Bura
| Bura Pisac: Viljem Šekspir |
| Preveli: Živojin Simić i Sima Pandurović |
LICA:
[uredi]ALONZO, kralj Napulja
SEBASTIJAN, njegov brat
PROSPERO, zakoniti vojvoda milanski
ANTONIO, njegov brat, milanski vojvoda-uzurpator
FERDINAND, sin napuljskog kralja
GONCALO, pošten stari savetnik
KALIBAN, diiAjak t nakazan rob TRINKULO, lakrdijaš
STEFANO, pijani podrumar
KAPETAN BRODA
VOĐA PALUBE
MORNARI
M3RANDA, Prosperova kći ARUEL, vazdušni duh IRIDA CERERA
NIMFE
2ETEOCI
DRUGI DUHOVI U PROSPEROVOJ SLU2BI
ADRIJAN
FRANCISKO
napuljskl plemići
JUNONA
Mesto radnje
BROD NA MORU, A ZATIM OSTRVO
PRVI ČIN
[uredi]SCENA PRVA
[uredi]Brod na moru, Bura, sa grmljavinom i sevanjem munja
(Dolaza KAPETAN BRODA i VOĐ PALUBE)
KAPETAN:
Vođo!
VOĐ:
Tu sam, kapetane; kako ide?
KAPETAN:
Govori mornarima, dobri čoveče. Pregnito svojski il’ ćemo se nasukati. 2umo, žurno!
(KAPETAN odiazi. Dolaze MORNARI)
VOĐ Hej, momci moji! Bodro, bodro, momci! Brzo, brzo! Svijte vršno jcdro! Paz’te na kapetanovu pištaljku! Du- vaj1 dok se ne raspukneš, ako ima mesta!2
(Dolaze ALONZO, SEBASTIJAN, ANTONIO, FERDINAND,
GONCALO l DRUGI)
ALONZO Staraj se, dobri vođo. Gde je kapetan? Držite se hrabro momci.
VOĐ Molim vas, idite dole.
ANTONIO Gde je kapetan, vođo?
VOĐ Zar ga ne čujete? Vi nam smetate u radu. Idite u svoje kabine. Pomažete buri GONCALO Smiri se, dobri čoveče.
VOĐ Smiriću se kad more bude mirno. Odlazite! Sta ti bu- kački talasi mare za kraljevo ime? U kabinu! Mir! Ne ometajte nas.
GONCALO Dobro, ali ne zaboravi koga imaš na brodu.
' Upućeno vetru.
- To Jest ako ima dovoljno prostora Između broda i obale, da se brod ne razblje.
VOĐ Nikoga koga volim više od sebe. Vi ste savetnik. Ako možete da naredite tim stihijama da sc utišaju i da od- mah uspostavite mir, nećemo se više dotaći užeta; upo- trebite svoju vlast. Ako ne možete zahval'te bogu što ste tol’ko živeli i pripremite se u svojoj kabini za nesrećni ćas, ako bi kucnuo. — Cilo, dobri momci! SkJonite nam se s puta, kažem.
(Ode)
GONCALO Taj obešenjak mi pruža jak?u utehu; čini mi se da nema nikakvu davljenićku belegu na sebi. Po izgledu 1 naravi odličan je za vešala. Dobri usude, potrudi se da ga obesiš. Od konopca njegove sudbine napravi nam uže, jer nam je naše od male pomoći. Ako nije rođen za ve- šala, onda teško nama.
(Odtt. VOĐ se vraća)
VOĐ Spuštaj vršno jedro! Brzo! Niže, niže! Uspori brod glavnim jedrom. (Vifca iznutra) urličite, đavo vas odneo! Grlatiji su od bure i moje komande, (SEBASTTJAN, ANTONIO i GONCALO sc vraćaju) Zar opet! Šta ćete ovde? Hoćete li da manemo sve, pa da se podavimo? Hoćete da potonete?
SEBASTIJAN Vrenga te ućutkala, ti lajavo, bogohulno, ne- milosrdno pseto!
VOĐ Radite vi onda.
ANTONIO Na vešala, pseto! Na vcšala, kurvin sine, drski larmađžijo. Mi se manje plašimo đavljenja no ti.
GONCALO Jamčim da se on neće udaviti, pa bio brod slab k’o orahova ljuska i probušen kao bludna devojčura.
VOĐ Savijte sva jedra, pa brod uz obalu! Ne, razapnite i glavno i prednje; na pučinu, dalje od obale!
(Ulaze MORNAIU, mokri)
MORNARI Sve je propalo, na molitvu sad,
Na molitvu! Propalo je sve!
(MORNAKI odu)
VOĐ Šta, zar nam se usta moraju da hlade?3
GONCALO Na molitvi su kraljević i kralj;
Pomozimo im; ista nam je kob.
- Zar ćemo moratl da umremo?
6
SEBASTIJAN Gubim strpljenje.
ANTONIO Zbog prevare tih
Pijanica4 gubimo živote.
A nek’ se, ti huljo razvaljenih usta,
UđaviS dok te zapljuskuje deset Plima!5
GONCALO Ipak će on na vešala,
Pa ma se protiv toga zaklela Svaka kap vode i zinula da ga Proguta.
(Cu)e se zbrkana vika: „Smiluj nam sc.'* — „Brod )e razbi)cn, raz-
bijenl" — „Zbogom ženo, decor — „Zbogom, bratei" — „Brod je provaljen, provaljen, provaljenl")
ANTONIO Potonimo s kraljem!
SEBASTIJAN Oprostimo se s njim!
(ANTONIO i SEBASTIJAN odlaze)
GONCALO Sad bih dao četiri stotine hiljada ari mora za četrdesct ari pustare, vresišta, polja žutilovke, štipalice ili ma čega đrugog. Neka bude volja višnjih! Ali bih više voleo da umrem suvom smrću
(Ode)
SCENA DRUGA
[uredi]Ostrvo. Pred Prosperovom ćelijom
(Ulaze PROSPERO i MIRANDA)
MIRANDA Ako si veštinom, mili oče moj, Uzburkao tu vodu pomamnu,
Stišaj je. Nebo bi, izgleda, izlilo Smrdljivu smolu đole, da se more Do nebeskoga obraza ne diže Da gasi vatru A ja sam patila
Za momare se pričalo da su Jmaii običa] da plju kad su u nevolji. TaJ oblčaj Je verovatno blo uzrok nekih brodoloma.
‘ Sud enuleskoR ađmiraliteta osuđivao Je gusare na veSala po- ređ obale za vreme oseke, da ostanu na vešalima dok plkna triput ne nađođe i vrati se.
1
/
S onima čiju sam patnju gledala!
Divan brođ (s nekim plemenitim bićem Na sebi, svakako) u paramparčad ode.
Do srca mi je dopir’o taj krikt Jadnici, svi su potonuli s njim!
Da sam božanstvo moćno, ja bih tad
More u zemlju potopiia pre
No što bi ono progutalo taj
Lepi brod sa svima dužama na njemu.
PROSPERO Priberi se i ne očajavaj,
Već sažaljivome sreu reci svom Da učinjeno nije nižta zlo.
MIRANDA Da nesrećna dana, avaj!
PROSPERO Ništa zlo.
Sve što uradih iz brige je za te,
Za tebe, mila, z£ te, kćeri moja,
Što ne znaš ko si, ni otkud sam ja,
Niti to da sam mnogo višeg reda No Prospero, gospodar te bedne Ćelije, i sad jadan otac tvoj.
MIRANDA Ne poželeh nikad da nešto više znam.
PROSPERO Vreme je da te obavestim bolje. Pomdzi da skinem svoj čarobni plašt. — Tako.
(Ostavlja svoj ogrtač u stranu)
Lezi ovde, simbole sve moje Veštine. Obriši oči, umiri se.
Strahoviti prizor brodoloma Sto je izazvao tvoje sažaljenje Veštinom sam svojom dobro udesio,
Da nijedna duša nije izgubljena, *
Pa čak ni vlšs s glave onima na brodu Sa koga si čula krike i videla Kako on tone. Scdi; treba sad Da doznaš nešto više.
MIRANDA Vi ste često
Zaustili da kažete ko sam,
Al’ ste zastajali, i na zaludna mi Pitanja rekli: „Pričekaj, još ne.“
PROSPERO Ali Čas je dož’o, i trenut nalaže Da otvoriš uši i slušaš sa pažnjom.
Možeš li se šetiti vremena Dok još nismo došli u ovu ćcliju?- Mislim da ne možeš, jer tad nisi još Imala ni pune tri godine.
MIRANDA Zbilja,
Mogu, oće.
PROSPERO Po čemu? Po nekoj Drugoj kući ili llcu? Opiši mi Ma šta što ti osta u sećanju još.
MIRANDA Daleko je, pre Iiči na san Nego na sigurno znanje za koje bi Pamćenje moje mogio da ti jamči.
Zar me nekada nije đvorilo Cetiri ili pet žena?
PROSPERO I viže,
Miranda. Ali otkuđa da to
Živi u tvom umu? Da l’ viđiš još što
U ponoru mračnom minulog vremena?
Ako se sećaš ičega Što beše
Pre nego što si ti došla ovamo,
Setićeš se i kako si đošla.
MIRANDA Ne, to ne mogu.
PROSPERO Pre đvanaest leta;
Dvanaest, Miranda, tvoj otac je bio Milanski vojvoda i jeđan moćan knez.
MIRANDA Zar niste vi moj otac, gospodine?
PROSPERO Majka ti je bila uzor od vrline I kazala je da si moja kći.
Tvoj otac je bio vojvoda milanski,
A jedina mu naslednica ti,
Od iste krvi k’o što je i on.
MlRANDA O nebo! Kakvo li podlo nedelo Otera nas otud? IP nas možda sreća Dovede ovamo?
PROSPERO I jcdno i drugo,
Dete moje: podlo nedelo, Što kažeš,
Otera nas otud; a nebeaka pomoć Dovede ovamo.
MIRANDA Srce mi krvari
Kad pomislim kol’ke brige vam zadavah A ne sećam se! Ali, ja vas molim,
Produžite samo.
PROSPERO * Moj brat, a tvoj stric,
Antonio — slušaj me pažljivo Kako brat može bifci podao! —
On, koga sam najviše voleo Posle tebe na svetu; kome sam Ostavio upravu državom Koja je u to doba bila prva Vojvođina, a Prospero prvi Vojvoda na glasu zbog svog dostojanstva, Smatran nenadmašnim u znanju i iepim Veštinama, i odan nauci —
Ja sam ostavio vladu bratu svom I povuk'o se od države, zanet Naukom tajnom. Tvoj neverni stric —
Slušaš li me?
MIRANDA S pažnjom, oće moj.
PROSPERO Pošto se bio usavršio Kako da prima i odbija molbe,
Koga da podrži, koga da obuzda,
Moje je ljude napravio svojim,
Preobrazio ih, i postavio nove.
Imajući kljuć od službenika U službi, sva je srca u državi Uskladio za pesmu što godi Njegovom uvu, i tako postao Bršljan što mi stablo kneževsko je skrio I soćnu mu snagu isis'o. Ne slušaš?
MIRANDA Slušam, dobri oče.
PROSPERO Molim, te, slušaj me.
Moja povučenost kojom zanemarih Zemaljske težnje i predadoh se sav Bogaćenju uma tajnom naukom,
Koju narod ne zna da shvati ni ceni,
Probudila je u nevernom mi bratu Zlu prirodu, te moje poverenje,
K’o đobar otac5, izazva u njemu Suprotnost svoju — veliko neverstvo Koje, k’o i moje poverenje, beše Bezgranično. Pa kad je postao Gospodar ne samo moga prihoda Već i moje moći, on je — slično onom Sto ponavljanjem laži pretvori Pamćenje svoje u takvog grešnika Da u laŽ svoju poveruje sam —
Počeo da smatra da je on zaista Vojvoda. Tako je iz namesniStva tog I zameničkog vršenja dužnosti Vojvodske, sa svim pravima, poniklo Slavoljublje — Čuješ li me?
MIRANDA Vaša
Priča bi, oče, izlečila gluvog.
PROSPERO — Da ukloni svaku prepreku između Svog namcsništva i vojvodskog zvanja I da samodržac postane Milšna.
Za mene je jadnog moja knjižndca Dovoljno velika vojvodina bila.
On me je za vladu državom smatrao Nesposobnim, pa je ugovorio —
Toliko je žudan vlasti bio vcć —
Sa napuljskim kraljem da mu danak plaća I bude podanik, da potčini svoju Vojvodsku krunu kraljevskoj mu kruni,
I da vojvodinu, nikad pokorenu,
— Vaj, jadni Milanoi — u sraman jaram da.
MIRANDA O nebo!
PROSPERO Slušaj ugovor d ishod,
Pa reci da 1’ mi je to mogući brat.
MIRANDA Zgrešila bih da ne mislim dobro O svojoj babi; al' dobre utrobe Rađaju katkad rđave sinove.
PROSPERO Cuj ugovor sad. Napuljski kralj, moj Zakleti dušman, uslišava molbu Brata mog, i on će, kao nagradu
Kao dobar otac koji rodi nevaljalog sina. A postojala je i po-
•slovica: „Poverenje Je matl prevare.• **
II
2a njegovu vemost podaničku I ni s&m ne znam koliki danak još,
Isterati mene i moje iz vojvodstva I predati lepi Mil6no sa svima PoČastima mome bratu. Skupljena je Izdajnička vojska, i jedne ponoći Zgodne Antonio otvori kapije Mil&na, a Ijudi određeni za to Po mrkloj noći odvukoše tad Mene l tebe otud uplakanu.
MIRANDA O jada! Ja se nc sečam tog plača,
Ali ću sve to oplakati sad;
Suze mi naviru zbog udesa tog.
• PROSPERO Poćuj još malo, pa ću ti tađ reći
16, prcdstojećem pothvatu bez kog Cela bi priča besmislena bila.
MIRANDA Sto nas onog časa nisu ubili? * PROSPERO Umesno pitaš, dete; moja priča Izaziva takvo pitanje. AP miia,
Mene je narod toliko voleo Da nisu smeli krvav pečat svoj Staviti na svoje delo, već su lepšim Bojama gnusni obojili smer.
Kratko: oni su nas u brod ukrcali
17, morem odvezli nekoliko milja,
Pa u trulu barku7 premestili tad Bez jedra, katarke i druge opreme,
Koju i pacovi napustiše već.
Tu nas ostaviše da vapijemo moru Sto oko nas huči, i da uzdišemo Pred vetrovima koji sažaljivo Odgovarahu nam na bolne uzđahe.
MIRANDA Vaj, koliko sam vam breme bdla tad! PROSPERO O, heruvim si biia što me štiti.
Smešila si se nadahnuta snagom Nebeskom, dok sam ja prskao more Suzama slanim, jec’o pod teretom.
Tvoj osmeh mi.je ulivao hrabrost Da podnesem što nas bude snašlo tad.
1 Barku su verovatno odvukli tamo pomenutim brodom.
12
MIRAJNDA A kako smo na kopno prispeli?
PROSPERO MiloŽću božjom. Nešto hrane, vode Imali smo što nam je Goncalo,
Plemeniti Napuljac, određen 2a izvršitelja tog plana, pružlo Iz milosrđa zajedno s bogatim Ruh<wn, rubljem i drugom opremom Sto nam je otad koristila mnogo.
A znajući da volim svoje knjige,
Doneo mi je iz knjižnice moje Sveske koje cenim više od vojvodstva.
MIRANDA Kad bih ga ikad videla!
PROSPERO Sad se dižem!«
(Stavlja na $ebe čarobni ogrtač, da bi uspavao M2RANDU i
prizvao ARIJELA)
Ti sedi mirno i saslušaj kraj Te naše tužne povesti sa mora.
Stigli smo na ovo ostr\ro, l tu si Od mene, kao učitelja svog,
Obrazovanje stekla potpunije No druge princeze sa više vremena Za zabavu, a sa manje vrednih Nastavnika.
MIRANDA Nek vas nebo blagoslovi!
A sad mi, oče, recite, molim vas, —
Jer moju dušu još potresa to —
Zašto si digao tu buru?
PROSPERO Znaj ovo.
Darežljiva sreća (koja mi je sad Prijateljica) dovela je amo Na obalu ovu moje protivnike;
I moje mi znanje budućnosti kaže Da je moja zvezda na vrhuncu svom;
I ako propustim da joj iskoristim Uticaj povoljan, sreća će mi tad Klonuti zauvek. — Prestani da pitaš;
Tebi se spava, i vreme je baš; *
Mnogo Je prctresano da li ovo „Sad se dlžem" prosto značl: sad ustajem, ili znaćl: sad se dižem u životu — sad mi je sreća opet naklonjena. Najverovatnlje Je da to znači i jedno 1 drugo.
13
Snu se svom predaj; ne možeš drukčije.
(MIRANDA zaspi)
Hodi ovamo, slugo, hodi. Sad sam Spreman. Dođi, dođi, Arijelu moj!
(Dolazi ARIJEL)
ARIJEL Zdravo, veliki gospodaru! Zdravo,
Dični starešino! Dolazim da vršim Sve što hočeš, pa bilo da letim,
Pllvam, ronim u vatru, il’ jašem Na vunastim oblacima tim.
Ogledaj strogim naredbama svojim Arijela svoga i njegove moći.
PROSPERO Jesi 11, duše, izveo tu buru Tačno kako ti naredih?
ARIJEL Doslovce.
Sleteo sam na kraljev hrođ, pa sam —
Čas na pramcu, čas na trupu broda,
Čas na krmi, u svakoj kabini —
Širio užas pojavom u vidu Plamena. Katkad se delih sam plamteći U isto vreme na mnogim mestima.
Na glavnoj katarci, na kosniku ili Na krstovima zaplamteo bih ja,
Žestoko, pa bih se spaj'o, sjedinjav’o.
Jupiterove9 munje, te preteče Gromova, nisu hitrije nit’ brže Izmicale oku; plam, prasak sumporne Huke k’o da behu opkolili moćnog Neptuna10, te su mu talasi drhtali I tresao se trozubac mu strašrn.
PROSPERO Moj revnosni duše! Ko je bio čvrst Da mu ta huka ne pomote um?
ARIJEL Ne beše du.še koja ne oseti Grozničavo ludilo, što nije U očajanju mahnitala svom. • ••
Jupiter Jc vrhovni bog starih Rimljana.
Neptun Je rimski bog mora; trozubac je bio simbo] njegove moći.
14
Svi, sem mornara, skočiše sa broda,
Što od mene beše u plamenu sav,
U penušavo more. KraJjev sin,
Ferdinand, nakostrcšene kose — Sličnije trsci no kosi — prvi je Skočio viknuvši: „Pakao je prazan,
Svi đavodi su ovde."
PROSPERO Bravo, duše moj!
Je li to bilo blizu obale?
ARIJEL Bilo je sasvim blizu, gospodaru. PROSPERO Jesu li ostali bez povrede svi? ARIJEL Ni dlaku sa glave nisu izgubili,
A ruho bez mrlje, lepše no što beše.
I kao što si mi naredio ti,
Po ostrvu ih rasturih u grupe.
Kraljevog sam sina iskrcao samog I ostavio u kutu ostrva,
Da vazduh hladi uzdasima svojim.
On sedi s ovako skrštenim rukama. PROSPERO Sta si uradio sa kraljevim brodom, Momarima i drugim brođovljem?
ARIJEL Kraljev brod miruje u pristanistu sad, Dubokom zalivu, gde si me ti jednom U pooioć prizv’o da donesem rose11 Sa večno burnih Bermuda. Tamo je Skriven, a mornari u trupu su broda. Ostavio sam ih u snu; moje čini I umor od muka uspavali su ih.
Ostalo brodovlje bejah rasturio,
Ali sc ono ponovno združilo
18, tužno plovi Sredozemnim morem Natrag u Napulj, s uvercnjem da je Videlo kraljev brodolom i smrt Njegove velike ličnostl
PROSPERO O, moj
Arijele, ti si tačno izvršio Svoj zadatak; ali ima posla još.
Koje je doba?
Rosa Je upotrebljavana u mađlji i vraćanju.
15
ARIJEL Prošlo podne već.
PROSPERO Bar za dva časa. A vreme do šest Iskoristićemo sada kao pravu Dragocenost.
ARIJEL Zar ima još rada?
Al’ kada mi daješ zamorae poslove, Podsećam te na ono što si mi Obećao, a što nisi ispunio.
PROSPERO Gle nametljivca! A šta bi ti hteo Da tražiš od mene?
ARIJEL Ja slobodu svoju.
PROSPERO Ni reči o tome pre no prođe rok!
ARIJEL Ne zaboravi, molim te, da ti je Moja služba od koristi bila;
Nisam te lagao, ni čirno greške,
Ni, služeći te, gunđao, roptao,
Pa si obećao da mi oprostiš Godinu dana.
PROSPERO Zar si smeo s uma Od kakve sam te muke oslobodio?
ARIJEL Ne.
PROSPERO Jesi, i smatraš da je premnogo Da gacaš po mulju tih slanih dubina,
Da trčiš po oštrom severcu, da radiš U venama zemlje kad je stvrdne mraz.
ARIJEL Ne, gospodaru.
PROSPERO Lažeš, nevaljalče!
Zar zaboravi prokletu vešticu _ Sik<a-aks, koja se od starosti, zlobe Savila u obruč? Zar je zaboravi?
ARIJEL Ne, gospođaru.
PROSPERO Jesi. Gde je ona
Rođena ?
ARIJEL U Alžiru, gospodaru.
PROSPERO A, je li tako? Moram ti jedanput Mesočno reći šta si bio ti,
Jer to zaboravljaš. Prokleta veštica Sikoraks, zbog svojih mnogobrojnih zala, Jezivih mađija za čovečji sluh,
Prognana je iz Alžira, k’o što znaš;
16
r« •
1
T'
A život joj nisu oduzeli samo Zbog jedne stvari.12 Reci, je li tako? ARIJEL Jeste, gospodaru.
PROSPERO I tu plavooku
Grdobu momari doveli su ovde I ostavili. Ti si, robe moj,
Kao Sto s&m pričaž, bio siuga njen.
' Ali si bio odveć čestit duh Da bi joj gnusne naredbe vršio,
I odbio si njene zahteve.
Ona te je zato, uz pomoć moćnijih Slugu, i u svome neumitnom besu, Zatvorila u rascepljenu jelu;
I bolno uklješten u procepu tom,
Ostao si punih dvanaest godina.
Za to je vreme 1 ona umrla I ostaviia te tamo, gde si huk’o Brekćući kao vođenićki točak.
Tad ostrvo ovo — izuzevši te Pegave nakaze, njenog sina, tu Okoćenog, nije poznavalo Ljudskog lika ~
ARIJEL DS, Kaliban, njen sin.
PROSPERO Tupavče, sem tebe 1 tog Kalibana Sto me sad služi. Ti najbolje znaš U kakvoj sam te muci našao;
Od jećanja tvoga urlali su vuci,
I strepelo srce gnevnoga medveda;
Bila je to muka za većno proklete,
Sto Sikoraks nije mogla da raščini.
Moja veština12, kada sam došao I čuo te, razjapila je jelu I spasla te.
ARIJEL Hvala, gospodaru.
PROSPERO Budeš li roptao, rascepiću hrast
19, uklještiti te u čvomovatu Utrobu njegovu, dok ne odjaučeš Dvanaest zima.
20, Verovatno zato što je bila trudna.
11 Bela mađija, a ne crna mađlja Slkoraksina.
2 Seksplr l
17
ARIJEL Prosti, gospođaru.
Pokoravam se tvom zapoveđništvu I revnosno ću ti poslužiti svojim Duhovnim snagama.
PROSPERO Rađi samo tako,
Pa ću te kroz dva dana otpustiti.
ARIJEL O plemeniti gospodaru moj!
Šta da radiai? Kaži samo šta.
PROSPERO Idi, u morsku nimfu se pretvori; Budi vidijiv samo za mene i tebe.
A nevidljiv za svako drugo oko.
Idd, pa uzmi taj oblik za sebe,
I dođi. Požuri.
(ARIJEL odlazi)
Probudi se, milo
Srce, probudi se; dosta si spavala.
MIRANDA Neobičnost tvoje priče me je eto Uspavala.
PROSPERO Otresi tu dremež
Hajd'mo Kalibanu, mome robu, Mo nam Nikada Ijubazan odgovor ne daje.
MIRANDA On je gad, oče, mrzim da ga vidim.
PROSPERO Al’ dok je to što jc moramo sa n jim. On Ioži vatru, donosi nam drva I korisno služi. Hej, robe, hej ti Kalibane! Ilovačo, hej!
Odzovi se!
KALIBAN (spoija) Dovoljno je ćh-va Unutra.
PROSPERO Hodi, kažem! Ima druga Posla za tebe. Kornjačo, požuri.
(ARIJEL se tzraća kao vodena nimfa)
Lepa slika! Krasni Arijele,
Čuj na uvo.
ARIJEL Gospodaru, biće.
(Ode)
18
. -1
PROSPEKO , Ti o.trovni rjobe, koga đavo rodi S tvojom zlom majkom, dolazi ovamo!
(KALIBAN dolazi)
KALIBAJN Najgora rosa, što je moja majka Ikada skinula s nozdrva močvari,
Neka padne na vas dvoje! Neka vetar Sa jugozapada14 duva na vas staJno I pokrije vam telo plikovima!
PROSPERO Zbog ovoga ćeš još noćas, to znaj, Imati grčeve, a u slabinama Probadi što će ti ustavljati dah.
U gluho doba noći će ti doći Đavolčići da te muče svakojakim Mukama; bićeš izubadan gusto K’o saće, i svaki ubod biće Ijući No ujed pčela što ga izgrađuju.
KALIBAN Moram sad da ručam. Ovo je ostrvo Moje, po mojoj majci Sikoraksi;
Ti mi ga uzimaš. Kad si prvi put Došao, ti si milovao mene "
I postupao sa mnom vrlo lcpo;
Davao mi vode s bobicama u njoj;
Ućio mc kako da nazivam svetlost Veću, što gori danju, ili manju Sto gori noću.15 Tad sam te voleo I pokazao ti šta ostrvo ima:
Izvore slatke vode, slane lokve,
I pustare, i plodno zemljište;
21, proklet da sam što uradih to!
Neka te skole Čini Sikorakse,
Zabe, tvrdokrilci i miševi slepi!
Jer ja sam tvoje podaništvo sve,
A pre sam bio svoj vlastiti kralj,
22, đržiš mc u tvrdoj steni toj Kao u svinjcu, i zabranjuješ mi Da ostali deo ostrva pogledam.
2-
M Za jugozapadni se vetar verovalo da donosi kugu. n Sunce i mesec.
19
PROSPERO Najlažljiviji robe, osetljiv si Samo na bič, a ne na ljubaznost! Postupao sam s tobom čovečno, Nečoveče, ja sam te smestio U svoju vlastitu pečinu, đok nisi Pokušao da mi obeščastiš kćer.
KALIBAN Ohoho! Kamo da se to desilo!
Ti si me sprečio, inače bi ovo Ostrvo bilo puno Kalibana.
MIRANDA11 Gnusni robe, sposobni za zlo, Ti ne primaš pečat nikakve dobrote!
Ja te sažaljevah, i trudih se da te Naučim govoru; svakoga sam časa Učila te nečem. Kada ti, divljače,
Još nisi umeo da misliš, govoriš,
Nego si mumlao k’o beslovesna zver, 2eljama sam tvojim dala izraz, reč.
Ali tvoj gadni soj, i kada uči,
Ima nešto zbog čega dobra bića Ne mogu tvoje društvo podnositi. Opravdano si stavljen u tu stenu,
A zaslužio si viže od tamnice.
KALIBAN Učili ste me govoru, a moja
Korist je od toga što umem da kunem.
Crvena kuga ubila vas sve
Sto ste me govoru vašem naučili! '
PROSPERO Veštičino štene, odlazi! Donesi Drva. I požuri, savet ti je moj,
D,a posvršavaš i druge poslove.
Sležeš ramenima, gade? Ali ako Ne izvršiš što ti naređujem, ir izvršiš loše, mučiću te Grčevima starca, ispuniti Tvoje kosti bolom, pa ćeš urlikati- Da sve zveri drhte od tvoga jauka.
'* Seksplrolozi Teobold i Drajden pripisivali su ovaj govor Pro- 6peru. Mnogl urednicl su se poveli za njlma 1 unell tu lzmenu u tekst. Razlozi za tu izmenu nisu dovoljno opravđanl, pa Je zato ni- smo ni prihvatill. Mirandin gnev je sasvim opravdan, zbog Kallba- novog pokuSaJa da JoJ oduzme devičanstvo.
20
I
KALIBAN Molim te, nemoj.
' r
i
(Za sebe)
Moram ga slušati.
Veština mu je tako moćna, da bi Svladala Seteba17, boga moje majke,
I pretvorila ga u njegovog vazala.
PROSPERO Tako, robo; hajd’ sad!
(KALIBAN odlazi. ARIJEL *e vraća, nevidljiv, svirajućl i pevajući.
Pa za ruke tad;
Poklon'te se 1 poljub'te sad,'»
Jcr divijl talas ćuti.
Tu i tamo skoć'te čllo.
Dobrl dusl nck pcvaju
Piipcv. Cujtc, čujtci
(Cuje se sa raznlh strana: Vaul vau!)
Psl čuvari laju.
(Sa raznih strana pripev: Vaul vaul) Cujte, čujte! Cujem tu Pcsmu gordog pcvca.
(Cuje se pripev: Kukuriku!)
FERDINAND Gde li je ova muzika? U zraku Ili na zemlji? Prestala je sad;
A verovatno služi da zabavi Nekoga boga na ostrvu tom.
Dok sam na obali sedeo žaleći Slom kralja, mog oca, ova je muzika Preko vode do mene dopirala Ublažujući burnog mora gnev I moju tugu lepom melođijom.
Odatle sam pošao za njom,
IT bolje, ona me privuće ovamo.
Ali je iščezla. Ne, opet počinje.
ARIJEL (peva) Otac tvoj leži pct hviti duboko.
Kostl mu sada postaju korali;
Onaj biser tamo njegovo jc oko; Smrtne mu delovc mcnjaju ti vali U nešto tako divno, dragoceno; Posmrtno mu zvono nimfe zvone cno.
n Seteb je bog Patagonjana. Njegovo ime se pomlnje u Idnovoj istoriji (1677. god.).
u U svim igrama igračl su se prvo uzimali za rukc i klanjali Jeđan drugom; ali je poljubac obično dolazio na kraju lgre.
Za njim ide FERDINAND) ARIJEL (pcva) Dođlte na pesak žuti,
(Cuje se: Dim, bam!)
21
i
ARIJEL SluSaj! Ja ih evo čujem sad —,bum, bum. FERDINAND Ta pesma pominje utopljenog oca. Ovo nije delo smrtnika ni glas Zemaljski. — Sad ga čujem iznad nas. PROSPERO Podigni resastu zavesu svog oka I reci mi šta vidiš.
MIRANDA Sta je to?
Duh? Bože, gleda naokolo svud.
Veruj mi, oče, divnog je izgleda.
Ali je duh.
PROSPERO Ne, devojko, nije.
On jede, spava, ima ista čula K’o i mi. Ovaj vitez koga vidiš U brodolomu je bio; i kad bol (Taj crv lepote) ne bi ga ružio,
Mogla bi ga zvati lepotanom.
Izgubio je svoje drugove,
Pa sađa luta i traga za njima.
MIRANDA Mogla bih ga nazvati božanskim Bićem, jer ne videh u prirođi Još Ništa tako plemenilo.
PROSPERO (za sebe) Vidim
Da sve ide kako sam želeo.
DuŠe, di\mi duše! Za ovo ću te ja Već kroz dva dana osloboditi.
FERDINAND To svakako pesme pevaju boginji! Uslišl moju molitvu i reci Ostaješ li na ovom ostrvu,
I uputi me kako da se vladam.
A prva mi molba naposletku glasi:
O ti čudo! Jesi l’ deva ili ne?
MIRANDA Nisam čudo, viteže, već deva. FERDINAND Moj jezik! O, nebo! A prvi sam ja Međ’ onima što tim jezikom govore.
O da sam tamo gde se njime služe!
PROSPERO Kako? Prvi? A šta bi bio ti Da te kralj napuljski ćuje sada?
FERDINAND Biće
Kakvo sam i sada, i koje se čudi Slušajući da o Napulju govoriš.
22
\
On me zbilja čuje19; i ja plačem zato Sto mc on čuje: ja sam kralj Napulja,
Jer očima svojim još neosušenim.
Gled’o sam davljenje kralja, oca mog.
MIRANDA O jada!
FERDINAND A s njime i velmoža svih,
Među kojima je milanski vojvoda Bio sa svojim plemenitim sinom.20 PROSPERO (za scbe> Milanski vojvoda i njegova kći,
Još vrlija, lako bi pobili Tvrđenje tvoje, da je vreme tom.
Zaglcdali su se i zaljubilt Oslobodiću te, dobri Arijeie,
Zbog toga.
(FERDINANDU)
Jednu reč, gospodine,
Cini mi se da ste nešto pogrešili.
Jednu reč!
MIRANDA Što li je otac tako strog?
Ovo je treći čovek21 koga ikad Videh, a prvi je za kojim uzdišem.
Neka sažaljenje gane oca mog Da mu i on bude naklonjen k’o ja FERDINAND O, ako si devica i ako Srce je tvoje još slobodno sad,
Načiniću te napuljskom kraljicom.
PROSPERO Lakše, gospodine! Još jednu reč samo.
(Za sebe)
Već su u vlasti jedno drugome.
Al’ tu brzu ljubav otežati moram,
Da pobeda laka ne potceni dar.
(FERDINANDU)
Još jcdnu reć: ja ti naređujem Da pođeš sa mnom. Ti si prisvojio
'* Ferdinand smatra da je on sada napuljski kralj, pa Cuje sa- mog sebe.
- Ovo je Jedino mesto u ovoj drami, gde se pominje Antonijev sln. Možda Ferdinand misli da je Antonijev sin potonuo sa nekim drugim brodom.
- Ovo je Jedino mesto u ovoj drami, gde se pominje Antonijev sln. Možda Ferdinand misli da je Antonijev sin potonuo sa nekim drugim brodom.
11 Pr\fl ćovek Jc Prospcro, a drugi Kaliban. Docnije Miranda isključuje Kalibana iz broja ljudi koje je vldela.
23
Ime koje ti ne pripada; ti si K’o uhoda doš’o na ovo ostrvo,
Da ga od mene, gospodara, uzmeŠ.
FERDINAND Ne, tako mi Časti.
MIRANDA Ah, nikakvo 2J0
Ne može biti u takvome hramu.
Kad bi zli duh im’o tako divan dom,
Svi bi dobri hteli da stanuju s njim.
PROSPERO Hajde sa mnom. A ti ga ne brani;
On je izdajica. Hajde, pođi sa mnom.
Okovaću ti vrat i noge skupa;
Pićeš morsku vodu; hrana će ti biti Skoljke iz potoka i suvo korenje I čašice žira. Pođi za mnom.
FERDINAND Ne,
Odupreću se takvom gostovanju Sve dok me dušmanin ne savlada moj.
(Isute mać, ali biva opčtnien l ne može da se makne) MIRANDA O, mili oče, ne stavljaj ga tako Na odveć surov ogled, jer je on Plemenita roda i nije strašljivac.
PROSPERO Sta! Pile uči petla? Vrati mač U korice, izdajniče; ti si Trgn’o ga, al' ne smeš udariti njim,
Jer ti je savest grehom obuzeta.
Pokori se, jer te mogu razoružati Stapom, i mač ti iz ruke izbitl MIRANDA PrcklLnjem te, oče!
PROSPERO Natrag! Ne veSaj se O moj ogrtač.
MIRANDA Oče, sažali se;
Ja jamćim za njega.
PROSPERO Cuti! Reč, pa ću te
Izgrditi, možda omrznuti.
Sta! Braniteljka varalice? Pst!
Ti misliš da je lišen sviju mana,
Jer nisi sem njega i tog Kaiibana Vidcla nikog. Luckasta devojko!
Spram većine ljudi Kaliban je on,
A oni spram njega anđeli.
24
MIRANDA To znači
Da je moja ljubav skromna; ja ne Želim Da vidim boljcg čovcka od njcga.
PROSPERO (FERDINANDU) Poslušaj, hajđe. Tvoji su mišići Opet u svome detinjstvu, bez snage.
FERDINAND Tako je. Moje su snage, kao u snu,
Sve okovane. Smrt očeva, slabost Sto osećam, gubitak svih mojih Prijatelja, pretnje ovoga čoveka U čijoj sam vlasti — sve bi bilo lako Ako bih jedanput dnevno iz zatvora Svoga ovu devu mogao da viđim.
Neka u svima delovima sveta Sloboda vlada, za mene je đosta Tamnica takva.
PROSPERO <za sebe) Dobro dejstvuje.
(TERDINANDU)
Hajde za mnom.
(ARUELU)
Dobro si izveo,
Vrli Arijele. Hajde sad da čuješ Sta imaš za mene da uradiš još.
MIRANDA Ne plaši se; moj je otac, gospođine,
Bolje naravi nego što izgleđa Po rečima njegovim. A ovaj Postupak je sasvim neobičan Za njega.
PROSPERO Ti ćeš biti slobođan Kao planinski vetrovi, al’ prvo Izvrši sve tačke moje zapovesti.
ARIJEL Do poslednjcg slova.
PROSPERO Hajdemo, mladiču!
A ti za njega, kćeri, ne govori.
(Odlaze)
DRUGI ČIN
[uredi]SCENA PRVA
[uredi]Drugi deo ostrva
(Ulaze ALONZO, SEBASTIJAN. ANTONIO, GONCALO, ADRIJAN, FRANCISKO i DRUGI)
OONCALO Razvedri se, molim te, gospodaru;
Razloga za to imaš k’o mi svi,
Jer nam spas daleko nadmaša gubitak.
Cesto i druge zadesi naš jad;
Svakoga dana mornarska žena neka,
Brodski oficiri nekoga trgovca,
Pa i sam trgovac, imaju taj razlog Za tugovanje kao i mi sad.
Ali ih je malo i u milionu
Sto mogu pričati o ovakvom čuđu
K’o naše spasenje. Zato, gospodaru,
Izmerite mudro naš bo] i utehu.
ALONZO Molim te, ćuti.
SEBASTIJAN (ANTONUU) On prima utehu kao hladnu čorbu. ANTONIO (SEBASTUANU) utešitelj ga neče olako ostaviti. SEBASTIJAN (ANTONIJU) Gle, navija časovnik svoje pa- meti; sad če početi da otkucava.
GONCALO Gospodaru —
SEBASTIJAN Otkucava jedan — broj!
GONCALO Ko se pođa svakoj tuzi što ga Snađe, on dobije —
SEBASTIJAN Krunu.
GONCALO Zaista dobije trnovu krunu. Rekli ste tačnije nego što ste nameravali.
26
SEBASTIJAN Shvatili ste me mudrije nego što sam mislio. GONCALO Stoga, gospodaru —
ANTONIO Pih, kako traći jezik!
ALONZO Molim te, poštedi me.
GONCALO Dobro, svršio sam; ali ipak —
SEBASTIJAN Ipak mu se još govori.
ANTONIO.Da se kladimo ko će od njih dvojice prvi, on ili Adrijan, poćeti da kukuriče?
SEBASTIJAN Stari petao.
ANTONIO PeUić.
SEBASTIJAN Dobro. U šta da se kladimo?
ANTONIO U smeh.
SEBASTIJAN Važi!
ADRIJAN Mada ovo ostrvo izgleda pusto —
SEBASTIJAN Ha, ha, ha!
ANTONIO Dobro, platio si mi.
ADRIJAN Nenastanjeno, gotovo nepristupaćno — SEBASTIJAN Ipak - ADRIJAN Ipak -
ANTONIO Nije mogao da ga mimoiđe.
ADRIJAN Ipak mora da je lake, nežne i blage klime. ANTONIO Laka je kao laka ženska.
SEBASTIJAN Dd, i isto tako prevrtljiva; ali to njegova uče- nost ne pominje.
ADRIJAN Ovde na nas pirka vetar vrlo prijatno. SEBASTIJAN Kao da ima piuća, i to trula.
ANTONIO Iii da je namirisan barama.
GONCALO S\'e je ovde pogodno za život.
ANTONIO Da, izuzevši životna sredstva.
SEBASTIJAN Njih i nema, ili ih ima vrlo malo. GONCALO Kako je bujna i sveža trava! Kako je zelena! ANTONIO Zemlja je, zbilja, mrka.
SEBASTIJAN Sa gdekojom zelenom mrljom.
ANTONIO Njemu ništa ne promakne.
SEBASTIJAN Ništa, sem istine.
GONCALO Ali je veliko čudo — gotovo neverovatno — SEBASTIJAN Kao i tolika priznata čuda —
GONCALO Sto je naše ođelo, iako je ukvašeno u moru, sa- čuvalo lcpotu i sjaj, te pre izgleda da je ponovo obojeno nego da je uprljano slanom vodom.
27
ANTONIO Kad bi jedan njegov džep mogao da govori, zar ga ne bi uter’o u laž?22 SEBASTIJAN Dš, ili bi ćutke progutao laž.
GONCALO Cini mi se đa su nam sad odela isto tako nova kao kad smo ih obukli prvi put, u Africi, za svadbu kra- ljeve lepe kćeri Klaribele i tuniskog kralja. SEBASTIJAN Lepa je to svadba bila, i lepo smq prošli pri povratku.
ADRIJAN Nikada Tunis nije krasila tako divna kraljica. GONCALO Od vremena udove Didone.23 ANTONIO Uđove! Do vraga! Otkud mu je ta uđovica pala na pamet? Uđova Didona!
SEBASTIJAN Pa Čta da je rekao i „udovac Eneja“? Zar se tome treba čuditi?
ADRIJAN „Udova Didona“ rekoste? Čekajte da promislim.
Ona je bila kraljica Kartagine, a ne Tunisa.
GONCALO Ovaj Tunis, gospodine, bio je Kartagina. ADRIJAN Kartagina?
GONCALO Uveravam vas, Kartagina.
ANTONIO Njegova reč je moćnija od čudotvorne harfe.2* SEBASTIJAN D§, on njome građi ne samo gradske zidine već i kuće.25
ANTONIO Kakvu li će nemogućnost još učiniti? SEBASTIJAN Odneće, mislim, ovo ostrvo u đžepu kući i daće ga sinu kao jabuku.
ANTONIO I sejući po moru njegove semenke proizvesti i druga ostrva.
GONCALO Oho!
ANTONIO Pa, vremenom.
GONCALO Gospodaru, govorili smo o tome da naše odelo izgleda sađ onako novo kao kad smo bili u Tunisu na svadbi vaše kćeri, koja je sad kraljica.
ANTONIO I najdivnija što je ikad došla tamo.
“ Antonio vcrovatno misli da su Goncalovl džepovl prljavi i blatnjavl, mada mu se ođelo spolja osušiio.
- > Diđona je bila kraijica Kartagine. Ona Je bila Sihejcva udo> vica. Kao udovica zaljubila se u Eneju, ali ju je on najzađ ostavio.
- ' Aluzija na priCu da se na glas Amtionove lire kamenje samo od sebe slagalo, i da su tako postali gradski zidovi Tćbe.
- svirka Amtlonove lire sagradila Je samo gradske zidinc, a Goncalo, idcntiflkujući Kartaginu sa Tunisom stvara (u maSti) cco grad.
- svirka Amtlonove lire sagradila Je samo gradske zidinc, a Goncalo, idcntiflkujući Kartaginu sa Tunisom stvara (u maSti) cco grad.
28
SEBASTIJAN Izuzevši, molim te, udovu Didonu.
ANTONIO O, udovu Didonu! D3, udovu Didonu! GONCALO Nije li, gospodaru, moj grudnjak nov k’o i prvog dana kad sam ga obukao? Misiim bar unekoliko. ANTONIO Dobro je što dodade to unekoliko.
OONCALO Kad sam ga nosio na svadbi vaše kćeri? ALONZO Nasilno mi kljukate uši tim Rečima protiv volje moje duše.
Kam’ da nikad tamo ne udadoh kćer!
Jer, dolazeći otuda, izgubih Sina, a po mome mišljenju i kćer,
Koju daleku sad od Italije,
Nikada više neću videtL O moj nasledniče Napulja, Milana Kakva V te je čudna riba progutala?
FRANCISKO Moj gospodaru, možda jc on živ.
Videh ga kako udara talase Pod sobom i jaše na njinoj grbini;
Gazl po vodi, ćiju navalu Odbacuje, i snažnim prsima Odoleva i najvećem valu.
Iznad uzburkanih talasa je drž’o Svoju smelu glavu i krepkim rukama Veslao je snažno prema obali,
Sto, nagnuta nad morem, k’o da htede Sagibajući se da mu pomogne.
Ne sumnjam da je živ stig’o na kopno.
ALONZO Ne, ne; svršeno je s njime.
SEBASTIJAN Gospodaru,
Zahvalite sebi za gubitak taj,
Jer niste hteli da blagoslovite Našu Evropu svojom ćerkom, već ste Radije je dali Atrikancu,
Gde je uklonjena od vašega oka Sto s razlogom ovaj jad sad oplakuje.
ALONZO Molim te, ćuti.
SEBASTIJAN Svi smo klećali
Pred vama s molbom da postupite drukče.
Pa i njena lepa duša je merila Gnušanje svoje i svoju poslušnost
29
S nedoujmcom šta će da prevagne.
Strah me da smo vašeg sina izgubili Zauvek. Milano i Napulj imaju Više udovica zbog ovog pothvata . No što mi vodimo Ijuđi da ih teše.2S Krivica je vaša.
ALONZO I gubitak moj
Najbolniji.
GONCAIiO Lord Sebastijane,
U istini vašoj nema nežnosti,
I nije rečena u pogodan čas;
Vi trljate ranu, mesto da na nju Stavite melem.
SEBASTIJAN Dobro je receno.
ANTONIO I vrlo vidarski.
GONCALO Dobri gospodaiu,
Za sve nas je ruzno vreme kađ se vi NaoblaČite.
SEBASTIJAN Ružno?
ANTONIO Vrlo ružno.
GONCALO Kad bih ja imao ovo ostrvo,
Moj gospodaru —
ANTONIO On bi ga zasej’o
koprivom.
SEBASTIJAN Ili čičkom, ili slezom.
GONCALO I bio kralj ovde, šta bih radio?
SEBASTIJAN Ne bi pio, jer ovde nema vina.
GONCALO U državi bih uredio sve Na način suprotan uobičajenom:
Ne bih dopustio trgovinu, vlast;
Za nauku se ne bi znalo tu;
Ne bi bilo bogatih, sirotih,
Ni kakve službe, niti ugovora,
Oranica, imanja, vinograda,
Ni kovina, ni vina, ni ulja;
Ne bi bilo nikakvih zanata;
Svi ljudi bi bili na dokolici, svi,
H Sebastijan lzgleda sl&uran da će se on i ostala posada vra- titl, ali mlsU da je ostala mornarlca propaia.
30
Pa i ženc, i svc bi bilc čedne.
Suverenosti neke ne bi bilo —
SEBASTIJAN Al’ zato bi ipak on kraij bio ovde.
ANTONIO Njegova država zaboravlja svoj Početak na kraju.
GONCALO Priroda bi sve
U zajednici proizvodila Bez znoja i Iruda. Ne bi bilo tu Izdajstva, prevarc, mača, koplja, noža,
Puške ni ratne sprave. Priroda bi Sama od sebc bujno i obilno Davala- ploda za nevin narod moj.
SEBASTIJAN Podanici nc bi stupali u brak?
ANTONIO Ne bi čovece; svi bi biU tad Dokoni, bludnice i lupeži.
GONCALO Ja bih
Tako savršeno vlad’o, gospodaru,
Da bih nadmašio stari Zlatni Vek.
SEBASTIJAN Živclo njegovo veličanstvo!
ANTONIO Živeo Goncalo!
GONCALO I - da li me slušaš,
Gospodaru?
ALONZO Molim te, ne više;
Za mene je sve to ništa što ti pričaš.
GONCALO Verujem zbilja vašem veličanstvu; a urađio sam to da pružim priliku ovoj gospodi koja su tako osetlji- vih i pokretljivih pluća da se uvek smeju ničemu. ANTONIO Pa smcjali smo se tebL
GONCALO U toj vrsti veseloga ludiranja ja vama nisam ništa; zato možcte prođužiti da se i dalje smejete ničemu. ANTONIO DS žestoka udarca!
SEBASTIJAN Samo da nije pao pljoštimicc.
GONCALO Vi ste vitezovi hrabra duha; uzeli biste Mesec iz njcgove sfere, ako bi ostao tf njoj pet neđelja bez mćne.27
(Dolazi AKIJEL, rteviđljiv, svtrajući svečanu melodlju)
17 Postojala Je izreka: za vreme punog meseca um Je u opada- nju. Prema tome ova Goncalova primedba znači: poSto ste vi ionako maloumni, ako bi mesec ostao pun pet nedelja, to bi toliko sma- njilo vafie male umove, da blste se drznuli da ućinite 1 takvu ludost kao fito Je uzimanje meseca iz njegove sfere.
31
SEBASTIJAN Učinili bismo to i onda bismo pošli u lov na ptiće, sa mesecom kao fenjerom.28 ANTONIO Nemojte se ljutiti, dobri gospodine.
GONCAI-O Neću, verujte; ne bih tako olako stavio na kocku svoj glas pametna čoveka. Hoćete Ii da me uspavate smehom, jer sam jako umoran?
ANTONIO Lezite da spavate, i slušajte nas.
(Svi Spavaiu izuzev ALONZA, SEBASTIJANA i ANTONIJA)
ALONZO Sta, svi su tako brzo zaspali!
O, kad bi mi oči sa sobom i misli Zatvorile! A skione su tome.
SEBASTIJAN Ne propustajte tu ponudu sna,
Gospodaru. Ona retko dođe tuzi,
Al* kad se javi, uteha je to.
ANTONIO Nas dva, gospodaru, čuvaćemo vas Dok se odmarate i bđeti nad vašom Bezbednočća
ALONZO Hvala. — Mnogo mi se drema.
(Zaspi. ARIJEL ođe)
SEBASTIJAN Kakva ih je čudna sanjivost uzela! ANTONIO To je zbog klime ove.
SEBASTIJAN Pa što ona
Ne zaklopi i naše očne kapke?
Ja nisam dremljiv nimalo.
ANTONIO Ni ja;
Duh rni je čio. Zaspali su svi Odjednom, k’o po nekom dogovoru;
Pali su kao gromom pogođeni.
Sta bi mogao vrli Sebastijan? —
O, šta bi mogao? — AT bolje da ćutim. —
Ipak mi se Čini da na licu tvom Vidim ono što bi trebaio da budeš.
Prilika te zove; moja jaka mašta Vidi da ti kruna silazi na glavu.
SEBASTIJAN Sta, jesi l’ td budan?
ANTONIO Zar me ne čuješ
Da govorim?
M Nekad se noću išlo u lov na ptice sa bakljama.
32
SEBASTIJAN Čujem; al’ je govor tvoj Sanjiv, ti govoriš u snu. Sta si rek’o?
Počinak je čudan to: spavati širom Otvorenih očiju, stajati,
Govoriti, kretati se, ali Ipak biti u tako tvrdom snu.
ANTONIO Sebastijane vrli, ti dopuštaš Da ti sreća spava — boljc umri tad;
Žmuriš, lako si budan.
SEBASTIJAN- Glasno hrčeš;
Ali ima smisla u hrkanju tvom.
ANTONIO Ozbiljniji sam nego obično.
Budi i ti takav, pa će tvoja vrednost Utrostručena biti — poslušaj me.
SEBASTIJAN Pa, ja sam ti k’o stajaća voda.
ANTONIO Naučiću te kako da nadođeš.
SEBASTIJAN Nauči me, jer me nasleđena lenjost Oseci uči.
ANTONIO O, kada bi samo
Znao kol’ko ti Je mio ovaj plan Kome se podsmevaš, i kako te on Dokle ga odbijaš sve više privlači!
Ko teži niže taj najčešće zbilja Pada na dno usled lcnjosti i straha.
SEBASTIJAN Molim te, produži. Oko ti i obraz Nagoveštavaju ncšto Što tl pada Teško da izustiš.
ANTONIO Evo, gospodine:
Mada je velmoža taj slabog pamćenja I slabo će biti zapamćen kad umre,
Ipak Je on skoro uvcrio kraija — Jer, vešt u tome, time se i bavi Da mu sin živi, a to Jc toliko Nemoguće da je neutopljen Koliko i ovaj što spava da pliva.
SEBASTIJAN Nemam nade da se nije uđavio.
ANTONIO O, koliko nade u tom „nemam nade“! Ne nadati se u to otvara put Tako visokoj nadi, da ni samo Slavoljublje ne dopire dalje,
3 Sekspfr l
33
Već tu gasi svoju baklju otkrovenja.29 Slažete se da je Ferdinand utopljen?
SEBASTIJAN D&, njega nema više.
ANTONIO Onda reci
Ko će sad biti naslednik Napulja.
SEBASTIJAN Klaribela.
ANTONIO Zar ona što je sad
Kraljica Tunisa, što je na kraj sveta,
Sto iz Napulja ne može dobiti Pismo, sem da joj Sunce poštar bude (Covek na Mesecu spor je). a to ti je Dok novorođenče ne dobije bradu?
Ona, zbog koje nas more progutalo, lako su neki bačeni na kopno?
Sudba nam dosudi da izvršimo ćin Kome je prolog ono što je prošlo,
A što dođe tvoja i moja uloga.
SEBASTIJAN Kako to govoriš? Istina je da je Kći moga brata kraljica Timisa,
I naslednica Napulja; a izmeđ'
Te đve zemlje ima i nešto prostora.
ANTONIO Prostora čija svaka stopa kanda Viče: „Kako nas Klaribela ta Može preći natrag do Napulja?
Neka nje tamo u Tunisu, ali Neka Sebastijan bdi.“ Recimo da je Smrt ovo što ih je sad snašlo, pa ne bi Bilo im gore nego Što je sađ.
Ima još koga da vlada Napuljem Isto tako dobro kao taj što spava;
I druge velmože mogu da brbljaju Opširno, izlišno kao taj Goncalo;
I s&m bih mogao biti brbljiva Mudrica čavka, kao on. O kad bi I tvoje srce bilo kao moje!
Ovaj san bi bio tvoje uzđignuće.
Da li me shvataš?
SEBASTIJAN Cini mi se shvatam.
ANTONIO Pa kako ti se sviđa dobra kob?
- Sad se možeš nadati krunl, a ni samo slavoljublje ne smera đalje od krune.
- Sad se možeš nadati krunl, a ni samo slavoljublje ne smera đalje od krune.
34
' i.
SEBASTIJAN Sećam se da si svrgnuo svog brata Prospera.
ANTONIO Tako je; i pogledaj sad Kako mi odelo lcpo stoji, mnogo Bolje no pre. Sluge brata mog Bili su onda moji drugovi,
A sad su moja momčad.
SEBASTIJAN Ali tvoja
Savest?
ANTONIO Pa, kneže, gde stanuje ona?
Da je rana na peti, ona bi Nagnaia me da nosim papuče.
Ja to božanstvo u grudima nemam.
Da između mene i Mildna stoje Dvađeset savesti, one bi se pre Sledile i istopile no što bi Namučile mene! Tu leži brat tvoj,
I ne bi bio bolji od te zemlje Na kojoj leži, kad bi bio ono Na šfco sad liči — mrtvac. Sa tri palca Ovoga poslušnog čelika mogu ga Otpraviti u večnu postelju;
A ti bi na isti način mogao Poslati u večni san ovu starkelju,
Toga gospodina mudricu, da ne bi Osuđiv’o naše delo. A svi drugi Primili bi naš mig kao mačka Mleko, i za svaki pređloženi čin Rekli da dolazi baš u pravi čas.
SEBASTIJAN Tvoj slučaj, dragi prijatelju, biće Primer za mene; i k'o što si ti Dobio Mil&no, tako ču ja Napulj.
Potcgni mač svoj; jednim ćeš udarom Osloboditi se danka koji plaćaš,
A ja, kralj, biću i prijateij tvoj.
ANTONIO Potegnimo zajedno, pa kada Ja dignem ruku, digni je i ti,
I neka ona padne na Goncala.
SEBASTIJAN Jednu reč samo.
(Govore po strani. ARIJEL se vraća, nevidl)iv, uz muzlku i pesmu)
3*
35
ARIJEL Moj gospodar svojom veštinom predviđa Opasnost za vas, prijatelja svog;
Salje me da život sad sačuvam tvoj,
Jer inače mu propada sav plan.
(Peva na uvo GONCALU)
Dok ovde hrčefi ti,
Zavera budna bdi I vreba čas svoj;
Ko životu žudl Nek se prene. bOdi;
Probudl se. hojl
ANTONIO Budimo onda obojica brzi!
GONCALO (Probudl se) Anđeli dobri, sačuvajte kralja!
(Svi se probude)
ALONZO Kako? Sta? Hej, ustanite! Zasto Isukaste te mačeve? Zašto Ti užasnuti pogledi?
GONCALO Sta je to?
SEBASTIJAN Dok stajasmo štiteći vam san BaŠ tu, sađa, čull smo potmulu Riku k’o bikova, ili pre lavova.
Da vas to nije probudilo sad?
Uši su mi zvonile od toga.
ALONZO Nisam čuo ništa.
ANTONIO O, to beše buka
Da uplaši i uvo nemani,
Da izazove zemljotres! Bila je To svakako rika lavovskoga krda.
ALONZO Custe li vi to, Goocalo?
GONCALO Časti mi,
Gospodaru, čuh neko zujanje,
I to vrlo čudno, i to me probudi.
Tad vas prodrmusah, viknuh, gospođaru;
A kad mi se oči otvoriše, videh Njihove gole mačeve. Nekakvog Suma je bilo, cela je istina.
Najbolje je biti na oprezi,
Ili da ođmah odemo ođavde Sad izvadimo mi svoje mačeve.
ALONZO Hajdemo, da i dalje potražimo Moga jadnog sina.
5 GONCALO Nebo nck’ ga štiti
Od tih zveri, jer je on bez sumnje tu, Na ostrvu.
ALONZO Hajd’mo.
ARIJEL Za moje đelo Prospero će znati, A ti, kralju, sina svog bezbedno prati
(Odlazc)
SCENA DRUGA
[uredi]Drugi deo ostrva
(Dolazi KALIBAN sa bremenom drva. Grmljavina)
KALIBAN Sve zarazc što suncc usisa Iz baruština, moćvari i brlja Pale na Prospera! Nek obol: sav,
Palac po palac! Njcgovi duhovi Cuju me, ali ja moram da kunem.
Ipak mc oni ne štipaju niti Plaše u vidu đavolčića, niti Bacaju u baru, i ne zavode me,
U vidu zublje, da lutam po mraku,
Ako im on to ne naredi. Ali,
On ih za svaku tricu napujdava Na mene. čas k’o majmune koji se Keze i dreće, zatim ujedaju,
Cas k’o ježeve što se kotrljaju Po mom bosonogom putu, podižući Bodlje na moje stopalo; ponekad K’o da sam gujama obavijen sav Što svojim račvastim jezicima šiču Tako da poluđim.
(Dolazi TRINKTJLO)
Gle sađ, gle! Dolazi Jcdan od njegovih duhova, da bi me Mučio što sporo drva donosim.
Pašću potrbuške; možda me on neće Spaziti.
37
T
TRINKULO Ni grma ni žbuna da zaklone od nepogode, a bura se opet sprema; čujem je kako peva u vetru. Onaj veliki crni oblak liči na grdnu mešinu što Čeka da se izlije. Ako zagrmi kao malopre, ne znam gde da sklonim glavu; taj oblak će liti kao iz kabla. Sta je ovo? Covek ili riba? Mrtav ili živ? Riba — miriše na ribu; neki vrlo star riblji miris, kao od ne baš najsvežijeg suvog baka- lara. Cudna riba! Da sam sad u Engleskoj, kao što sam jednom bio, pa da samo naslikam tu ribu80, nijedna pra- znična budala ne bi prošla a da mi ne d& srebrnjak. Tamo bi ovo čudovište stvorilo čoveka31 od nekog; svaka čudna životinja tamo napravi nekoga čovekom. Tamo neće dati jednu paru da pomognu sakatom prosjaku, a daće deset da vide mrtvog Indijanca. Ima noge kao čo- vek, a peraja su mu kao ruke! Vere mi, topao je! Na- puštam svoje mišljenje: ovo nije riba, već ostrvljanin koga je nedavno udario grom. fGrmi) Avaj, bura opet dolazi! Najbolje je da se zavučem pod njegov ogrtač52; ovde nema nikakvog drugog zaklona. Beda upozna čo- veka sa neobičnim posteljnim drugovima. Uviću se ovde dok rie prođu i poslednji ostaci bure.
(Dolazl STEFANO, pevajući, sa bocom u rttcl) STEFANO Neću viSe na more, više ne.
Umreću ovde na obali pre.
Ovo je suviše nezgodna pesma za pevanje na
pogrebu.
Ali, evo moje utehe.
(Plje I peva)
Kapetan, čistać broda, vođ 1 ja,
Njegov drug tobdžija,
Voleli smo Miru, Maricu i Ziatu;
Ali niko nije mario za Katu,
Jer jezikom je oStrim laparaia I momara svakog do sto vraga slala;
Smola i katran odvratan Joj beSe,
Ali Je krojać mog’o da je češe Gdegod Je svrbi. Pa, momci, sad pržvo Na more, a nju neka nosi đavot
I ovo je lupcška pcsma; ali evo moje utehe.
(Pije)
»• Da Je naslika na tlrmi svoje vašarske šatre.
- ' Ućinljo nekoga bogatim čovekom.
- Još od Sekspirovog doba Kaliban je pređstavljan kao divljak sa dugačkom kosom i ogmut medveđom ili nekom drugom kožom.
- Još od Sekspirovog doba Kaliban je pređstavljan kao divljak sa dugačkom kosom i ogmut medveđom ili nekom drugom kožom.
38
STEFANO Šta je to? Imamo li mi đavolc ovđe? Zar hoeete da nas uplašite divljacima i Indijancima? Eh, nisam ja umakao davljenju da bih se sad uplašio od vaše čctiri noge. Rečeno je da me najvaljaniji čovek što je ikad išao na čctiri nogc ne može nagnati da ustukncm; pa neka se tako i daljc govorl sve dok Steiano diše na nozdrve.
KALIBAN Duh me muči — jao!
STEFANO Ovo je neko ostrvsko čudovište sa četiri nogc, kojc je, čini mi sc, dobilo groznicu. Gde ii jc, do vraga, naučio naš jezik? Olakšaću mu malo muke, ako nc zbog čega drugog, a ono zbog toga. Ako mogadnem da ga izlečim i pripitomim, i odvedcm u Napulj, to ćc biti dar dostojan i najvećeg cara što je Ikad koračao na goveđoj koži.
KALIBAN Ne muči me, molim te; nosiću brže drva kući.
STEFANO Sad jc u nastupu, i ne govori najmudrije. Neka okusi malo iz moje boce. Ako nikad ranije nije pio vina, to će mu otkloniti nastup. Ako ga izlečim i pripitomim, izvući ću za njega koliko god budem mogao. Ko ga uzme, moraće dobro platiti za njega.
KALIBAN Za sađa me još malo mučiš, ali ćeš ti ubrzo produžiti opet, osećam to po tvome drhtanju. Sad Pro- spero utičc na tebe.
STEFANO Hajd’, otvori usta; ovo će ti odrešiti jezik, ma- čko.33 Otvori usta; ovo će ti protrcstl drhtavicu, velim, i to dobro. Ne znaš ko ti je prijatelj; otvori opet vilice.
TRINKULO Kao da znam taj glas; to je — ali on se udavio, a ovo su đavoli. Bože, pomozi mi!
STEFANO Četiri noge i dva glasa — retko čudovište! Pre- dnji mu je glas za to da govori lepo o svom prijatelju. a zadnji da grdi i kJeveta. Ako u mojoj boci budc dosta vina da ga povrati, oprostiću ga te groznice. Hajde! Amin. Dobićeš malo i u druga usta.
TRINKULO Stefano!
STEFANO Da li me to zovu tvoja druga usta? Milost, mi- lost! Ovo je đavo, a ne čudovište. Ostaviću ga, jer ne- mam dugačku kašiku.34
- Stara engleska poslovica kaže đa od pića i mačka progovori. 11 Stara posiovica kaže: „Ko mora đa kusa s davolom, mora
- Stara engleska poslovica kaže đa od pića i mačka progovori. 11 Stara posiovica kaže: „Ko mora đa kusa s davolom, mora
lmati dugačku kaSlku."
39
• •
TRINKULO Stefanol Ako sl ti Stefano, dodirni me i govori; jer ja sam Trinkulo — ne plaši se — tvoj prijatelj Trin- kulo.
STEFANO Ako si ti Trinkulo, hodi ovamo. Izvući ću te za manje noge. Ako su ma koje Trinkulove, onda su ove. Ti si zaista Trinkulo! Pa otkud da budeš izmet ovog MeseČevog Čudovišta?35 Ispušta II ono sa svojim vetro- vima i Trinkule?
TRINKULO Mislio sam da ga je grom ubio. Ali zar se ti, Stefano, nisi udavio? Zbilja se sad nadam da se nis'. udavio. Je T se bura izduvala? Bio sam se sakrio pod ogrtač ovog mrtvog čuđovišta iz straha od bure. Jesi ti živ, Stefano? O Stefano, dva su se Napuljca spasla.
STEFANO Molim te, nemoj me vitlati; stomak mi se još nije smirio.
KALIBAN Ovo su divna bića, ako nisu Duhovi. To je neki hrabar bog S nebeskim pićem. Kleknuću preda nj.
STEFANO Kako si se spasao? Kako si došao ovamo? Zakuni se, tako ti ove boce, kako si došao ovamo. Ja sam se spasao na buretu madere, koje su momari bacili sa lađe, — ove mi boce, koju sam napravio svojim rukama od kore drveta, kad sam i2bačen na obalu.
KALIBAN ZakJeću se u tu bocu da ću ti biti veran podanik, jer to piće nije od ovoga sveta.
STEFANO Pa zakuni se onda kako si se spasao.
TRINKULO Isplivao sam na kopno, čoveče, kao patka. Ku- nem ti se da plivam kao patka.
STEFANO Poljubi bibliju.53 lako plivaš kao Datka, na- pravljen si kao gusan.
TRINKULO O, Stefano, imaš li još toga?
STEFANO Puno bure, čoveče. Moj podrum je u pećini pored mora; tu je moje vino. Kako si ti, čudovište? Kako tvoja groznica?
KALIBAN Zar ti nisi pao s neba?
STEFANO Sa Meseca, uveravam te. Nekada sam bio onaj čovek na Mesecu.
w Cudovište člju Je nnkaznost prouzrokovao Mesec.
M Stefano naziva bocu blblljom, a poljubltl bocu znaći gucnuti
iz nje.
40
KALIBAN Videh te na njemu i obožavam te, •
Moja gospodarka pokaza mi tebe,
Tvog psa i tvoj žbun.
STEFANO Hajde, zakuni se u to; poljubi knjigu. Napuniću je odmah novom sadržinom. Zakuni se.
TRINKULO Ove mi dobre svetlosti, to je vrlo plitkoumno čudovište. Zar da ga se ja bojim? Vrlo slabo čudovište! Covek na Mesecu! Vrlo lakoverno čudovišteJ Dobro si poteg’o iz boce, zbilja dobro.
KALIBAN Pokazaću ti svaku plodnu stopu zemljišta i po- ljubiću ti nogu; molim te, budi moj bog.
TRINKULO Ove mi svetlosti, on je vrlo prepredeno i pijano čudovište. Kad njegov bog zaspi, ukrašće mu bocu.
KALIBAN Poljubiću ti nogu; zakleću se da ću toiti tvoj podanik.
STEFANO Hajd’, klekni onda i zakuni se.
TRINKULO Pući ću od smeha gledajući to štenoglavo ču- dovište. Vrlo lupeško čudovište! Došlo mi je da ga izudaram —
STEFANO Hajde, poljubL
TRINKULO Samo da jadno čudovište nije pijano. Gadno čudovište!
KALIBAN Pokazaću ti najbolje kladence,
Braću ti bobioe, loviću ti ribe,
I dovoljno ti drva donositi.
Kuga umorila onog tiranina Koga služim! Neću mu ja više Nositi klade nego poći s tobom,
Cudesni čoveče.
TRINKULO Smešno čudovište: pravi čudo od bedne pijanice.
KALIBAN Molim te da te odveđem gde rastu Divljake. Mojim dugim noktima Iskopaću ti gomoljika; pa ću Da ti pokažem i krejino gnezdo,
I naučiću te đa hvataš u zamku Majmunčad hitru; odvešću te plodnom Leskoviku, a ponekad ću ti sneti Sa stene mlade galebe. Hoćeš li Da pođeš sa mnom?
41
STEFANO Molim te, vodi nas sad, bez daljeg razgovora. Trinkulo, pošto se kralj i celo naše društvo utopilo, mi ćemo se ugnezđiti ovde. Evo, nosi bocu, druže Trinkulo, uskoro ćemo je opet napuniti.
KALIBAN (peva pijano) Zbogom, gospođaru; zbogom, zbogorn! TRINKULO Urlavo čudovište, pijano čudovište!
KALIBAN
Neću vi5c ribaritl Niti nosać drva biti Kada god 2ažclc;
Ribati čanke. niti prati zdele.
Ban, Ban, Kaliban
Sloboda, haj! HaJ, sloboda! Sloboda, haj, sloboda!
STEFANO O čudovište dično! Vodi nas!
(Odu)
TREĆI ČIN
[uredi]SCENA PRVA
[uredi]Pred Prosperovom ćelijom
(Ulazi FERDINAND nosećl kladu)
PERDINAND Ima nekih napomih igara,
AI’ trud u njima povećava im slasl.
Neka poniženja snosimo strpljivo,
A najgora beda katkad sreći vodi.
Ovaj bedni rad moj bio bi mi isto Toliko težak koliko i mrzak,
Ali gospa kojoj služim oživljava I ono što je mrtvo, i pretvara U prijatnost i ceo moj trud.
O, ona je đeset puta nežnija'
No što je njen otac surov; on je sušta Strogost. Moram da nosim i složim Nekoliko hiljada tih klada Pod pretnjom teške kazne. Moja gospa Plače kada me vidi kako radim I kaže: takav čovek nikad nije Radio takav posao. Al’ te Slatke misli olakšaju mi trud,
Te ga zaboravim kad najviše radim.
(Ulazl MIRANDA, a za njom PROSPERO, u daljini, neopaien) MIRANDA Vaj, molim te, ne trudi se više!
O, zašto munja ne spali klade te Sto moraš sldgati! Spusti je na zemlju I odahni. Kad bude gorela Plakaće što te je tako zamarala.
Moj otac je sav zanet knjigama;
43
Ođmori se, molim te; od njega Bojazni nema za ova tri časa.
FERDINAND Sunce će zaći, mila moja gospo. Pre no Što svršim ono što se moram Potruditi đa uradim.
MIRANDA Ako
HoćeŠ da sedneš, ja ću za to vreme Nositi klade. Molim te, đaj mi tu;
Ja ću je odneti na gomilu.
FERDINAND Ne,
Dragoceni stvore; ja bih radije iskidao svoje mišiće, slomio Svoja leđa, nego dopustio Tu sramotu lenjo gledajući.
MIRANDA Meni bi to isto tako prilićilo Kao i tebi, ali bih ja to Rađila mnogo lakše, jer je moja Dobra volja za to, a tvoja je protiv.
PROSPERO (*a sebe) Uhvaćena si, jadna ptičice! Poseta tvoja pokazuje to.
MIRANDA Izgledaš umoran.
FERDINAND Plemenita gospo,
Nisam: meni je rano jutro kad si Ti uveče ovde. Molim te, reci mi —
Da bih ga stavio u molitve svoje —
Kako ti je ime?
MIRANDA Miranda. - O, oče,
Naredbu sam tvoju prekršila tim.
FERDINAND Divna Miranda! Ti sd pun vrhunac Divote, i vredna največega blaga.
Mnoge sam gospe s pažnjom gledao,
I mnogo puta govora im sklad Moje je pažljivo uvo zarobilo.
Zbog raznih vrlina voleh razne žene;
AI’ nikađ nijednu s tako punom dušom Da se nedostatak nekakav u njoj Ne sukobi sa njenom lepotom I zađa joj poraz. All ti, o ti,
Tako savršena, tako nenadmašna,
44
Stvorena si s najboljim svojstvima Svakoga stvorenja.
MIRANDA Ne poznajem nikog
Od moga polo; ne pamtim nijcdnog Ženskog lika, osim svog u ogledalu,
Niti sam videla ikQga koga bih Nazvati mogla čovekom, do tebe,
Dobri prijatelju, i mog dragog oca.
Kakav je svet ljudi i žena ja ne znam;
Al’ tako mi smernosti, bisera U mome mirazu, ne bih poželela Nijednog druga u svetu sem tebe,
Niti mi mašta može zamisliti
Drugi lik, sem tvoga, koji se njoj svldi.
Ali, brbljam odveć luđo i u tom Zaboravljam očeve pouke.
FERDINAND Ja sam, Miranda, kraljević po svom Položaju; a mislim, i kralj —
Mada to ne želim! — i ne bih trpeo To drvarsko robovanje kao Ni muvu mesaru da mi prlja usta.
Cuj reč moje duše: onoga trenutka Kada te videh srce mi odlete U tvoju službu, i ostade tamo Da ti rob bude. Tebe radi samo Ja sam taj strpljivi kladonosac sad.
MIRANDA Voliš U me?
FERDINAND O nebo, o zemljo,
Posvedočite mi reč i krunišite Ono što kažem dobrim ishođom,
Ako je tako! A ako )e laž,
Nek beda bude najlepša mi kob!
Od svega na svetu ja te više volim,
Poštujem i cenim.
MIRANDA Luda sam što plačem
Zbog onog što me raduje.
PROSPERO <za sebe) Lep susret
Dve divne ljubavi. Nebo, izli milost Na ono što se rađa među njima!
FERDINAND Zašto plačcš?
r
MIRANDA Zbog svog ništavila;
Jer nit’ smem nuditi što želim da đAm.
Nit’ uzeti ono bez čega umirem.
Al’ ovo je igra u kojoj skriveno Sve više dobija svoju veličinu.
Odlazi, stidljivo lukavstvol Vodi me Ti, Čista, sveta nevinosti! Biću Tvoja žena, ako hoćeš da me uzmeš;
Ako ne, umreću k’o tvoja devojka.
Da ti budem druga, to možeš odreći;
Aii ću biti tvoja sluškinja,
Hteo ti, ne hteo.
FERDINAND Moja najmilija
Gospa, a ja ovako37 ponizan.
MIRANDA Moj muž, dakle?
FERDINAND Sa srcem što žudi
Kao ropstvo za slobodom. Evo Ruke.
MIRANDA Tebi moje, s mojim srcem u njoj.
A sada zbogom za jedno po časa.
FERDINAND Hiljadu, hiljadu puta ostaj zbogom!
(FEHDINAND l MIRA'NDA odlaze na razne strane)
PROSPERO Ne mogu se tome radovati kao Oni, što su sasvim zaneseni tim;
Al’ tome se ipak najviše radujem.
Idem svojoj knjizi, jcr moram još pre Večere važan posao da svršim.
(Ode)
SCENA DRUGA
[uredi]Drugi deo ostrva
(Dolaze KALIBAN, STEFANO i TRINKULO)
STEFANO Ne pričaj ti to meni; — kad se bure isprazni, pićemo vodu; ni kapi pre toga; zato pijte koliko možete. Slugo-čudovište, pij u moje zdravlje.
” Ferdinand klekne.
46
•I*.
TKINKULO Sluga-čuđovište! Dci luda ostrva! Kažu da nas je svega petoro na ovom ostrvu; mi smo trojica od tih. Ako su i ono dvoje sa ovakvim'mozgovima kao mi, onda se država ljulja.
STEFANO Pij, slugo-čudovište, kad ti naređujem. Oči su ti bezmalo upale u glavu.
TRINKULO A gde bi mu bile ako ne u glavi? Zaista bi bilo izvanredno čudovište s očima na repii.
STEFANO Moj sluga-čudovište utopio je svoj jezik u vino. Što se mene tiče, ne može me ni more utopiti. Pre nego što sam stig’o na obalu, plivao sam triest i pet. milja kojekuđa. Tako mi tog sunca, ti ćeš biti moj poručnik. čuđovište, ili moj stegonoša.
TRINKULO Tvoj poručnik, ako ti je volja; on nije za ste- gonošu.
STEFANO Mi nećemo bežati od neprijatelja, gospodine ču- dovište.
TRINKULO Nećete ni ići na njega, već ćete ležati kao psi, i nećete ni pisnuti.
STEFANO Čudovište, progovori jednom u životu, ako si dobro čudovište.
KALIBAN Kako je tvoja milost? Dopusti da ti liiem obuću. Ovoga neću da služim; on nije junak.
TRINKULO Lažeš, najgluplje čudovište. U stanju sam da se uhvatim ukoštac i s pandurom. Eb, gađna ribo, zar je ikad bio kukavica onaj koji je popio toliko vina kao ja danas? Zar hoćeš da kažeš čudovišnu laž zato što si pola riba, a pola čudovište?
KALIBAN Gle kako mi se ruga! Zar ćeš mu dopustiti to, moj gospodaru?
TRINKULO Kaže „gospodaru"! Da jedno čudovište može da bude takva prirodna glupačina!
KALIBAN Eto, eto, opet! Izujedaj ga da umre, molim te.
STEFANO Trinkulo, pazi kako govoriš. Ako se buniš, obesi- ću te o najbliže drvo! Siroto čudovižte je moj pođanik i ne smeju ga vređati.
KALIBAN Hvala ti, plemeniti gospodaru. Hoćeš li izvoleti da saslušaš još jednom molbu koju sam već rekao?
47
STEFANO Hoću, zaista. Klekni i ponovl je. Ja ću stojati, a i Trinkulo.
(Ulazl ARUEL, neviđljlv)
KALIBAN Kao što sam ti već rekao, ja sam podanik jednog tiranina, mađioničara, koji mi je svojom veštinom, na prevaru, oteo ostrvo.
ARIJEL Lažeš.
KALIBAN Lažeš ti, lakrdijaški majmune,
Treba da te moj hrabri gospodar Ubije. A ja ne lažem.
STEFANO Trinkulo, ako ga i dalje budeš uznemiravao u njegovoj priči, ove mi pesnice, izbiću ti nekoliko zuba.
TRINKULO Pa ja nisam ništa rekao.
STEFANO Onda ćuti, i ni reči više. (KALIBANU) Nastavi.
KALIBAN Kažem, mađijom je zadobio ovo Ostrvo i od mene oteo ga.
Ako tvoja veličina hoće Da mu se zato osveti — a znam Da smeš, dok ovaj ne sme —
STEFANO Tako je.
KALIBAN Bićeš gospođar, a ja sluga tvoj.
STEFANO Kako će se to izvesti? Možeš li me odvesti njemu?
KALIBAN DS, d§, gospodaru, predaću ga tebi,
Kad spavao bude, pa ćeš moći tad Da mu zabiješ u lobanju klin.
ARIJEL Lažeš, to ne možeš.
KALIBAN Kakva je ovo šarena budala?3*
Ti šugavi dronjo! Molim Vašu Visost Da ga izudara i uzme mu bocu.
Kad bez nje bude, iz bara će piti;
Izvore mu bistre pokazati neću.
STEFANO Tirinkulo, ne izldži se više opasnosti. Ako još jednom rečju prekincš čudovište, tako mi ove ruke, iste- raću milost iz svog srca i napraviću pljosnatu ribu od tebe.
TRINKULO Zašto, šta sam uradio? Nisam uradio ništa. Udaljiću se.
STEFANO Zar nisi rekao da on laže?
- Dvorskc budalc su nosJle šarcno odclo.
- Dvorskc budalc su nosJle šarcno odclo.
48
ARIJEL Ti lažeS.
STEFANO Zar ja? Evo ti zato! (Udara TRINKULA) Ako ti se ovo dopada, reci još jednom da lažem.
TRINKULO Nisam ti rekao da lažeš. Jesi li izgubio i pamet i sluh? Kuga ti odnela tu bocul Eto šta može da uradi vino i p'jančenje. Spopala kuga to tvoje ćudovište, i đavo nek’ nosi tvoju pesnicu!
KALIBAN Ha, ha, ha!
STEFANO Sad nastavi priču. — Molim te stani podalje."
KALIBAN Izudaraj ga dobro, pa ću tad Početi da ga devetam i ja.
STEFANO Stani podalje. Hajde sad, prodtiži.
KALIBAN Pa, k’o što rekoh, on rcdovno spava Popodne; i tad možeš mu prosutl Mozak, al’ prvo knjige mu oduzmi.
Kladom mu razbij lobanju, il’ kocem Probodi ga, ili grkljan mu preseci Nožem. Al’ prvo knjige mu oduzmi.
Bez njih će on biti nemoćna budala Kao i ja, i neće nikoga imati Da ga sluša. Svi ga oni strašno mrze Kao i ja. Spali mu sve knjige.
Ima lep nameštaj (tako ga on zove)
I njime misli da ukrasi kuću,
Kad jc stekne. Ali iznad svega znaj Da ima lepu kćer, za koju s&m Govori da je ona ncnadmašna.
Ja nikad ne videh ženu osim nje I moje majke Sikorakse. Ali,
Ona je toliko iznad Sikorakse Koliko najveće iznad najmanjega.
STEFANO Zar je baš tako lepa ta devojka?
KALIBAN Da, gospodaru; ona će ti, znaj,
Krasiti postelju, i dobar ti porod Roditi.
STEFANO Cudovište, ubiću toga Ćoveka; njegova kći i ja bićemo kralj i kraljica — bog nek čuva naša veličanstva!
'* Najverovatnije je da Je ovo upućeno Trinkulu, da ne bi i
dalje preKJdao Kalibanovo prlčanjc. Nckl mislo da jc to rečeno
Kalibanu jer toliko zauđara da Stefano nc može da podnese njegov
smrad.
4 Sekspir l
49
o
»
Trinkulo i ti bićete vicekraljevi. Kako.ti se đopada ovaj plan, Trinkulo?
TRINKULO Izvrsno.
STEFANO Daj mi ruku. Žao mi je Sto sam te tukao; ali, dok god budeš živ, pazi na svoj jezik.
KALIBAN Kroz pola sata on će zaspati.
Hoćeš li ga onda pogubiti?
STEFANO Casti mi, hoću.
ARIJEL Reći ću to mom
Gospodaru.
KALIBAN Radosti sam pun.
Budimo veseli; zapevajte onu Pesmicu što ste me malopre učili.
STEFANO Po tvojoj molbi, ČudoviŠte. Pružiću ti ovo i svako drugo opravdano zadovoljenje. Hajde, Trinkulo, zape- vajmo.
(Peva)
RugaJ lm se 1 podvall njima,
Podvali im i rugaj sc njima!
Misao je slobodna!
KALIBAN To nije ona pesma.
(ARIJEL zasvira onu pesmu na malom doboiu i fruLi)
STEFANO Šta je ovo?
TRINKULO To je melodija našeg napeva, koju svira slika nekog Nikog.40
STEFANO Ako si čovek, pokaži se u svome obličju; ako sl đavo, radi što ti volja.
TRINKULO O, oprosti mi grehe moje!
STEFANO Ko umre isplati sve dugovo. Prkosim ti. Bože, smiluj nam se!
KALIBAN Zar sc plašiš?
STEFANO Nc, čudovište, ja se ne plašim.
KALIBAN Ne plaši sc; ostrvo je puno Zvukova, glasova, umilnih pesama Sto ne škode, ali ushićuju.
Katkada mi hiljadu gudačkih Instrumenata zabruji u uvu;
A ponekad se čuju tonovi
40 Aluzija na sliku čoveka koji je sastavijen od giave, ruku i nogu, a bez trupa. Ta slika Je bita na pozoriSnom plakatu za ko- mediju Niko i Neko (1606. god.).
50
Koji me opet, posle dugog sna,
Uspavljuju, pa mi se u snu čini
Da se oblaci otvaraju tad • •
I namcnjena mi blaga pokazuju;
A kada se probudim, ja plačem Od želje da opct sanjam takav san.
STEFANO Ovo će bitl divna kraljcvina za meno; u njoj ću imati besplatnu muziku.
KALIBAN Kada bude uništen Prospero.
STEFANO To ćc uskoro biti; pamtim tvoju priču.
. TRINKULO Zvuk odlazi; hajdemo za njim; a zatim na posao.
STEFANO Predvodi nas, Čudovište, mi ćemo za tobom.
Voleo bih da vidim tog dobošara; on žestoko dobuje. TRINKULO Hoćeš li poći? Ja ću za tobom, Stefano.
(Odlaze)
SCENA TREĆA
[uredi]Drugi deo ostrva
(Utaze ALONZO, SEBASTIJAN, ANTONlO, GONCALO, ADRUAN,
FRANCISKO i DRUGI)
GONCALO Svete mj deve, ja ne mogu dalje,
Moj gospodaru; bole stare kosti.
Prešli smo čitav jedan lavirint Cas pravom, a čas vijugavom stazom!
Dopustite, moram odahnuti.
ALONZO Nc mogu da te krivim, stari lorde;
I sSm sam savladan umorom koji mi Duh pritiska; sedi, odmori se. y Napustiću ovdc obmanljivu nadu.
Utopljen je onaj za kojim lutamo;
A more se smeje našem uzaludnom Traganju po kopnu. Njega nema više.
ANTONIO (SEBASTIJANU) Radujem se što je izgubkj nadu. Nemoj ti, zbog jednog neuspcha, sad Da napustiš smer što treba da ostvariš.
4*
51
SEBASTIJAN (ANTONIJU) Pi*vU ćemo zgodu da iskoristimo ANTONIO Nek’ to buđe nOćas, jer su sad umomi Ođ puta, pa neće ni hteti ni moći Da budno paze k’o kad su odmoml SEBASTIJAN (ANTONIJU) Nek’ bude noćas; - sad dosta.o tome!
(Svečana, neobična muzika, PROSPERO, u vrhu, neviđljiv. Ulaze NEKOLIKO CUDNIH PRIUKA koje unose postavljenu trpezu. One igraju oko nje, pozdravljaju IJubaznim pokretima i pozlvaju KRA- LjA i OSTALE da prlđu i Jedu. Zatim odlaze)
ALONZO Kakva je to muzika? Čujte, moji dobri prijatelji! GONCALO Cudesno prijatna svirka!
ALONZO Nebo, daj nam anđele čuvare! — Ko behu ti? SEBASTIJAN Pozorižte sa živlm lutkama.
Sad verujem da ima jednoroga;
’ Da u Arabiji jedno đrvo služi Feniksu za presto, i da Feniks41 i sad Vlada tamo.
ANTONIO Verujem i ja.
I za sve drugo što je čudnovato Zakleću se da je istinito.
Putnici nisu nikada lagali,
Mada ih budale kod njine kuće kore.
GONCALO Kad bih u Napulju ispričao to,
Ko bi verovao? Video sam ove Ostrvljane — a to je bez sumnje Narođ s ovog ostrva — koji su,
Mada čudovišnog izgleda, nežnijeg
I ljubaznijeg ponašanja nego
Mnogl, skoro svi, od našeg ljudskog roda.
PROSPEHO <za seb*) Pravo si rekao, čestita starino,
Jer neki od vas gori su no đavo.
ALONZO Ne mogu se dosta načuditi Tim oblicima, pokretima, glasu,
Sto i bez jezika vrše neku vrstu Izvrsnoga nemog razgovora.
- ' U OPO vreme pisd su pominjaU mnoge neverovatne prifie o Jednorozlma. U mlslrskoj religlji ptlca fenlks Je ovaploćenje boga Sunca. Pnćalo sc da fcniks živi na Jednom posebnom drvetu u Ara- bijl, da s'* sAm spali svake 500. godine i da vaskrsne podmlađen iz svog viastitog pcpela.
52
PROSPERO <za sebe> Ne hvali preo*ano.42
FRANCISKO K’o čudom iščezli!
SEBASTIJAN Ne mari kad su ostavili jela,
A mi smo gladni. — Hočete li jcsti Od toga što je tu?
ALONZO Ne, ja neču.
GONCALO Ne treba, kralju, da se plašite. Kad besmo dečaci, ko bi vemovao Da Ima brđana s pođgušnjacima Kao u bikova, o Čijem vratu vise Torbe od mesa? Il’ da ima Ijudi S glavom na grudima? A sada vidimo Da će svaki putnik što uloži jedan Na pet doneti potvrdu o tome.43 ALONZO Prići ću i jesti, ma to bilo moje Poslednje, jer je najbolje već prošlo.44 Vojvodo, brate, čin’te što i mi.
(Grml)avina l munfe. Dolazi ARIJEL, kao harpi)a, uđari kriltma po stolu, i trpeza sa )elom iSćezne)
ARIJEL Vi ste tri grešnika,45 za koje je sudba — Čije je oruđe ovaj niži svct I sve na njemu — nikad sitom moru Naredila da vas izbljuje na kopno,
Ostrvo ovo, gde ćovek ne živi,
Jer ste vl od ljudi najmanje dostojni Da živite. Al’ ja vas zaludih,
I baš u takvoj mahnitosti ljudi Vešaju i dave sami sebe.
(ALONZO, SEBASTIJAN t DRUGI izvuku mačeve)
Vi
Ludaci! Ja i moji drugovi
Služimo sudbini; oni elementi
" Nc hvali domaćina i njegovo gostoprlmstvo pre nego što vlđlS kako će se sve to zavrfilti.
« u ono vreme prekomorski putnici su ponekad ulagali svotu u Londonu, koju su gublli ako se ne vrate, a koja im Je lspiaćivana petostruko ako se vratc i dokažu da su blll u mcstu opredeljenja.
“ Za kralja je najbolje prošio, jer smatra da mu Je sin mrtav.
41 Alonzo, Antonlo i Sebastijan.
55
Od kojih su vaši mačevi kaljeni Mogu isto tako ršniti vetrove,
IT izloženi podsmehu ubiti Vodu koja se odmah opet sklapa K’o Sto mi možete oštetiti krilo I za jedno perce. A moji drugovi Nepovredljivi su isto k’o i ja.
Kad bi nas oni i mogli raniti,
Mačevi su vaši odveč teški sad Za vašu snagu da ih podignete.
Ali, setite se — to vam poručujem —
Da ste vas trojica pnognali iz Mil&na Dobroga Prospera i predali moru —
Koje to kažnjava sad — i njega samog I njegovo dete. Za to nisko delo Višnje sile, spore al’ dostižne vazđa,
Razjarile su more i obale I sva stvorenja protiv vašeg mira.
Tebi su, Alonzo, oduzele sina,
I preko mene izriču ti sporu Propast — goru nego brza smrt —
Koja će te u stopu pratlti.
I da biste izbegnuli grvev Višnjih sila — Što će se inače Na ovom pustom ostrvu izliti Na vaše glave — nema drugog puta Sem iskrenoga kajanja i čistog Života odsad.
(ARLTEJL Iščezne u grtnljavini; zatim, uz tihu muziku, one prilike
opet dolaze, igraju uz ruganje i keženje, i najzad odnose trpezu)
PROSPERO Glumio si harpiju izvrsno,
Moj Arijele; gluma ti je bila Zanosna. Od mojih uputstava nisi Izostavio baš ni jeđnu reČ.
I moje niže sluge su izvele Uloge svoje potpuno prirodno I s puno pažnje. Moćna mi mađija Deluje, i svi su moji dušmani Sputani rastrojstvom; o, oni su sad U mojoj vlasti. Ostavljam ih toj
54
Pometnji; idem mladom Ferdinandu I njegovoj i mojoj m;]jenicL
(Ođe)
GONCALO Tako vam svetinja, gospođaru moj, Sto stojite tako zapanjeni?
ALONZO O, strašno, strašno! Meni se činilo Da su talasi govorili svi I pričali o tcškom grehu mom;
Vetri su o tom pevali, a grom,
Ta duboka, stravična orgulja,
Pominjući Prosperovo ime,
Objavio je basom zločin moj.
Zbog toga sin moj počiva u mulju,
A ja ću za njim tragati još dublje No što se olovni visak ikada Spustio, 1 tamo u blatu biti s njim.
(Ođlazi)
SEBASTIJAN Neka ti đavoli samo dolaze Jedan po jedan, pa ću se boriti S legijama njinim.
ANTONIO Biću ti pomagač.
(SEBASTIJAN i ANTONIO ođlaze)
GONCALO Sva trojica su očajni; a njihov Teški greh, k’o otrov š*to mnogo kasnije Deluje, sada dušu im nagriza.
Molim v&s, koji ste gipkdjih zglobova, Požur*te za njima da sprcčite ono Na šta bi ih ovo ludilo navelo.
ADRIJAN Molim vas, hajdemo.
(SVI odiaze)
ČETVRTI ČIN
[uredi]SCENA PRVA
[uredi]Pred Prosperovom čelijom
(Ulaze PKOSPERO, FERDINAND i MIRANDA)
PROSPERO Ako sam te odveć strogo kaznio Ova ti naknada sad popravlja to;
Jer ti trećinu svog života pružam,
Ono rad čega živim, i što sad Još jednom evo u ruke ti dajem,
Muke su ti bile ogled Ijubavi,
I ti si ga divno izdržao već.
Pred bogom ti ovaj bogat dar ustupam.
23, Ferdinande, ne smej mi se što je Toliko hvalim, jer ćeš videti
Da će ona svaku hvalu prevazići
24, ostavili je da hramlje za njom.
FERDINAND Verujem, pa ma proročište samo
Poreklo to.
PROSPERO Onda, k'o moj dar, a tvoju Tekovinu zaslužno stečenu,
Uzmi kćer moju. Al’ ako razdrešiš Njen devičanski pojas pre no što se SveČano venčanje obavi u punom I svetom obredu, ncbo neće dati Svoj blagoslov da vam plodan bude brak. Jalova će mržnja, jetko preziranje I nesloga pokriti vam bračnu Postelju takvim korovom da bude Mrska i tebi i njoj. Zato pazi Dok vam Himenova46 zublja ne zasvetli.
" Himen jc bog braka i bračnc srcćc.
56
FERDINAND K’o što se nadam mirnim danima,
Porodu lepom i dugom životu U ovoj ljubavi, tako ni pcćina Mračna, ni zgodno mcsto, ni najjače Podsticanje nažeg goreg duha<7 Neče u pohotu pretvoriti mi čast,
Niti umanjiti čar onog svečanog Dana kada ću pomisliti da su Ili Febovi48 konji ohromili,
II* da je noć u hadu zadržana.
PROSPERO Lepo rečeno. Onda sedi s njom,
Pa razgovarajte; ona jc sad tvoja.
Hej, Arijele! moj vredni slugo, hej!
(Dolazi ARZJEL)
ARIJEL Šta želite, gospođaru? Tu sam.
PROSPERO Ti i svi tvoji niži drugovi Dobro ste poslednju službu obavili;
A sad vas moram upotrebiti Za jednu drugu, sličnu priredbu.
Iđi, dovedi ovamo družinu,
Nad kojom ti dajem punu vlast.
Podstakni je na brz rad, jer moram Da pokažem ovom mladom paru Neku malu majstoriju moju;
Obećao sam, a oni čekaju.
ARIJEL Zar odmah?
PROSPERO Jeste, za tren oka već.
ARIJEL Pre no kažeš ,,dodi“, „iđi“,
Dvaput da’neš, vikneš wtako“,
Na prstima doć će lako Svi, u smehu i darmaru ...
VoliŠ li me, gospodaru?
PROSPERO O, mnogo, dragi Arijele moj.
• Nc prilazi dok tc nc pozovem.
ARIJEL Dobro, razumem.
(Ode)
41 Aluzija na stara verovanja da svako ljudsko biće ima svog dobrog i zlog anđela.
- Feb Je bog sunca, Ui Sunce.
- Feb Je bog sunca, Ui Sunce.
57
PROSPERO Nemoj da prekršiš .
Datu reč; ne puštaj uzde milovanju- Najjače zakletve slama su za vatru U krvi; budi uzdržljiviji,
Il’ zbogom zavete!
FERDINAND JamČim, gospodine.
Beli, hladni devičanski sneg će Hladiti žar jetre49 na mojim grudima.
PROSPERO Dobro. — Sad dođi, Arijele moj!
Dovedi celu družinu, jer bolje Da ima više duhova no manje.
Pojavite se veselo. — Ni reči!
Gledajte samo! I ćutite sađ!60
(Tiha muzika. Dolazi IRIDA)
IRIDA51 Cerero, izdašna gospo, ženice,
Tvoja polja puna raži, pšenice,
Grahorice, zobi; i padine travne,
Gđe ovce pasu; i livađe ravne,
Na kojima sc stočna hrana denc;
I obale tvoje od cveća šarene,
Sto vlažni april ncgujc za čednc Vence hladnih nimJti; hlad gaja gde sedne Ostavljeni mladić od dcvojke svoje;
Gde vinogradi okresani stoje,
A sunčano žalo pusto je, bcz druga,
— Nebeska kraljica, čija sam ja đuga I vesnica, naređuje ti sad Da sve to ostaviš i da dođeš tad Na ovaj travnjak, ovo mesto tu.
Pauni njeni brzo lete amo;
Cerero, đođi da zabaviš nju.
(CERERA đolazi)
CERERA Pozdravljam te, vcsnicu šarenu,
Sto verno sluša Jupitrovu ženu;
Cija šafranova krila vazda lišc Na moje cveće kapi sveže kiše;
° Jetra se smatrala sedištem polne strasti. s* Ne govorite. već samo gleđajte. Cutanje je bilo potrebno za izvođenje mađiomčarsklh majstorija.
” Irida Je boginja diige i glasnica Jupitera i Junone.
58
Sto krajem svoga plavog luka bojiš Gola polja, šume nad kojima stojiš;
Bogati ukrasu gorde zemlje ovc,
Što kraljica tvoja ovamo me zove?
IRIDA Da proslavite veridbu tog para I draganima ponudite dara.
CERERA Kaži m\ dugo, jer to moraš znabi,
Da l’ Venera il' njen sin kraljicu prati?
Jer oni skovaše plan za kobni smer Po kome Dit52 mračni dobi moju kćea\
I zakleh se da nikad s njom niti S njenim slepim sinom53 neću druga biti.
IRIDA Ne boj se njih; vidch s kolima golubljim Prodiru ka Pafu oblacima đubljim.
Doduše, pohotu raspaliti hteše Kod dvoje mladih koji se zakleše Da se ni jedno na odar ne svali Dok Himen svoju zublju ne zapali.
Al’ zalud: Marsova vratila se draga54,
A zlovoljni sin joj posl’o je do vraga Strele svoje, da ih nikad ne izbaci Već s vrapcima da je, k’o pravi dečaci.
CERERA Dolazi — po hodu znam da je to ona —
Kraljica naša, velika Junona.
(Ulazi JUNONA)
JUNONA Kako, dobra sestro? Nek’ sam s tobom ršda Sreći, slavnom rodu mladog* para sada.
(Pevaju)
JUNONA Cast, bogatstvo, bračna sreća,
Dugi život, radost veća ■
Pratili vas sve do cilja.
Junona vas blagoslljai
CERERA Obilje svako 1 piodove razne,
Zltnlce, ambare koji se ne prazne,
Grozdovima puno lozlno čokoče Od ploda svoga povijeno voće;
- , ** Kraljica neba Je boginja Junona, Jupiterova žena. Venera Je boginja ljubavi; njen slepi sin je Kupidon ili Amor. Dlt Je bog donjeg sveta; njegova žena Je Prozerplna. Ct^rerina kći, koju je Dit silom odveo u donji svet.
- , ** Kraljica neba Je boginja Junona, Jupiterova žena. Venera Je boginja ljubavi; njen slepi sin je Kupidon ili Amor. Dlt Je bog donjeg sveta; njegova žena Je Prozerplna. Ct^rerina kći, koju je Dit silom odveo u donji svet.
14 Venera.
59
f
Neka vas proleće 1 Jesen za njime Ođsada prate životom bez zime!
Ne Culi nlkad oskudice glas —
To je Cererln blagoslov za vasl
FERDINAND Najveličanstvenija vizija je ovo,
A muzika je čarobna. Da 1* smem
Smatrati da su to duhovi?
PROSPERO DS,
I jesu duhovi, koje sam ja svojom
Veštinom prizvao iz njinih oblasti,
Da prikažu ono što sam zamislio.
FERDINAND Daj da uvek ovde živim. Otac Tako đivno eudotvoran, mudar,
Pretvara ovo mesto u raj.
(JUNONA i CERERA Sapuću i Šal}u IKIDU nekim poslom)
Mila,
Sad mir! Junona s Cezanom šapuće;
Sprema se joS nešto. Ćuti, budi nema,
Da ne pokvarimo čaroliju ovu.
IRIDA Vi nimfe, koje najađama zovu,
Iz krivih potoka, s trščanim krunama,
Ostav’te vode i dođite nama Na ovaj travnjak; jer Junona želi Da nam pomognete da se proveseli Veridba prave ljubavi nam jedne;
Dođite, požiur’te, vi najade čedne!
(Vlazi NEKOLEKO NIMFI)
Zeteoci suncem opaljeni,
Avgustom umorni, dođite sad meni Sa vaših brazda. da slavite slavu,
Da se veselite; stavite na glavu Slamne šešire, pa nek od vas svako Uzme jednu nimfu i zaigra lako Kolo kakvo je u svom selu vol’o.
(Vlaze 2ETEOCI, praznično obučeni, i zaigraju sa NIMFAMA. Pri kraju igre PROSPERO iznenada ustane I kaie nešto, na Što SVi tuino tšćeznu uz čudan, potmuo i zbrkan šum)
PROSPERO (za sebe> Zaboravih gnusnu zaveru te zveri Kalibana, i zaverenika
60
Njegovih protiv mog života. Cas Za njih smer je već došao.
(DUHOVIMA)
Dobro!
Dosta! Odlazite!
FERDINAND To je čudnovato;
Tvog oca je neki dubok spop’o gnev. MIRANDA Nikad ga do danas nisam viđela U takvom gnevu.
PROSPERO Ti izgledaš, zete,
Uznemiren i kao uplašen.
Veseo budi. Naša zabava S\Tšena je sada. Naši su igrači Duhovi bili, i iščezli su sad U nevidljiv vazduh. K’o nesuštastvčno Tkivo te vizije, tako će i kule Visoke, i divni dvorci, i svečani Hramovi, i sama lopta zemljina,
I sve na njoj, nestati k’o ova IšČezla, nestvarna povorka, i neće Za sobom nikakav ostaviti trag.
Mi smo građa od koje se pršve Snovi, i naš mali život nam je snom Zaokružen. Ja sam gnevan, gospodine; Budi strpljiv prema mojoj slabosti;
Moj stari mozak je smućen, ali vi Nemojte zbog moga nemira brinutl.
Ako vam je volja, idite u mcvju Celiju, pa se tamo ođmorite;
A ja ću malo prošetati, da bih Stišao duh svoj.
FERDINAND i MIRANDA Zelimo vam mir.
(Odlaze)
PROSPERO Hvala vam. — Dođi, Arijele, brzo K’o misao.
(Dolazi ARIJEL)
ARIJEL Pokoran sam tvojim Mislima. Sta želiš?
PROSPEHO Duše, moramo se
Spremiti dobro za obračun svoj S Kalibancan.
ARIJEL Jeste, gospodaru moj.
Dok sam pređstavljao Cereru htco sam Reći nešto o tom, al’ sam se bojao Da te ne naljutim.
PROSPERO Kaži gde si ti
Ostavio te nitkovc?
ARIJEL Rekoh
Da su od pića bili užareni I tako hrabri da su uđarali Vazduh Što im je duvao u lice;
Tukli su zemlju koju stopa ljubi;
Ali su stalno išli cilju svom.
Udarim u bubanj, na što oni kao Nejahani ždrepci načuljiše uši, Izbuljiše oči, digoše nozdrve Kao da njuše muziku. I ja sam Toliko im uši očarao Da su, k'o telad, za mojom išli rikom Kroz bodljikave divlje ruže, preko Oštre bćce, Čičaka i tmja Sto im je bolo slabe golenice.
Najzad sam ih ostavio tamo U žabokrečini za tvojom ćelijom,
Gde gacaju do guše u vođi Smrdljivijoj od nj hovih nogu.
PROSPERO Sokole, to si dobro uradio. Zađrži još svoj ncvidljivi lik.
One trice iz kuće donesi,
Za mamac da se lopovi uhvatc.
ARIJEL Idem, idem.
(Odlazi)
PROSPERO ^Đavo, sušti đavo,
Čiju prirodu vaspitanje neće Oplemeniti. Ceo je moj trud Iz čovečnosti bio uzaludan,
Sasvim uzaludan. K’o što s godinama
62
•iW*
Njegovo telo postaje sve ružnije,
Tako sve gori biva mu i duh.
Sve ću ih na strašne muke udariti.
(ARUEL se vraća natovaren bllstavlm odeidama i đruglm stvarima) . Hodi, obesi ih o to uže.
(PROSPERO t ARIJEL ostaju nevidljivl. Ulaze KALIBAN, STEFANO t TRINKULO Skroz mokri)
KALIBAN Molim,
Koračajte tiho, da ni krtica Slepa ne oseti stopala vam bat.
Sad smo blizu njegove ćelije.
STEFANO ČudoviSte, tvoj vilenjak, za koga kažeš da je be- zopasan, učinio je za nas malo šta drugo sem što nas je namagarčio.
TRINKULO Čudovište, zaudaraš sav na konjsku mokraću, i nos mi je besan na to.
STEFANO I moj je ČujeŠ li, čudovište? Ako se naljutim na tebe, pazi se —
TRINKULO Postaćcš propalo čudovište.
KALIBAN Gospodaru dobri, budi 'mi i dalje Naklonjen. Budi strpljiv, jer nagrađa Kojoj te vodim zbrisaće tu smetnju.
Govor’te tiho. Tiho je k’o ponoć.
TRINKULO Ali, što smo izgubili naše boce u bari — STEFANO To je ne samo bruka i sramota već i ogroman gubitak.
TRINKULO Za mene je to gore nego što sam sav mokar.
I to mi je tvoj bezopasan vilenjak, čudovište!
STEFANO Izvadiću moju bocu, pa makar zapao u baru do guše.
KALIBAN Umiri se, kralju moj, molim te.
Pogle tamo, to su usta ćelije.
Uđi bez šuma. Izvrši taj dobri Zločin, pa će to ostrvo vazda Biti tvoje, a ja, tvoj Kaliban,
Zauvek lizač tvoga stopala.
STEFANO Daj mi ruku. Počinju mi dolaziti krvave misli. TRINKULO O kralju Stefano! O gospođaru! O vrli Stefano! Gie ovu raskošnu odcću za tebe!
63
KALIBAN Mšni se toga, budalo; to su trice.
TRINKULO Oho, čudoviSte! Znamo mi šta je za staruđar- nicu. O kralju Stefano!
STEFANO Skini dole taj ogrtač, Trinkulo; ove mi ruke, uzeču taj ogrtač.
TRINKULO Tvoje veličanstvo će ga imati.
KALIBAN Vodena bolest ubila budalu!
Sto ludujete za dronjcima tim?
Pusti to, i prvo izvrši ubistvo!
Ako se probudi, ištipaće nam kožu Od pete do perčina, i stvoriti Čudo ođ nas.
STEFANO Umiri se. čudovište Gospodičiću konopče, nije li ovo moj prsnik? Sta li je skrivio te su ga obesili? Moram ga skinuti s vešala.
TRINKULO Tako, tako. Kradi sve što stigneš, pa i samo uže, jer nas onda, vaše veličanstvo, ne mogu obesiti.
STEFANO Hvala ti na đosetki. Evo ti ovaj haljetak za to. Dosetljivost neće ostati bez nagrade dok sam ja kralj ove zemlje. „Kradi sve što stigneŠ" dobro je lopovsko načelo. Evo ti još jedan Kaljetak.
TRINKULO Hodi, čudovište, namaži malo prste lepkom, pa ođmagli sa ostatkom.
KALIBAN Neću ništa. Izgubićemo vreme,
I pretvoriće nas u gusane, ili s
U majmune s podlo niskim čelom.
STEFANO Čudovište, uzmi ovo; pomozi da to odnesemo tamo gde je moja mežina s vinom — ili ću te proterati iz moje kraljevine.
TRINKULO I ovo.
STEFANO Jest, i ovo.
(Cuje se vika lovaca. Ulazi NEKOLEKO DUIIOVA u vidu lovačkih pasa i ustreme se na nfih. PROSPERO i ARIJEL lh tutkaju)
PROSPERO Puci ga, gare, puci ga!
ARIJEL Sarove, tamo, tamo!
PROSPERO Srđo, srđo, tamo! Šapko, tamo! Puci ga, puci ga!
(KALIBAN, STEFANO i TRJNKULO su Oterani)
Idite s mojim vilenjacima Naredite da im muče zglobove
64
Bolnim trzajima, stežu im miSiće . Grčevima staračkim, i nek’ ih IŠtipaju, pa nek se šarene Više no panteri ili leopardl ARIJEL Ćuj kako urliču!
PROSPERO Nek’ ih gone sad
Žestoko. U ovom času svi su moji Dušmani u mojoj vlasti. Uskoro će Okončati se i ceo moj trud,
Pa ćeš i ti slobodno disati.
Ali me još malo prati i posluži
(Odlaze)
PETI ČIN
[uredi]SCENA PRVA
[uredi]Pred Prosperovom ćelijom
(Ulazl PROSPERO, u svom ćarobnom ogrtaču. i AKIJEL)
PROSPERO Moj poduhvat sazrcva; mađija Deluje moja; moji duhovi Slušaju mc, a vreme uspravno Nosi svojc breme. Koji je čas dana?
ARIJEL Sad će šest; u ovo doba, rekao si,
Gospodaru, da će prcstati naš rad.
PROSPERO Rekao sam tako kad sam prvi put Digao buru. Reei, dušc moj,
Kako su kralj i pratnja njegova?
ARIJEL Zatvoreni su, gospodaru, svi Po tvojoj naredbi, i sad su onako Kako su bili pri ođlasku tvom.
Svi su zatvoreni u lipovom gaju Koji brani vašu ćeliju od bure.
Ne mogu maći dok ih ne pustite.
Kralj, brat njegov, ii vaš — sva trojica su još U rastrojstviL A ostali tuže Nad njima u strahu i jadanju, aii Najviše onaj koga si nazvao „Dobri stari gospodar Goncalou,
Suze mu liju niz bradu k’o zimske Kapi niz trščan krov. Tvoja mađija Toliko snažno deluje na njih,
Da bi ti se srce raznežilo Kad bi ih video.
PROSPERO Tako misliš, dušc?
66
ARIJEL Moje bi, da sam ljudsko biće ja. PROSPERO I moje će. Kad ti, što si vazđuh samo, Pokazuješ eto sažaljenje, bol Za njihove patnje, zar da ja, koji sam Njihovog rođa i osećam sve,
Pa i patnje, isto tako kao oni,
Ne budem dublje ganut nego ti?
Mada su me njihova svirepa Zla d.o u samo srce pogodila,
Ipak sam, u društvu sa boljim razumom. Savladati mog’o svoj sopstveni gnev.
Bolji je vrline no osvcte Čin.
Kad se kaju, ja sam postig’o svoj cilj.
Idi, Arijele, pa ih oslobodi;
Skinuću im čini, povratiti um,
I oni će biti kao što su bili.
ARIJEL Dovešću ih odmah, gospodaru moj.
(Ođlazi)
PROSPERO Vi duhovi brda, potoka, jezera,
I gajeva, i vi čije stope trag Ne ostavljaju na pesku, kad gonite Neptuna đok je u oseci, ali Bežite od njega kada se on vraća;
Vi pafculjci što na mesečini Pravite zclene kiscle kružiće Od kojih ovca ne pase; i vi Što ponoćne gljivc napravite,
Rađosni kada čujete večernje —
Vašom sam pomoću, iako ste slabi Bez mene, sunce dnevno pomračiv’o,
Doziv’o buntovnc vetrove i diz’o Hučan rat između zelenoga mora I plavog svođa; strašnoj grmljavini Gxxxma đav’o vatru i cepao hrast Jupitcrov munjama njegovim;
Tresao rt tvrda temelja i čup’o Iz korena jel© i kcdrove.
Grobovi su, na moju zapovest,
Budili s\rojc spavačc, i tad Otvarali se i puštali ih van
5»
67
Pod dćjstvom moje svemoćne veštine.
Te grube mađije odričem se sad;
I pošto zatražim nebeske muzike,
Sto baš sad činim, da bih ostvario Smer svoj na čulima onih što i jesu Za te nvuzičke čini — prelomiću Svoj štap i u zcmlju zakopati ga tad Na nekoliko lakata duboko,
A svoju knjigu utopiti dublje No što je ikad plovni visak dopr’o.
(Svečana muzika. Vraća se ARIJFX, zatim ALONZO sa ludačkim pokretima; za njim GONCAlX>; pa SEBASTIJAN i ANTONIO, sa ludaćkim grimasama, a prate ih ADRUAN i FRANCISKO. Svi ulaze u krug koji )e PROSPERO napravio, i stofe u njemu omađijani.
PROSPERO ih posmatra)
Svečana arija koja je najbolja Utešiteljka poremećene mašte Neka ti izleči mozak što je sad Beskoristan i vri u lobanji!
Svi stojite, jer ste pod mađijom, tu.
Sveti Goncalo, čestiti čoveče,
Mojc oči liju bratske suze s tobom.
Mađije dejstvo iŠčezava brzo.
I kao jutro koje se prikrada Noći i tamu rastcruje svu,
Tako i njihov probuđeni duh Počinje maglu ludačku da goni,
Sto obavija njihov um O dobri Goncalo, vrli spasiočc moj I verna slugo gospodara svog!
Obilno ću nagraditi tvoje Dobročinstvo i rečju i delom.
A ti si, Alonzo, postupio mrsko Sa mnom j mojom ćerkom; tvoj je brat Pomagač ti bio u nedelu tom.
Sad, Sebastijane, okajavaš to.
Ti, moj brate, moja krvi, moje meso,
Vlastoljublje si gajio u duši,
A izgnao si iz nje savest i dobrotu.
Sa Sebastijanom ovim ti si baš. —
A on zbog toga sad najviše trpi —
68;
Hteo đa ubiješ i rođenog kralja.
AF mada si odljud, ja ti ipak praštam. Počinje da im nadolazi razum I bliska plima poplaviće sad Obalu uma prljavu i blatnu.
Ne primećuje me još niko od njih.56 A ne bi me ni pozn’o ovakvog.
Donesi mi šešir i mač, Arijele.
Preobući ću se, pa neka me vide K'o nekadašnjeg vojvodu milanskog.
Požuri; brzo slobodan ćeš biti.
(AHIJEL peva l pomaie mit da se opremi) ARIJEL Ja slsah gde 1 pčela svet.
U jagorčevine lčžem cvet, l>ok sovln glas kreštl klet.
Na slepom mlšu moj Je let Kad leto prođe. Vcsdi ćc dani Veselo doći pod cvetom na grani. PROSPERO Teško će mi, dragi Arijele, biti Bez tebe; ali daću ti slobodu.
Tako, tako, tako. Hajd’ na kraljev brod Nevidljiv kakav si. Tamo ćeš naići Na mornare u snu pod palubom baš.
Kada se kapetan i vođa probude,
Prinudi ih da smesta dođu amo.
ARIJEL Biću brz kao munja, vratiću se Pre no što ti srce dvaput kucne još.
(Ode)
GONCALO Sve muke, nevolje, Čuda i užasi Stanuju ovde. Nek’ nas višnje sile Odvedu iz ove zemlje strahovite!
PROSPERO Pogledaj, kralju, nepravo svrgnutog Milanskog vojvodu Prospera. A da ti ZaLsta živi knez govori sad,
Grlim telo tvoje i tvoje družine,
I dobro mi došli.
ALONZO Da li si ti on
Ili ne, ili neka opsena,
Da me, kao i pre, prevari — ja ne znam. •
.. Bilo ti udara k’o da si od mesa
M Prospero je JoS ncviđljiv.
69
I krvi; i dok te celo vreme gledam Iz moje duše iSčezava patnja,
U kojoj me kanda ludilo drzalo.
Ako je ovo zbilja stvamost, onda Samo se čudom objasniti da.
Odričem se tvoje vojvodine55,
I molim da mi oprostiš ncdela.
— AF otkud da je Prospero još živ I otkud on ovde?
PROSPERO Prijatelju vrli,
Dopusti da te zagrlim, moj stari:
IVojoj časti nema granice ni mere.
GONCALO Ne bih se smeo zakleti je F to Stvarnost, ili nije.
PROSPERO Vi ste svesni još
Izvesnih tajni ovoga ostrva;
Pa ne verujete ni u azvesnost.
IX>bro mi došli, mili prijatelji.
(Po strani SEBASTIJANU i ANTONIJU)
Sto se vas tiče, sprego nečasna,
Da hoću, mog’o bih namrštiti sad Celo njegove visosti na vks,
I dokazati da ste izdajnici.
Ali tu priču ostavljam na stranu.
SEBASTIJAN <za sebe> Iz njega đavo progovara sam. PROSPERO Ne. — A tebi, najveći nitkove.
Čijim bi imenom brat kužio usta,
Praštam to nedelo r ostala sva.
Od tebe tražim moju vojvodinu,
Koju mi moraš vratiti, to znam.
ALONZO Ako si ti Prospcro, reci nam Pojedinosti o tvome spasenju.
Kako si ovdc naiš’o na nas Koji smo, kao brodolomnici,
Na obalu pre tri sata izbačeni,
Gde sam izgubio — d& bolna sečanja! —
Ferdinanda, milog sina.
“ Mllanske vojvodine, nad kojom mu Je Anionlo bio dao vrho- vnu vlast.
70
PROSPERO 2ao mi je, •
Gospodaru.
ALONZO Ovaj je gubitak
Nenaknadiv; a strpljenje kaže Da jc van moći njegovoga leka.
PROSPERO Pre mislim da niste tražili mu pomoć. Za sličan slučaj ono mi se nežno Smilovaio dajući mi utehu,
Te sam sad miran i spokojan ja.
ALONZO Sličan si gubitak imao i ti?
PROSPERO Velik za mene koliko i nov.
A da mi snošljiv bude taj gubitak,
Sredstva su moja mnogo slabija Od sredstava za važu utehu,
Jer ja sam svoju izgubio kćer.
ALONZO Kćer? O nebo, nek žive oboje V Napulju k’o kralj i kraljica!
O, da su tamo, ne bih žalio
Da sam ja zaglibljen u onoj blatnjavoj
Postelji gđe mi sada leži sin.
A kad ste svoju izgubili kćer?
PROSPERO U ovoj poslednjoj buri. Vidim da su Velmože ove toliko u čudu Zbog susreta ovog, da su progutale3’
Razum i da jedva mogu verovati Da dobro vide i da su mi reči Prirodan govor svakog ljudskog bića.
Al’ ma kol’ko da ste pometena uma,
Pouzđano znajte da sam ja Prospero,
Onaj izbačeni knez Milina što se Najčudnijim načinom askrc’o Na obalu ovu, gde ste pretrpeli Brođolom, i ovdc gospodar postao.
AL’ dosta o tome. Ova istorija Možc se mnogo dana pričati A ne za đoručak, niti je podesna Za taj prvi susrct. Dobro doš’o, kralju.
Ova ćelija je moj dvor; ovde imam Malu pratnju; drugih podanika
11 Usta su im otvorena ođ čuda, i otuda ovaj Jzraz.
71
Van nje nemam. Molim, pogleđajle Unutra. Kad ste mi vratili vojvodstvo,
Ja ću vam se za to odužiti lepo;
Pokazaću vam čudo koje će vas Obradovati k’o mene vojvodstvo.
(Otvara ćeliju u kojo) se vlđe FERDINAND i MIRANDA
igraju iaha)
MIRANDA Mili kneže, ne igraš pošteno.58 FERDINAND Ljubavi mila, ne bih to ćinio Za sav svet.
MIRANDA Pa kad hi i za nekoliko Kraljevina, ja bih oprostila ti ipak,
I nazvala to poštenom igrom.
ALONZO Ako je to samo ostrvska obmana,
Onda ću đvaput izgubiti sina.
SEI3ASTIJAN Najveće čudo!
FERDINAND Mada more preti,
Ono je ipak tako milostivo,
I ja sam ga krivo proklinjao.
(Klekne pred ALONZA)
ALONZO Sad svi blagoslovi radosnoga oca Neka te okruže! Ustani i recl Kako si došao ovamo.
MIRANDA O čuda! Kol’ko je mnogo krasnih bića Ovde! Kako je lep taj ljudski rod!
25, divni novi svete koji imaš Baš takve ljvide!
PROSPERO Tebi je on nov.
ALONZO Ko je ta deva s kojom igraš šah? Poznanstvo vam nije duže od tri sata.
Je li to boginja koja nas rastavi
26, sad nas opet okupila tu?
FERDINAND Ona je, oče, smrtna, al’ besmrtnom
Promisli moja. Izabr’o sam nju Kad očev savet ncmogoh tražiti,
Misleći da oca ja više i nemam.
To je kći tog slavnog vojvode milanskog,
O kome sam mnoge hvale slušao,
kako
18 Ferđinanđ možda namemo Igra tako da ga Mlranda pobedi.
V
Ali ga mkad nisam vidoo.
Od koga sam drugi život dobio;
A s ovoon devom otac mi je drugt ALONZO I ja sam njen. Ali, kako čudno zvuči Kad moram moliti za oproštaj snahu!
PROSPKKO Prestanite, kralju; ne opterećujmo Sečanje naše prohujalom tugom.
GONCALO Plakah u duši, inače bih pre Govorio. Pogledajte dole,
Bogovi višnji* i na ovaj par Blagoslovenu krunu spustite,
Jer vi nam dovde označistc put.
ALONZO Ja na to kažem: amin, Goncalo!
GONCALO Jc li milanski vojvoda izagnan Iz Mil&na da mu porod kraljuje •
U Napulju? O, radujte so više
Nego ikada, i zapišite
Slovima zlatnim na trajnim stubovima:
Na jednom putu Klaribela nađe Muža u Tunisu, a njen brat Ferdinand Ženu gde je bio izgubljen i sžim,
Prospero vojvodstvo na pustom ostrvu.
A svi mi sebe u času kad niko Nijc višc bio ni gospodar svoj.
ALONZO (FERDINANDU i MERANDI) Dajte mi vaše ruke.
Neka jad
I tuga večno grle srce onog Sto vam ne želi radost.
GONCALO Neka tako
Bude! Amin!
(ARIJEL *C vraća sa KAPETANOM i VOĐOM PALUBE, koji ga
pratc zapanjeni)
O, pogledaj, kralju,
Evo nas još dvoje. Ja sam prorekao Da se taj čovek neće utopiti Ako lma na kopnu vešala.
Pa, bogohulniče, što si svojom psovkom Oterao božju milost s broda svog,
Zar na obali ne psuješ, zar nemaš Usta na kopnu? Reci šta jc novo?
73
VOĐ Najbolja jo novost da smo našli zdrave Kralja i celu mu pratnju, zatim da je Naš brod — koji smo pre tri sata Još Smatrali propalim — i čltav i čvrst,
Opremljcn, snabdcvcn k’o kad prvi put Isplovismo na more.
ARIJEL <PROSPERU) Gospodaru,
Sve sam to svršio po odlasku svom.
PROSPERO (ARUELU) Moj vešti duše!
ALONZO To nisu prirodni
Događaji no s\ri čudni od čudnijih.
Reci mi kako ste vi došli ovamo?
VOĐ Da znam. gospodaru, da sam sasvim budan,
Ja bih pokušao da vam to ispričam.
Bili smo mrtvi zaspali, i svi
Pod palubu — ne znam kako to — strpani,
I tu se maločas uz čudesnu huku,
Riku, vrisku, urlanje i zveku Lanaca i groznu, užasnu gaJamu Probudismo potpuno slobodni.
Tad, Čitavi i zdravi videsmo Da je naš kraljevski, lepi, dobri brod Neoštećen. Naš je kapetan skakao Gledajući ga. I za jedan tren Nešto nas je, kao u snu, razdvojilo Od ostale posade i dovelo Ovamo tako pomućene svesti.
ARIJEL (PROSPERU) Jesani li dobro uradk>?
PROSPERO (ARJJELU) Divno,
Moj trudbeniče. Bićeš oslobođen.
ALONZO Ovo je najčudniji lavirint kojim su Ljudi ikad išli; u ovom zbivanju Priroda nikad nije bila vod.
Proročište ncko mora ispraviti Naše znanje.
PROSPERO Kralju, gospodaru moj,
Ne mučite um svoj mozganjem o čadu Zbivanja ovog; u boljoj prilici,
Što će skoro doći, objasniću vam sve Pojedinosti ovih događaja,
74
A dotle budite veseli i lepo Mislite o svemu.
(ARIJKLU)
Hodi amo, duše.
Oslobodićeš Kalibana sad I drugove mu: skini svoje čini.
(ARIJEL odlazi)
Kako je moj gospodar milostivi?
Još nema nekih iz vašega društva,
Momaka što ih se ne sećate još.
(ARIJEL se vraća tera)ući pred sobom KALIBANA, STEFANA i TRINKULA u ukradenom ođelu)
STEFANO Neka se svako stara za sve ostale, a niko samo za sebe, jer sve je samo slučajnost. — Hrabro, ti stra- šilo, ti čudovište, hrabro!
TRINKULO Ako me ovi posmatraci koje nosim u glavi ne varaju, ovo je lep prizor.
KALIBAN O Setebe, ovo su zaista Duhovi divni! Pa kako je gizđav Moj gospodar!59 Plašim se da će me Kazniti.
SEBASTIJAN Ila, ha! Ko su ti stvorovi,
Kncže Antonijc? Mogu li so oni Kupiti za novac?
ANTONIO Vrlo verovabno;
Jedan je od njih kao prava riba,
Pa se, bez sumnje, može unovčitt PROSPERO Pogledajte samo ruho ovih ljudi,
Velmože, pa rec’te jesu li ćestiti.
Majka ovog lupeža nakaznog Bila je veštica, i to tako moćna Da je i Mesecom vladala i s njim Pravila po volji plimu i oseku.
Ova su me trojica pokrali,
A taj poluđavo — jer mu otac beše Đavo — snovao je zaveru sa njima Protiv mog života. Dvojicu od njih
” U vojvođskoj odcždi.
75
Morate znati i priznati svojim,
A tog stvora mraka priznajem za svog.
KALIBAN Ištipan ću biti namrtvo.
ALONZO Je 1* to .
Stefano, moj podrumar pijani?
SEBASTIJAN I sad je pijan; gde 2i nađc vina?
ALONZO I Trinkulo je već toliko pijan Da posrće. Gde su našli taj napitak Koji ih je tako zagrejao?
— Kako si zapao u turšiju tu?
TRINKULO Bio sam u takvoj turšiji otkako sam vas video • poslednji put, pa se bojim da mi nikad neće izaći iz ko- stiju. Neću se plašiti ujeda muva.
SEBASTIJAN A kako si ti, Stefano?
STEFANO O, ne dirajte me — ja nisam Stefano već grč. PROSPERO Htco si biti kralj ostrva, momče?
STEFANO Onda bih svakako bolan bio kralj.
ALONZO Ovo je najčudniji stvor koga sam ikad Video.
(Pokazuje na KALIBANA)
PROSPERO Oudan Po ponašanju,
Kao i obliku. Idi sad u moju Celiju; povedi i svoje drugove.
Ako se nadaš oproštaju mom,
Lepo je spremi.
KALIBAN Vaistinu hoću.
Ubuduće ću biti pametniji I zaslužan biti naklonosti tvoje.
Trostruki sam magarac kad ovu Pijanicu smatrah za božanstvo I obožavah tu glupu budalul
PROSPERO Hajd’ odlazi!
ALONZO Idite, i 1o
Ruho ostavite gde ste ga i našli.
SEBASTIJAN Tačnije, ukrali.
(KALIBAN, STEFANO i TRINKULO odlaze)
PROSPERO Gospodaru moj,
Vašu visost i pratnju vam svu Pozivam u moju ubogu ćeliju,
76
Gdc ćete jcdnu odmoriti se noć,
Što ću delimično provesti u takvom Pričanju, da će ona brzo proćL Ispričaću vam povest svog života I dogadaje što su sc desili Otkada dođoh na ovo ostrvo.
Ujutru ću vas odvesti na vaš brod,
Pa u Napulj, gde ću, nadam se, videti Venčanje tih naŠih i milih i dragih.
A otuda ću u Milano moj,
Da mi svaka treća mis’o bude grob. ALONZO Zudim da čujem povest tvog života Koja će mi čudno osvojiti sluh. PROSPERO Ispričaću vam sve. I obećavam Mirno more, povoljne vetrove I brzu plovidbu, kako bLste stigli I daleku vašu mornaricu.
(ARIJELU)
Arijele mili, to je tvoj posao;
Pa u elemente, u slobodu! Nek’ te Srcća prati! — Molim vas, hodite.
(SVI odlaze)