bunjevačke i šokačke: Budim, Sv. Andrija, Terek-Balint, Tukulj, Amšabeg (Erd), Erčin, Perkaša, Čepel, sve oko Pešte i Budima; – dalje Stolni Beograd (Fehérrvar), Muhač, Sekče, Batasek, Segsard, Tolna, Pakš, Meš, Sebin, Baja, Subotica, Almaš, Kaćmar, Sentivan, Čavolj, Gara, Bikić, Baškut, Šandor, Gakovo, Dušnok, Baća, Sombor, Miletić, Sonta, Santovo, Kolut, Boršod, Šikežd, Temišvar, Vršac, Radna, Frajdorf, Lipa, Genua i Kraševo (Krašovani).[1] – U mnogim tim mestima Bunjevci i Šokci su se izgubili, sada ih ima samo u mestima, koja su štampana razređenim slovima.
Napomene[uredi]
- ↑ Srbi katolici u južnom Banatu zovu se Krašovani, a doselili su se, možda, iz Srbije. Katoličku veru primili su u dobu najvećeg unijaćenja za vlade Marije Terezije. I što je baš interesno, njih je katolička vera spasla, da se u onom pravoslavnon rumunskom moru ne porumune. Ima ih do 20.000, a stanuju oko Bele Crkve, Lugoša i Oršave. Muški se nose kao Vlasi, a ženske kao Bosanke.
U 51 broju od 3 Novembra 1849. god. zemunskog lista "Pozornik Vojvodine Srbije" našao sam dopis iz V. Komloša, da je „jedan zaslužni stari gospodin tamo među Krašovane) putovao i da je podnoseći tadašnjoj komisiji za uređenje „Vojvodine Srbije" izveštaj, naveo da „vršački i belocrkvanski predjel treba u krug Vojvodine da dođe, ali da treba Banat dobro ispitati, jer i lipovski predjel zaslužuje da se s Vojvodinom spoji, jer se ovaj gotovo iz samih Crnogorskih mesta sastoji." Nabrojao je do 27 sela, „a imade, veli, i više, u kojima sami Crnogorci žive i s našim premda dosta pokvarenim Srbskim jezikom govore; i ova mesta ako pod Vojvodinu ne potpadnu, zaista će se u drugi narod izgubiti." Za to, veli, valja „poverenici Vojvodine Srbske u Beču mapu što skorije preda se uzeti i dobro Banat ispitati i o tim Crnogorsko-Srbskim mestima se uveriti"
Kao što se vidi, ovaj pisac računa Krašovane za doseljenike iz Crne Gore. Njihova je prošlost, u ostalom, kod nas dosta tavna, neispitana.