Буњевци и Шокци (И. Иванић) 2

Додај везе
Извор: Викизворник
←I. Кратки географски и статистички преглед Буњевци и Шокци
Писац: Иван Иванић 		III. Име – Језик – Народност→


II. Порекло и повесница
1. Јесу ли Буњевци староседеоци или досељеници?

Поред разних ситних, постоје две главне теорије, о којима историк Буњеваца мора говорити када пише о њиховој прошлости.

Једна, која има највише присталица, јесте она, да су Буњевци на садашњем свом тлу у Бачкој и Лици досељеници, док по другој теорији, Буњевци су ту староседеоци (аутохтони). На први летимичан поглед мислиће многи, да теорија о староседелаштву Буњеваца није баш без основа, али када се човек задуби у оно мало података (које човек дугим трудом ваља да прибере, јер је о њима слабо шта писано и забележено), онда мора одлучно стати уз и иначе популарну теорију, да су Буњевци досељеници у Бачкој и Лици. Староседеоци пре још могу бити Шокци у Бачкој и Барањи, као што ћемо доцније видети, али да су Буњевци досељеници, зато говоре сви знаци и историјски споменици, док за њихово староседелаштво говори само једина истина, да су Бачку насељавали Словени и пре доласка Мађара. Међу тим нема ни једног знака, да су међу тим староседиоцима Словенима били и претци садањих Буњеваца.

Основаност прве теорије, моћи ће се тек тада јасно увидети, када изнесемо обе теорије заједно са доказима, који пот крепљују и једну и другу, те када читалац види разлику између њих. Прво ћемо говорити о теорији да су Буњевци староседеоци у Бачкој и Лици, а за тим ћемо, побијајући ту теорију, изнети противну теорију, коју и ми усвајамо за своју, на име да су Буњевци досељеници.

Каноник Иван Антуновић, један од првих Буњеваца, највише заступа гледиште, да су Буњевци староседеоци, као што се то из његових списа, а нарочито из његове „Расправе“ види. Он вели, да су Словени, дакле – по њему – и Буњевци били староседеоци у Угарској пре, а и за време доласка Мађара у Угарску. Ми то што се Словена тиче, потписујемо. Историска је истина, да су одмах после Римљана и разних номадских племена сарматског и трачког колена, Бачку и јужну Угарску населили Срби, а горње крајеве Угарске остали Словени, и да су тек после њих дошли Мађари као завојевачи. Они су од Срба односно Словена примили све културне особине једног народа, облике установа државних, безброј речи и то оних, које у свом језику нису имали, па чак и Хришћанство. Словени беху миран, земљораднички, али већ културан народ. Мађарски језик кипти заиста од многих речи српског или правилније словенског корена. Данковски у своме речнику; – академик Флоријан Маћаш, рођени Мађар, у својој историји о речима Мађарског језика; – даље сам Павле Хунфалви, њихов први етнограф, доказују то несумњиво у својим радовима. Ну осим тог писменог доказа са Мађарске стране и толиких доказа са Словенске стране (Шафарик и др) доказују то и ова факта што је ¾ имена места у Бачкој и сада српскога корена, да све реке, брда, језера, њиве имају и сада српске називе, да су српске цркве и грађевине старије од мађарских и немачких. Од неких педесет пет места у рејону горње Бачке 36 имају и данас чисто српска имена. Од 12 већих пустара, које су многобројно насељене носе 9 српска имена (Равна и Растина код Гакова, Шара код Станишића, Кулић код Србобрана, Стари Леђен или Риђица, Таванкут, Шебешић, Верушић, Зобнатица код Суботице). Једино брдо у Бачкој има српско име – Телечка. Од 4 реке две имају српска имена (Криваја и Мостонга). Свих пет језера у Бачкој имају српска имена (Палић, Крваво језеро, Слано језеро, Рибје језеро, Језеро).

Од 70. места у доњој Бачкој 60 и данас имају српска имена. Имена историјских споменика, развалина, брда и шанчева јесу српског корена (Бокчиновац, Коштаница, Јарак, Книћевац-Земљоград и др.). Пустаре (Прекаја, Визић, Сириг, Чичево, Ирмово, Мартинац и др.), – шуме, путеви, речице, острва са српским именима доказују да је Србин овде пре становао од Мађара.[1]

Ово су наши подаци, а уз њих је и Антуновић изнео безброј српских имена села и породица још из 1302–1522 год. за доказ да је у Бачкој, пре насељења Буњеваца у 17. веку било Срба дакле и Буњеваца.

„Тамо од Сирмијума протезаху се горе Шокци с ове и с оне стране Дунаја у Баранију и Толну, а у средини Бачке већма онамо к Тиси Буњевци и то све до Будима, свагда да како већином са Срби измешани. Ове су се гране мешале те налазимо и уз Дунај Буњеваца, нарочито у Башкуту, Баји, Чебу Новом Селу, Футогу, Новом Саду и – Банату.“

Овако набраја Антуновић простор, који су Буњевци заузимали пре Мухачке битке. Веранчићу још 1553. рече неки „Рацки бродар, да је у Бачкој пре Мухачке битке у једном селу било више становника но сада у 30 села.“ Али да их је било и 1553. г. то нам баш и исти „рацки“ бродар својом личношћу сведочи, „А да су ти становници били Раци (Словени) то доказује околност, што по попису 1715. г. у Бачкој и Сегединској војеној управи они (Раци), као једини и искључиви становници на прво место долазе.“ – А то је трајало тако све до друге половине 18. века, када се разбегли Мађари повратише у Бачку.

„Да су Раци од старина Подунавски и потиски становници били то изван сваке двојбе стављају сви закони од године 1556. на саборих (угарских) о Рацих састављени". – Даље,

у Аналима изданим у Ђакову 1437. г. изрично стоји, да „већи део Сријема заузимљу Раци и Босанци (Патарени – Богумили), шта више и на другој обали Дунава (дакле у Бачкој и Бодрогу) на простору једне или више миље Раци с Босанци, Кривоверци (православни) с кршћани (католици), међу се помешани станују."

Ово су најглавнији докази Антуновићеви, уз које пристаје и М. Мандић („Даница“ 1897 г.“) и Лаза Кнежевић (Летопис 28 књ.) те вели: „Кад су се Турци са мухачке битке год. {1526 враћали и у Суботицу дошли, затекли су седам браћа седам Сучића...“

Кнежевић из тога, што је после мухачке битке било у Суботици Сучића, закључује да су тада у њој морали бити и Буњевци. Међу тим Сучића има и православних, а што је најглавније, капетани Сучићи у Суботици много су доцнијег датума (крајем 17 века).[2] Ти капетани Сучићи пореклом су из Пољице у Приморју, потомци великог кнеза Пољичког Павла Сучића (1677.), дакле нису могли бити капетани у Суботици после 1526 г. [3]

Од свих података, које је изнео Антуновић да докаже своју тврдњу: да су Буњевци староседеоци, најважнији је онај из анала ђаковачких, да је још 1437. г. било Босанаца католика не само у Срему, већ и у Бачкој и Бодрогу. Немамо разлога сумњати да је у то време било Срба католика у Срему и у Бачкој, али ти католици нису могли бити Буњевци у Суботици и у горњој Бачкој већ Шокци у доњој Бачкој и у Барањи. Међу тим Антуновић има донекле право и то у томе, што је Буњеваца било у Бачкој и пре њихове главне и најмногобројније сеобе крајем 17 века, али необично мало, тако, да то ни помена није вредно. Ивањи у својој „Историји Суботице“ доказао је такође да је Буњеваца могло бити у истој вароши у мањем броју још за време турског господства, или другим речима на 50 година пре главне сеобе Буњеваца крајем 17. века. Ивањи вели, да су они, упитани за свој долазак, изјавили да су у Суботици и за време Турака (дакле пре највеће сеобе 1687 г.) становали, што доказују и честе отмице буњевачких девојака од стране Турака и скривање буњевачке нејачи по Суботичким ритовима 1689. г. Још за време Турака било је Буњеваца у Бајмоку, Таванкуту, Кунбаји, Лудашу, Белесовићу, Тонпи и т. д. Пастир Никола Копуновић, Буњевац, родио се у Бајмоку 1660. г. а старац од 70 г. Билија Катана у Таванкуту и Јерко Гугановић у Лудашу још раније. Када се уз то узме, да је једна сеоба Буњеваца у околини Суботице била још 1668 г., онда је јасно да је Буњеваца морало бити ту и пре 1687. г. што узгред доказује и то, да су Буњевци држали под закуп пашњаке суботичке од Дурмиш-паше.[4]

Све ово горње показује да је Буњеваца истина било у Бачкој и пре њихове главне сеобе 1687 г. али их није било у много ранија времена, а још мање после Мухачке битке. Међутим Срба католика и то оних, који се сада називају Шокци, било је много раније. [5] Као што се види ови докази толико су ништавни према доказима, да су Буњевци досељеници новијега времена, да се са тим доказима ни мерити не могу.

У осталом, ми можемо разјаснити од куда је постала Антуновићева теорија о аухтохтонству Буњеваца. Он је убеђен да су Срби у Бачкој староседеоци и како он Буњевце од Срба нигде не двоји, он закључује, да су и они, Буњевци, староседеоци у Бачкој. Ми и ако се клањамо српској свести пок. Каноника и ако не двојимо Буњевце од Срба, ипак не можемо прећутати да је језгро, главна маса Буњеваца досељених из Херцеговине новијега времена. Јер када би усвојили Антуновићево мишљење о староседелаштву Буњеваца, онда би сасвим излишно било писати нарочиту повесницу Буњеваца, пошто би им прошлост нашли у повесници Срба у Угарској, која је већ доста расветљена. Ну баш за то, што се верује, да су Буњевци досељеници новијега времена, настала је потреба, да се испита и разјасни откуда су, када су и зашто су се Буњевци доселили у садању своју постојбину. То је управо тема, коју је „Матица Српска“ истакла за утакмицу српским писцима и коју ћемо ми, на основу трогодишње студије, покушати да разрешимо.

Срба је свакако било у Бачкој и пре Мухачке битке, па и пре доласка Мађара у Угарску.

Али да је међу тим Србима, било у већој количини оних Срба – католика, који би требали да буду претци садашњих Буњеваца, за то не могосмо наћи никаквог позитивног доказа у прошлости, и зато ми нисмо присталице Антуновићеве теорије. А зашто нисмо, то ће свако увидети кад прочита, што за овим следи и када се увери, како је текла и кроз које све мене сеоба Буњеваца из Херцеговине преко Далмације и Лике. у Бачку. Теорију о староседелаштву Буњеваца највећма побија сама та колосална сеоба из Херцеговине, која је утврђена историјским Фактима и коју ћемо ми ниже подробно испричати. За наше мишљење говори још и народно веровање у Буњеваца, да су им се претци доселили са Буна реке у Херцеговини, – и корен њихова имена, – и сви до сад познати подаци о томе, да им је колевка била у јуначкој Херцеговини.

Напомене[уреди]

  1. ↑ Види опширније о томе у расправи „Српство у Бачкој" од Ив. Иванића у „Одјеку“ 1888. год.
  2. ↑ Кнежевић је у осталом писао у првом реду о оделу и обичају Буњеваца, а говорећи о прошлости Буњеваца само ове речи: „које су године, да ли на чији позив или од своје воље или невоље дошли, то се доста тачно не може доказати, као и то, да ли су предели, које су населили, били пусти (?!)“ – сам је абдицирао на име историка Буњеваца. Он се дакле у расправљању повеснице Буњеваца не може узети у обзир.
  3. ↑ На једној „наредби бискупској иза светочантнога похађања по Брибирштини потписан је год. 1671. Гашпар Сучић, нотар бискупски. – Качић опева Сучића Кнеза Пољичког.
  4. ↑ Фридрих Тамаш (Bacs B. v. megye) вели, да су се Буњевци доселили у Бачку још за времена Беле I., али то је немогућно.
  5. ↑ Од Шокаца зна се, да су добили племство Ката Орловић (1535. г.): Божо Радић (1564. г.)! Никола Дворниковић (1663 г.); Никола Милојковић, црквени судац калочког бискупа добива 1639/41. год. пустаре Томпу, Иванку и Шебешић, и села бачка: Каћмар, Гару и Башкут. Београдски бискуп Марин Имбришировић дели кризму католичким Илирима 1649. г. у Бајмоку, Мартоношу, Берегу и Сантову. Год. 1629. помиње се као шокачки парох у Бачу Фратар Татић (а раније, 1478. г. каноник Таванкут у Бачу). Ово износи, М. Мандић ("Даница" 1897. г.) за доказ, да је Буњеваца било много раније у Бачкој, но само ово доказује раније сеобе и долазак Шокаца, а не Буњеваца.
Преузето из „https://sr.wikisource.org/w/index.php?title=Буњевци_и_Шокци_(И._Иванић)_2&oldid=57184”