Бура

Бура Писац: Виљем Шекспир

Превели: Живојин Симић и Сима Пандуровић

ЛИЦА:

АЛОНЗО, краљ Напуља
СЕБАСТИЈАН, његов брат
ПРОСПЕРО, законити војвода милански
АНТОНИО, његов брат, милански војвода-узурпатор
ФЕРДИНАНД, син напуљског краља
ГОНЦАЛО, поштен стари саветник
КАЛИБАН, дииАјак т наказан роб ТРИНКУЛО, лакрдијаш
СТЕФАНО, пијани подрумар
КАПЕТАН БРОДА
ВОЂА ПАЛУБЕ
МОРНАРИ
М3РАНДА, Просперова кћи АРУЕЛ, ваздушни дух ИРИДА ЦЕРЕРА
НИМФЕ
2ЕТЕОЦИ
ДРУГИ ДУХОВИ У ПРОСПЕРОВОЈ СЛУ2БИ
АДРИЈАН
ФРАНЦИСКО
напуљскл племићи
ЈУНОНА

Место радње
БРОД НА МОРУ, А ЗАТИМ ОСТРВО

ПРВИ ЧИН

СЦЕНА ПРВА

Брод на мору, Бура, са грмљавином и севањем муња

(Долаза КАПЕТАН БРОДА и ВОЂ ПАЛУБЕ)

КАПЕТАН:

Вођо!

ВОЂ:

Ту сам, капетане; како иде?

КАПЕТАН:

Говори морнарима, добри човече. Прегнито својски ил’ ћемо се насукати. 2умо, журно!
(КАПЕТАН одиази. Долазе МОРНАРИ)
ВОЂ Хеј, момци моји! Бодро, бодро, момци! Брзо, брзо! Свијте вршно јцдро! Паз’те на капетанову пиштаљку! Ду- вај1 док се не распукнеш, ако има места!2
(Долазе АЛОНЗО, СЕБАСТИЈАН, АНТОНИО, ФЕРДИНАНД,
ГОНЦАЛО л ДРУГИ)
АЛОНЗО Старај се, добри вођо. Где је капетан? Држите се храбро момци.
ВОЂ Молим вас, идите доле.
АНТОНИО Где је капетан, вођо?
ВОЂ Зар га не чујете? Ви нам сметате у раду. Идите у своје кабине. Помажете бури ГОНЦАЛО Смири се, добри човече.
ВОЂ Смирићу се кад море буде мирно. Одлазите! Ста ти бу- качки таласи маре за краљево име? У кабину! Мир! Не ометајте нас.
ГОНЦАЛО Добро, али не заборави кога имаш на броду.
' Упућено ветру.

• То Јест ако има довољно простора Између брода и обале, да се брод не разбље.
  

ВОЂ Никога кога волим више од себе. Ви сте саветник. Ако можете да наредите тим стихијама да сц утишају и да од- мах успоставите мир, нећемо се више дотаћи ужета; упо- требите своју власт. Ако не можете захвал'те богу што сте тол’ко живели и припремите се у својој кабини за несрећни ћас, ако би куцнуо. — Цило, добри момци! СкЈоните нам се с пута, кажем.
(Оде)
ГОНЦАЛО Тај обешењак ми пружа јак?у утеху; чини ми се да нема никакву дављенићку белегу на себи. По изгледу 1 нарави одличан је за вешала. Добри усуде, потруди се да га обесиш. Од конопца његове судбине направи нам уже, јер нам је наше од мале помоћи. Ако није рођен за ве- шала, онда тешко нама.
(Одтт. ВОЂ се враћа)
ВОЂ Спуштај вршно једро! Брзо! Ниже, ниже! Успори брод главним једром. (Вифца изнутра) урличите, ђаво вас однео! Грлатији су од буре и моје команде, (СЕБАСТТЈАН, АНТОНИО и ГОНЦАЛО сц враћају) Зар опет! Шта ћете овде? Хоћете ли да манемо све, па да се подавимо? Хоћете да потонете?
СЕБАСТИЈАН Вренга те ућуткала, ти лајаво, богохулно, не- милосрдно псето!
ВОЂ Радите ви онда.
АНТОНИО На вешала, псето! На вцшала, курвин сине, дрски лармађжијо. Ми се мање плашимо ђављења но ти.
ГОНЦАЛО Јамчим да се он неће удавити, па био брод слаб к’о орахова љуска и пробушен као блудна девојчура.
ВОЂ Савијте сва једра, па брод уз обалу! Не, разапните и главно и предње; на пучину, даље од обале!
(Улазе МОРНАИУ, мокри)
МОРНАРИ Све је пропало, на молитву сад,
На молитву! Пропало је све!
(МОРНАКИ оду)
ВОЂ Шта, зар нам се уста морају да хладе?3
ГОНЦАЛО На молитви су краљевић и краљ;
Помозимо им; иста нам је коб.

• Зар ћемо моратл да умремо?
  

6
СЕБАСТИЈАН Губим стрпљење.
АНТОНИО Због преваре тих
Пијаница4 губимо животе.
А нек’ се, ти хуљо разваљених уста,
УђавиС док те запљускује десет Плима!5
ГОНЦАЛО Ипак ће он на вешала,
Па ма се против тога заклела Свака кап воде и зинула да га Прогута.
(Цу)е се збркана вика: „Смилуј нам сц.'* — „Брод )е разби)цн, раз-
бијенл" — „Збогом жено, децор — „Збогом, братеи" — „Брод је проваљен, проваљен, проваљенл")
АНТОНИО Потонимо с краљем!
СЕБАСТИЈАН Опростимо се с њим!
(АНТОНИО и СЕБАСТИЈАН одлазе)
ГОНЦАЛО Сад бих дао четири стотине хиљада ари мора за четрдесцт ари пустаре, вресишта, поља жутиловке, штипалице или ма чега ђругог. Нека буде воља вишњих! Али бих више волео да умрем сувом смрћу
(Оде)

СЦЕНА ДРУГА

Острво. Пред Просперовом ћелијом

(Улазе ПРОСПЕРО и МИРАНДА)

МИРАНДА Ако си вештином, мили оче мој, Узбуркао ту воду помамну,
Стишај је. Небо би, изгледа, излило Смрдљиву смолу ђоле, да се море До небескога образа не диже Да гаси ватру А ја сам патила
  За момаре се причало да су Јмаии обича] да пљу кад су у невољи. ТаЈ облчај Је вероватно бло узрок неких бродолома.
‘ Суд енулескоР ађмиралитета осуђивао Је гусаре на веСала по- ређ обале за време осеке, да остану на вешалима док плкна трипут не нађође и врати се.
1
/
С онима чију сам патњу гледала!
Диван брођ (с неким племенитим бићем На себи, свакако) у парампарчад оде.
До срца ми је допир’о тај крикт Јадници, сви су потонули с њим!
Да сам божанство моћно, ја бих тад
Море у земљу потопииа пре
Но што би оно прогутало тај
Лепи брод са свима дужама на њему.
ПРОСПЕРО Прибери се и не очајавај,
Већ сажаљивоме среу реци свом Да учињено није нижта зло.
МИРАНДА Да несрећна дана, авај!
ПРОСПЕРО Ништа зло.
Све што урадих из бриге је за те,
За тебе, мила, з£ те, кћери моја,
Што не знаш ко си, ни откуд сам ја,
Нити то да сам много вишег реда Но Просперо, господар те бедне Ћелије, и сад јадан отац твој.
МИРАНДА Не пожелех никад да нешто више знам.
ПРОСПЕРО Време је да те обавестим боље. Помдзи да скинем свој чаробни плашт. — Тако.
(Оставља свој огртач у страну)
Лези овде, симболе све моје Вештине. Обриши очи, умири се.
Страховити призор бродолома Сто је изазвао твоје сажаљење Вештином сам својом добро удесио,
Да ниједна душа није изгубљена, *
Па чак ни влшс с главе онима на броду Са кога си чула крике и видела Како он тоне. Сцди; треба сад Да дознаш нешто више.
МИРАНДА Ви сте често
Заустили да кажете ко сам,
Ал’ сте застајали, и на залудна ми Питања рекли: „Причекај, још не.“
ПРОСПЕРО Али Час је дож’о, и тренут налаже Да отвориш уши и слушаш са пажњом.
Можеш ли се шетити времена Док још нисмо дошли у ову ћцлију?- Мислим да не можеш, јер тад ниси још Имала ни пуне три године.
МИРАНДА Збиља,
Могу, оће.
ПРОСПЕРО По чему? По некој Другој кући или ллцу? Опиши ми Ма шта што ти оста у сећању још.
МИРАНДА Далеко је, пре Иичи на сан Него на сигурно знање за које би Памћење моје могио да ти јамчи.
Зар ме некада није ђворило Цетири или пет жена?
ПРОСПЕРО И виже,
Миранда. Али откуђа да то
Живи у твом уму? Да л’ виђиш још што
У понору мрачном минулог времена?
Ако се сећаш ичега Што беше
Пре него што си ти дошла овамо,
Сетићеш се и како си ђошла.
МИРАНДА Не, то не могу.
ПРОСПЕРО Пре ђванаест лета;
Дванаест, Миранда, твој отац је био Милански војвода и јеђан моћан кнез.
МИРАНДА Зар нисте ви мој отац, господине?
ПРОСПЕРО Мајка ти је била узор од врлине И казала је да си моја кћи.
Твој отац је био војвода милански,
А једина му наследница ти,
Од исте крви к’о што је и он.
МлРАНДА О небо! Какво ли подло недело Отера нас отуд? ИП нас можда срећа Доведе овамо?
ПРОСПЕРО И јцдно и друго,
Дете моје: подло недело, Што кажеш,
Отера нас отуд; а небеака помоћ Доведе овамо.
МИРАНДА Срце ми крвари
Кад помислим кол’ке бриге вам задавах А не сећам се! Али, ја вас молим,
Продужите само.
ПРОСПЕРО * Мој брат, а твој стриц,
Антонио — слушај ме пажљиво Како брат може бифци подао! —
Он, кога сам највише волео После тебе на свету; коме сам Оставио управу државом Која је у то доба била прва Војвођина, а Просперо први Војвода на гласу због свог достојанства, Сматран ненадмашним у знању и иепим Вештинама, и одан науци —
Ја сам оставио владу брату свом И повук'о се од државе, занет Науком тајном. Твој неверни стриц —
Слушаш ли ме?
МИРАНДА С пажњом, оће мој.
ПРОСПЕРО Пошто се био усавршио Како да прима и одбија молбе,
Кога да подржи, кога да обузда,
Моје је људе направио својим,
Преобразио их, и поставио нове.
Имајући кљућ од службеника У служби, сва је срца у држави Ускладио за песму што годи Његовом уву, и тако постао Бршљан што ми стабло кнежевско је скрио И соћну му снагу исис'о. Не слушаш?
МИРАНДА Слушам, добри оче.
ПРОСПЕРО Молим, те, слушај ме.
Моја повученост којом занемарих Земаљске тежње и предадох се сав Богаћењу ума тајном науком,
Коју народ не зна да схвати ни цени,
Пробудила је у неверном ми брату Злу природу, те моје поверење,
К’о ђобар отац5, изазва у њему Супротност своју — велико неверство Које, к’о и моје поверење, беше Безгранично. Па кад је постао Господар не само мога прихода Већ и моје моћи, он је — слично оном Сто понављањем лажи претвори Памћење своје у таквог грешника Да у лаЖ своју поверује сам —
Почео да сматра да је он заиста Војвода. Тако је из намесниСтва тог И заменичког вршења дужности Војводске, са свим правима, поникло Славољубље — Чујеш ли ме?
МИРАНДА Ваша
Прича би, оче, излечила глувог.
ПРОСПЕРО — Да уклони сваку препреку између Свог намцсништва и војводског звања И да самодржац постане Милшна.
За мене је јадног моја књижндца Довољно велика војводина била.
Он ме је за владу државом сматрао Неспособним, па је уговорио —
Толико је жудан власти био вцћ —
Са напуљским краљем да му данак плаћа И буде поданик, да потчини своју Војводску круну краљевској му круни,
И да војводину, никад покорену,
— Вај, јадни Миланои — у сраман јарам да.
МИРАНДА О небо!
ПРОСПЕРО Слушај уговор д исход,
Па реци да 1’ ми је то могући брат.
МИРАНДА Згрешила бих да не мислим добро О својој баби; ал' добре утробе Рађају каткад рђаве синове.
ПРОСПЕРО Цуј уговор сад. Напуљски краљ, мој Заклети душман, услишава молбу Брата мог, и он ће, као награду
  Као добар отац који роди неваљалог сина. А постојала је и по-
•словица: „Поверење Је матл преваре.• **
ИИ
2а његову вемост поданичку И ни с&м не знам колики данак још,
Истерати мене и моје из војводства И предати лепи Мил6но са свима ПоЧастима моме брату. Скупљена је Издајничка војска, и једне поноћи Згодне Антонио отвори капије Мил&на, а Ијуди одређени за то По мрклој ноћи одвукоше тад Мене л тебе отуд уплакану.
МИРАНДА О јада! Ја се нц сечам тог плача,
Али ћу све то оплакати сад;
Сузе ми навиру због удеса тог.
• ПРОСПЕРО Поћуј још мало, па ћу ти тађ рећи
16, прцдстојећем потхвату без ког Цела би прича бесмислена била.
МИРАНДА Сто нас оног часа нису убили? * ПРОСПЕРО Умесно питаш, дете; моја прича Изазива такво питање. АП мииа,
Мене је народ толико волео Да нису смели крвав печат свој Ставити на своје дело, већ су лепшим Бојама гнусни обојили смер.
Кратко: они су нас у брод укрцали
17, морем одвезли неколико миља,
Па у трулу барку7 преместили тад Без једра, катарке и друге опреме,
Коју и пацови напустише већ.
Ту нас оставише да вапијемо мору Сто око нас хучи, и да уздишемо Пред ветровима који сажаљиво Одговараху нам на болне узђахе.
МИРАНДА Вај, колико сам вам бреме бдла тад! ПРОСПЕРО О, херувим си бииа што ме штити.
Смешила си се надахнута снагом Небеском, док сам ја прскао море Сузама сланим, јец’о под теретом.
Твој осмех ми.је уливао храброст Да поднесем што нас буде снашло тад.
1 Барку су вероватно одвукли тамо поменутим бродом.
12
МИРАЈНДА А како смо на копно приспели?
ПРОСПЕРО МилоЖћу божјом. Нешто хране, воде Имали смо што нам је Гонцало,
Племенити Напуљац, одређен 2а извршитеља тог плана, пружло Из милосрђа заједно с богатим Рух<wн, рубљем и другом опремом Сто нам је отад користила много.
А знајући да волим своје књиге,
Донео ми је из књижнице моје Свеске које ценим више од војводства.
МИРАНДА Кад бих га икад видела!
ПРОСПЕРО Сад се дижем!«
(Ставља на $ебе чаробни огртач, да би успавао М2РАНДУ и
призвао АРИЈЕЛА)
Ти седи мирно и саслушај крај Те наше тужне повести са мора.
Стигли смо на ово остр\ро, л ту си Од мене, као учитеља свог,
Образовање стекла потпуније Но друге принцезе са више времена За забаву, а са мање вредних Наставника.
МИРАНДА Нек вас небо благослови!
А сад ми, оче, реците, молим вас, —
Јер моју душу још потреса то —
Зашто си дигао ту буру?
ПРОСПЕРО Знај ово.
Дарежљива срећа (која ми је сад Пријатељица) довела је амо На обалу ову моје противнике;
И моје ми знање будућности каже Да је моја звезда на врхунцу свом;
И ако пропустим да јој искористим Утицај повољан, срећа ће ми тад Клонути заувек. — Престани да питаш;
Теби се спава, и време је баш; *
  Много Је прцтресано да ли ово „Сад се длжем" просто значл: сад устајем, или знаћл: сад се дижем у животу — сад ми је срећа опет наклоњена. Највероватнље Је да то значи и једно 1 друго.
13
Сну се свом предај; не можеш друкчије.
(МИРАНДА заспи)
Ходи овамо, слуго, ходи. Сад сам Спреман. Дођи, дођи, Аријелу мој!
(Долази АРИЈЕЛ)
АРИЈЕЛ Здраво, велики господару! Здраво,
Дични старешино! Долазим да вршим Све што хочеш, па било да летим,
Пллвам, роним у ватру, ил’ јашем На вунастим облацима тим.
Огледај строгим наредбама својим Аријела свога и његове моћи.
ПРОСПЕРО Јеси 11, душе, извео ту буру Тачно како ти наредих?
АРИЈЕЛ Дословце.
Слетео сам на краљев хрођ, па сам —
Час на прамцу, час на трупу брода,
Час на крми, у свакој кабини —
Ширио ужас појавом у виду Пламена. Каткад се делих сам пламтећи У исто време на многим местима.
На главној катарци, на коснику или На крстовима запламтео бих ја,
Жестоко, па бих се спај'о, сједињав’о.
Јупитерове9 муње, те претече Громова, нису хитрије нит’ брже Измицале оку; плам, прасак сумпорне Хуке к’о да беху опколили моћног Нептуна10, те су му таласи дрхтали И тресао се трозубац му страшрн.
ПРОСПЕРО Мој ревносни душе! Ко је био чврст Да му та хука не помоте ум?
АРИЈЕЛ Не беше ду.ше која не осети Грозничаво лудило, што није У очајању махнитала свом. • ••
  Јупитер Јц врховни бог старих Римљана.
  Нептун Је римски бог мора; трозубац је био симбо] његове моћи.
14
Сви, сем морнара, скочише са брода,
Што од мене беше у пламену сав,
У пенушаво море. КраЈјев син,
Фердинанд, накострцшене косе — Сличније трсци но коси — први је Скочио викнувши: „Пакао је празан,
Сви ђаводи су овде."
ПРОСПЕРО Браво, душе мој!
Је ли то било близу обале?
АРИЈЕЛ Било је сасвим близу, господару. ПРОСПЕРО Јесу ли остали без повреде сви? АРИЈЕЛ Ни длаку са главе нису изгубили,
А рухо без мрље, лепше но што беше.
И као што си ми наредио ти,
По острву их растурих у групе.
Краљевог сам сина искрцао самог И оставио у куту острва,
Да ваздух хлади уздасима својим.
Он седи с овако скрштеним рукама. ПРОСПЕРО Ста си урадио са краљевим бродом, Момарима и другим брођовљем?
АРИЈЕЛ Краљев брод мирује у пристанисту сад, Дубоком заливу, где си ме ти једном У пооиоћ призв’о да донесем росе11 Са вечно бурних Бермуда. Тамо је Скривен, а морнари у трупу су брода. Оставио сам их у сну; моје чини И умор од мука успавали су их.
Остало бродовље бејах растурио,
Али сц оно поновно здружило
18, тужно плови Средоземним морем Натраг у Напуљ, с уверцњем да је Видело краљев бродолом и смрт Његове велике личностл
ПРОСПЕРО О, мој
Аријеле, ти си тачно извршио Свој задатак; али има посла још.
Које је доба?
  Роса Је употребљавана у мађљи и враћању.
15
АРИЈЕЛ Прошло подне већ.
ПРОСПЕРО Бар за два часа. А време до шест Искористићемо сада као праву Драгоценост.
АРИЈЕЛ Зар има још рада?
Ал’ када ми дајеш заморае послове, Подсећам те на оно што си ми Обећао, а што ниси испунио.
ПРОСПЕРО Гле наметљивца! А шта би ти хтео Да тражиш од мене?
АРИЈЕЛ Ја слободу своју.
ПРОСПЕРО Ни речи о томе пре но прође рок!
АРИЈЕЛ Не заборави, молим те, да ти је Моја служба од користи била;
Нисам те лагао, ни чирно грешке,
Ни, служећи те, гунђао, роптао,
Па си обећао да ми опростиш Годину дана.
ПРОСПЕРО Зар си смео с ума Од какве сам те муке ослободио?
АРИЈЕЛ Не.
ПРОСПЕРО Јеси, и сматраш да је премного Да гацаш по муљу тих сланих дубина,
Да трчиш по оштром северцу, да радиш У венама земље кад је стврдне мраз.
АРИЈЕЛ Не, господару.
ПРОСПЕРО Лажеш, неваљалче!
Зар заборави проклету вештицу _ Сик<а-акс, која се од старости, злобе Савила у обруч? Зар је заборави?
АРИЈЕЛ Не, госпођару.
ПРОСПЕРО Јеси. Где је она
Рођена ?
АРИЈЕЛ У Алжиру, господару.
ПРОСПЕРО А, је ли тако? Морам ти једанпут Месочно рећи шта си био ти,
Јер то заборављаш. Проклета вештица Сикоракс, због својих многобројних зала, Језивих мађија за човечји слух,
Прогнана је из Алжира, к’о што знаш;
16
р« •
1
Т'
А живот јој нису одузели само Због једне ствари.12 Реци, је ли тако? АРИЈЕЛ Јесте, господару.
ПРОСПЕРО И ту плавооку
Грдобу момари довели су овде И оставили. Ти си, робе мој,
Као Сто с&м причаж, био сиуга њен.
' Али си био одвећ честит дух Да би јој гнусне наредбе вршио,
И одбио си њене захтеве.
Она те је зато, уз помоћ моћнијих Слугу, и у своме неумитном бесу, Затворила у расцепљену јелу;
И болно укљештен у процепу том,
Остао си пуних дванаест година.
За то је време 1 она умрла И оставииа те тамо, где си хук’о Брекћући као вођенићки точак.
Тад острво ово — изузевши те Пегаве наказе, њеног сина, ту Окоћеног, није познавало Људског лика ~
АРИЈЕЛ ДС, Калибан, њен син.
ПРОСПЕРО Тупавче, сем тебе 1 тог Калибана Сто ме сад служи. Ти најбоље знаш У каквој сам те муци нашао;
Од јећања твога урлали су вуци,
И стрепело срце гневнога медведа;
Била је то мука за већно проклете,
Сто Сикоракс није могла да рашчини.
Моја вештина12, када сам дошао И чуо те, разјапила је јелу И спасла те.
АРИЈЕЛ Хвала, господару.
ПРОСПЕРО Будеш ли роптао, расцепићу храст
19, укљештити те у чвомовату Утробу његову, док не одјаучеш Дванаест зима.
20, Вероватно зато што је била трудна.
11 Бела мађија, а не црна мађља Слкораксина.
2 Сексплр л
17
АРИЈЕЛ Прости, госпођару.
Покоравам се твом заповеђништву И ревносно ћу ти послужити својим Духовним снагама.
ПРОСПЕРО Рађи само тако,
Па ћу те кроз два дана отпустити.
АРИЈЕЛ О племенити господару мој!
Шта да радиаи? Кажи само шта.
ПРОСПЕРО Иди, у морску нимфу се претвори; Буди видијив само за мене и тебе.
А невидљив за свако друго око.
Идд, па узми тај облик за себе,
И дођи. Пожури.
(АРИЈЕЛ одлази)
Пробуди се, мило
Срце, пробуди се; доста си спавала.
МИРАНДА Необичност твоје приче ме је ето Успавала.
ПРОСПЕРО Отреси ту дремеж
Хајд'мо Калибану, моме робу, Мо нам Никада Ијубазан одговор не даје.
МИРАНДА Он је гад, оче, мрзим да га видим.
ПРОСПЕРО Ал’ док је то што јц морамо са н јим. Он Иожи ватру, доноси нам дрва И корисно служи. Хеј, робе, хеј ти Калибане! Иловачо, хеј!
Одзови се!
КАЛИБАН (споија) Довољно је ћх-ва Унутра.
ПРОСПЕРО Ходи, кажем! Има друга Посла за тебе. Корњачо, пожури.
(АРИЈЕЛ се тзраћа као водена нимфа)
Лепа слика! Красни Аријеле,
Чуј на уво.
АРИЈЕЛ Господару, биће.
(Оде)
18
. -1
ПРОСПЕКО , Ти о.тровни рјобе, кога ђаво роди С твојом злом мајком, долази овамо!
(КАЛИБАН долази)
КАЛИБАЈН Најгора роса, што је моја мајка Икада скинула с ноздрва мочвари,
Нека падне на вас двоје! Нека ветар Са југозапада14 дува на вас стаЈно И покрије вам тело пликовима!
ПРОСПЕРО Због овога ћеш још ноћас, то знај, Имати грчеве, а у слабинама Пробади што ће ти устављати дах.
У глухо доба ноћи ће ти доћи Ђаволчићи да те муче свакојаким Мукама; бићеш изубадан густо К’о саће, и сваки убод биће Ијући Но ујед пчела што га изграђују.
КАЛИБАН Морам сад да ручам. Ово је острво Моје, по мојој мајци Сикоракси;
Ти ми га узимаш. Кад си први пут Дошао, ти си миловао мене "
И поступао са мном врло лцпо;
Давао ми воде с бобицама у њој;
Ућио мц како да називам светлост Већу, што гори дању, или мању Сто гори ноћу.15 Тад сам те волео И показао ти шта острво има:
Изворе слатке воде, слане локве,
И пустаре, и плодно земљиште;
21, проклет да сам што урадих то!
Нека те сколе Чини Сикораксе,
Забе, тврдокрилци и мишеви слепи!
Јер ја сам твоје подаништво све,
А пре сам био свој властити краљ,
22, ђржиш мц у тврдој стени тој Као у свињцу, и забрањујеш ми Да остали део острва погледам.
2-
М За југозападни се ветар веровало да доноси кугу. н Сунце и месец.
19
ПРОСПЕРО Најлажљивији робе, осетљив си Само на бич, а не на љубазност! Поступао сам с тобом човечно, Нечовече, ја сам те сместио У своју властиту печину, ђок ниси Покушао да ми обешчастиш кћер.
КАЛИБАН Охохо! Камо да се то десило!
Ти си ме спречио, иначе би ово Острво било пуно Калибана.
МИРАНДА11 Гнусни робе, способни за зло, Ти не примаш печат никакве доброте!
Ја те сажаљевах, и трудих се да те Научим говору; свакога сам часа Учила те нечем. Када ти, дивљаче,
Још ниси умео да мислиш, говориш,
Него си мумлао к’о бесловесна звер, 2ељама сам твојим дала израз, реч.
Али твој гадни сој, и када учи,
Има нешто због чега добра бића Не могу твоје друштво подносити. Оправдано си стављен у ту стену,
А заслужио си виже од тамнице.
КАЛИБАН Учили сте ме говору, а моја
Корист је од тога што умем да кунем.
Црвена куга убила вас све
Сто сте ме говору вашем научили! '
ПРОСПЕРО Вештичино штене, одлази! Донеси Дрва. И пожури, савет ти је мој,
Д,а посвршаваш и друге послове.
Слежеш раменима, гаде? Али ако Не извршиш што ти наређујем, ир извршиш лоше, мучићу те Грчевима старца, испунити Твоје кости болом, па ћеш урликати- Да све звери дрхте од твога јаука.
'* Сексплролози Теоболд и Драјден приписивали су овај говор Про- 6перу. Многл уредницл су се повели за њлма 1 унелл ту лзмену у текст. Разлози за ту измену нису довољно оправђанл, па Је зато ни- смо ни прихватилл. Мирандин гнев је сасвим оправдан, због Каллба- новог покуСаЈа да ЈоЈ одузме девичанство.
20
И

КАЛИБАН Молим те, немој.
' р
и
(За себе)
Морам га слушати.
Вештина му је тако моћна, да би Свладала Сетеба17, бога моје мајке,
И претворила га у његовог вазала.
ПРОСПЕРО Тако, робо; хајд’ сад!
(КАЛИБАН одлази. АРИЈЕЛ *е враћа, невидљив, свирајућл и певајући.
Па за руке тад;
Поклон'те се 1 пољуб'те сад,'»
Јцр дивијл талас ћути.
Ту и тамо скоћ'те члло.
Добрл дусл нцк пцвају
Пиипцв. Цујтц, чујтци
(Цује се са разнлх страна: Ваул вау!)
Псл чувари лају.
(Са разних страна припев: Ваул ваул) Цујте, чујте! Цујем ту Пцсму гордог пцвца.
(Цује се припев: Кукурику!)
ФЕРДИНАНД Где ли је ова музика? У зраку Или на земљи? Престала је сад;
А вероватно служи да забави Некога бога на острву том.
Док сам на обали седео жалећи Слом краља, мог оца, ова је музика Преко воде до мене допирала Ублажујући бурног мора гнев И моју тугу лепом мелођијом.
Одатле сам пошао за њом,
ИТ боље, она ме привуће овамо.
Али је ишчезла. Не, опет почиње.
АРИЈЕЛ (пева) Отац твој лежи пцт хвити дубоко.
Костл му сада постају корали;
Онај бисер тамо његово јц око; Смртне му деловц мцњају ти вали У нешто тако дивно, драгоцено; Посмртно му звоно нимфе звоне цно.
н Сетеб је бог Патагоњана. Његово име се помлње у Идновој историји (1677. год.).
у У свим играма играчл су се прво узимали за рукц и клањали Јеђан другом; али је пољубац обично долазио на крају лгре.
За њим иде ФЕРДИНАНД) АРИЈЕЛ (пцва) Дођлте на песак жути,
(Цује се: Дим, бам!)
21
и
АРИЈЕЛ СлуСај! Ја их ево чујем сад —,бум, бум. ФЕРДИНАНД Та песма помиње утопљеног оца. Ово није дело смртника ни глас Земаљски. — Сад га чујем изнад нас. ПРОСПЕРО Подигни ресасту завесу свог ока И реци ми шта видиш.
МИРАНДА Ста је то?
Дух? Боже, гледа наоколо свуд.
Веруј ми, оче, дивног је изгледа.
Али је дух.
ПРОСПЕРО Не, девојко, није.
Он једе, спава, има иста чула К’о и ми. Овај витез кога видиш У бродолому је био; и кад бол (Тај црв лепоте) не би га ружио,
Могла би га звати лепотаном.
Изгубио је своје другове,
Па сађа лута и трага за њима.
МИРАНДА Могла бих га назвати божанским Бићем, јер не видех у прирођи Још Ништа тако племенило.
ПРОСПЕРО (за себе) Видим
Да све иде како сам желео.
ДуШе, ди\ми душе! За ово ћу те ја Већ кроз два дана ослободити.
ФЕРДИНАНД То свакако песме певају богињи! Услишл моју молитву и реци Остајеш ли на овом острву,
И упути ме како да се владам.
А прва ми молба напослетку гласи:
О ти чудо! Јеси л’ дева или не?
МИРАНДА Нисам чудо, витеже, већ дева. ФЕРДИНАНД Мој језик! О, небо! А први сам ја Међ’ онима што тим језиком говоре.
О да сам тамо где се њиме служе!
ПРОСПЕРО Како? Први? А шта би био ти Да те краљ напуљски ћује сада?
ФЕРДИНАНД Биће
Какво сам и сада, и које се чуди Слушајући да о Напуљу говориш.
22
\
Он ме збиља чује19; и ја плачем зато Сто мц он чује: ја сам краљ Напуља,
Јер очима својим још неосушеним.
Глед’о сам дављење краља, оца мог.
МИРАНДА О јада!
ФЕРДИНАНД А с њиме и велможа свих,
Међу којима је милански војвода Био са својим племенитим сином.20 ПРОСПЕРО (за сцбе> Милански војвода и његова кћи,
Још врлија, лако би побили Тврђење твоје, да је време том.
Заглцдали су се и заљубилт Ослободићу те, добри Аријеие,
Због тога.
(ФЕРДИНАНДУ)
Једну реч, господине,
Цини ми се да сте нешто погрешили.
Једну реч!
МИРАНДА Што ли је отац тако строг?
Ово је трећи човек21 кога икад Видех, а први је за којим уздишем.
Нека сажаљење гане оца мог Да му и он буде наклоњен к’о ја ФЕРДИНАНД О, ако си девица и ако Срце је твоје још слободно сад,
Начинићу те напуљском краљицом.
ПРОСПЕРО Лакше, господине! Још једну реч само.
(За себе)
Већ су у власти једно другоме.
Ал’ ту брзу љубав отежати морам,
Да победа лака не потцени дар.
(ФЕРДИНАНДУ)
Још јцдну рећ: ја ти наређујем Да пођеш са мном. Ти си присвојио
'* Фердинанд сматра да је он сада напуљски краљ, па Цује са- мог себе.

• • Ово је Једино место у овој драми, где се помиње Антонијев слн. Можда Фердинанд мисли да је Антонијев син потонуо са неким другим бродом.
    

11 Пр\фл ћовек Јц Проспцро, а други Калибан. Доцније Миранда искључује Калибана из броја људи које је влдела.
23
Име које ти не припада; ти си К’о ухода дош’о на ово острво,
Да га од мене, господара, узмеШ.
ФЕРДИНАНД Не, тако ми Части.
МИРАНДА Ах, никакво 2Ј0
Не може бити у таквоме храму.
Кад би зли дух им’о тако диван дом,
Сви би добри хтели да станују с њим.
ПРОСПЕРО Хајде са мном. А ти га не брани;
Он је издајица. Хајде, пођи са мном.
Оковаћу ти врат и ноге скупа;
Пићеш морску воду; храна ће ти бити Скољке из потока и суво корење И чашице жира. Пођи за мном.
ФЕРДИНАНД Не,
Одупрећу се таквом гостовању Све док ме душманин не савлада мој.
(Исуте маћ, али бива опчтниен л не може да се макне) МИРАНДА О, мили оче, не стављај га тако На одвећ суров оглед, јер је он Племенита рода и није страшљивац.
ПРОСПЕРО Ста! Пиле учи петла? Врати мач У корице, издајниче; ти си Тргн’о га, ал' не смеш ударити њим,
Јер ти је савест грехом обузета.
Покори се, јер те могу разоружати Стапом, и мач ти из руке избитл МИРАНДА ПрцклЛњем те, оче!
ПРОСПЕРО Натраг! Не веСај се О мој огртач.
МИРАНДА Оче, сажали се;
Ја јамћим за њега.
ПРОСПЕРО Цути! Реч, па ћу те
Изгрдити, можда омрзнути.
Ста! Бранитељка варалице? Пст!
Ти мислиш да је лишен свију мана,
Јер ниси сем њега и тог Каиибана Видцла никог. Луцкаста девојко!
Спрам већине људи Калибан је он,
А они спрам њега анђели.
24
МИРАНДА То значи
Да је моја љубав скромна; ја не Желим Да видим бољцг човцка од њцга.
ПРОСПЕРО (ФЕРДИНАНДУ) Послушај, хајђе. Твоји су мишићи Опет у своме детињству, без снаге.
ФЕРДИНАНД Тако је. Моје су снаге, као у сну,
Све оковане. Смрт очева, слабост Сто осећам, губитак свих мојих Пријатеља, претње овога човека У чијој сам власти — све би било лако Ако бих једанпут дневно из затвора Свога ову деву могао да виђим.
Нека у свима деловима света Слобода влада, за мене је ђоста Тамница таква.
ПРОСПЕРО <за себе) Добро дејствује.
(ТЕРДИНАНДУ)
Хајде за мном.
(АРУЕЛУ)
Добро си извео,
Врли Аријеле. Хајде сад да чујеш Ста имаш за мене да урадиш још.
МИРАНДА Не плаши се; мој је отац, госпођине,
Боље нарави него што изглеђа По речима његовим. А овај Поступак је сасвим необичан За њега.
ПРОСПЕРО Ти ћеш бити слобођан Као планински ветрови, ал’ прво Изврши све тачке моје заповести.
АРИЈЕЛ До последњцг слова.
ПРОСПЕРО Хајдемо, младичу!
А ти за њега, кћери, не говори.
(Одлазе)

ДРУГИ ЧИН

СЦЕНА ПРВА

Други део острва

(Улазе АЛОНЗО, СЕБАСТИЈАН. АНТОНИО, ГОНЦАЛО, АДРИЈАН, ФРАНЦИСКО и ДРУГИ)

ООНЦАЛО Разведри се, молим те, господару;
Разлога за то имаш к’о ми сви,
Јер нам спас далеко надмаша губитак.
Цесто и друге задеси наш јад;
Свакога дана морнарска жена нека,
Бродски официри некога трговца,
Па и сам трговац, имају тај разлог За туговање као и ми сад.
Али их је мало и у милиону
Сто могу причати о оваквом чуђу
К’о наше спасење. Зато, господару,
Измерите мудро наш бо] и утеху.
АЛОНЗО Молим те, ћути.
СЕБАСТИЈАН (АНТОНУУ) Он прима утеху као хладну чорбу. АНТОНИО (СЕБАСТУАНУ) утешитељ га нече олако оставити. СЕБАСТИЈАН (АНТОНИЈУ) Гле, навија часовник своје па- мети; сад че почети да откуцава.
ГОНЦАЛО Господару —
СЕБАСТИЈАН Откуцава један — број!
ГОНЦАЛО Ко се пођа свакој тузи што га Снађе, он добије —
СЕБАСТИЈАН Круну.
ГОНЦАЛО Заиста добије трнову круну. Рекли сте тачније него што сте намеравали.
26
СЕБАСТИЈАН Схватили сте ме мудрије него што сам мислио. ГОНЦАЛО Стога, господару —
АНТОНИО Пих, како траћи језик!
АЛОНЗО Молим те, поштеди ме.
ГОНЦАЛО Добро, свршио сам; али ипак —
СЕБАСТИЈАН Ипак му се још говори.
АНТОНИО.Да се кладимо ко ће од њих двојице први, он или Адријан, поћети да кукуриче?
СЕБАСТИЈАН Стари петао.
АНТОНИО ПеУић.
СЕБАСТИЈАН Добро. У шта да се кладимо?
АНТОНИО У смех.
СЕБАСТИЈАН Важи!
АДРИЈАН Мада ово острво изгледа пусто —
СЕБАСТИЈАН Ха, ха, ха!
АНТОНИО Добро, платио си ми.
АДРИЈАН Ненастањено, готово неприступаћно — СЕБАСТИЈАН Ипак - АДРИЈАН Ипак -
АНТОНИО Није могао да га мимоиђе.
АДРИЈАН Ипак мора да је лаке, нежне и благе климе. АНТОНИО Лака је као лака женска.
СЕБАСТИЈАН Дд, и исто тако превртљива; али то његова уче- ност не помиње.
АДРИЈАН Овде на нас пирка ветар врло пријатно. СЕБАСТИЈАН Као да има пиућа, и то трула.
АНТОНИО Иии да је намирисан барама.
ГОНЦАЛО С\'е је овде погодно за живот.
АНТОНИО Да, изузевши животна средства.
СЕБАСТИЈАН Њих и нема, или их има врло мало. ГОНЦАЛО Како је бујна и свежа трава! Како је зелена! АНТОНИО Земља је, збиља, мрка.
СЕБАСТИЈАН Са гдекојом зеленом мрљом.
АНТОНИО Њему ништа не промакне.
СЕБАСТИЈАН Ништа, сем истине.
ГОНЦАЛО Али је велико чудо — готово невероватно — СЕБАСТИЈАН Као и толика призната чуда —
ГОНЦАЛО Сто је наше ођело, иако је уквашено у мору, са- чувало лцпоту и сјај, те пре изгледа да је поново обојено него да је упрљано сланом водом.
27
АНТОНИО Кад би један његов џеп могао да говори, зар га не би утер’о у лаж?22 СЕБАСТИЈАН Дш, или би ћутке прогутао лаж.
ГОНЦАЛО Цини ми се ђа су нам сад одела исто тако нова као кад смо их обукли први пут, у Африци, за свадбу кра- љеве лепе кћери Кларибеле и туниског краља. СЕБАСТИЈАН Лепа је то свадба била, и лепо смq прошли при повратку.
АДРИЈАН Никада Тунис није красила тако дивна краљица. ГОНЦАЛО Од времена удове Дидоне.23 АНТОНИО Уђове! До врага! Откуд му је та уђовица пала на памет? Уђова Дидона!
СЕБАСТИЈАН Па Чта да је рекао и „удовац Енеја“? Зар се томе треба чудити?
АДРИЈАН „Удова Дидона“ рекосте? Чекајте да промислим.
Она је била краљица Картагине, а не Туниса.
ГОНЦАЛО Овај Тунис, господине, био је Картагина. АДРИЈАН Картагина?
ГОНЦАЛО Уверавам вас, Картагина.
АНТОНИО Његова реч је моћнија од чудотворне харфе.2* СЕБАСТИЈАН Д§, он њоме грађи не само градске зидине већ и куће.25
АНТОНИО Какву ли ће немогућност још учинити? СЕБАСТИЈАН Однеће, мислим, ово острво у ђжепу кући и даће га сину као јабуку.
АНТОНИО И сејући по мору његове семенке произвести и друга острва.
ГОНЦАЛО Охо!
АНТОНИО Па, временом.
ГОНЦАЛО Господару, говорили смо о томе да наше одело изгледа сађ онако ново као кад смо били у Тунису на свадби ваше кћери, која је сад краљица.
АНТОНИО И најдивнија што је икад дошла тамо.
“ Антонио вцроватно мисли да су Гонцаловл џеповл прљави и блатњавл, мада му се ођело споља осушиио.

• > Диђона је била краијица Картагине. Она Је била Сихејцва удо> вица. Као удовица заљубила се у Енеју, али ју је он најзађ оставио.
  
• ' Алузија на приЦу да се на глас Амтионове лире камење само од себе слагало, и да су тако постали градски зидови Тћбе.
  
  • свирка Амтлонове лире саградила Је само градске зидинц, а Гонцало, идцнтифлкујући Картагину са Тунисом ствара (у маСти) ццо град.
    

28
СЕБАСТИЈАН Изузевши, молим те, удову Дидону.
АНТОНИО О, удову Дидону! Д3, удову Дидону! ГОНЦАЛО Није ли, господару, мој грудњак нов к’о и првог дана кад сам га обукао? Мисиим бар унеколико. АНТОНИО Добро је што додаде то унеколико.
ООНЦАЛО Кад сам га носио на свадби ваше кћери? АЛОНЗО Насилно ми кљукате уши тим Речима против воље моје душе.
Кам’ да никад тамо не удадох кћер!
Јер, долазећи отуда, изгубих Сина, а по моме мишљењу и кћер,
Коју далеку сад од Италије,
Никада више нећу видетЛ О мој наследниче Напуља, Милана Каква В те је чудна риба прогутала?
ФРАНЦИСКО Мој господару, можда јц он жив.
Видех га како удара таласе Под собом и јаше на њиној грбини;
Газл по води, ћију навалу Одбацује, и снажним прсима Одолева и највећем валу.
Изнад узбурканих таласа је држ’о Своју смелу главу и крепким рукама Веслао је снажно према обали,
Сто, нагнута над морем, к’о да хтеде Сагибајући се да му помогне.
Не сумњам да је жив стиг’о на копно.
АЛОНЗО Не, не; свршено је с њиме.
СЕБАСТИЈАН Господару,
Захвалите себи за губитак тај,
Јер нисте хтели да благословите Нашу Европу својом ћерком, већ сте Радије је дали Атриканцу,
Где је уклоњена од вашега ока Сто с разлогом овај јад сад оплакује.
АЛОНЗО Молим те, ћути.
СЕБАСТИЈАН Сви смо клећали
Пред вама с молбом да поступите друкче.
Па и њена лепа душа је мерила Гнушање своје и своју послушност
29
С недоујмцом шта ће да превагне.
Страх ме да смо вашег сина изгубили Заувек. Милано и Напуљ имају Више удовица због овог потхвата . Но што ми водимо Ијуђи да их теше.2С Кривица је ваша.
АЛОНЗО И губитак мој
Најболнији.
ГОНЦАИиО Лорд Себастијане,
У истини вашој нема нежности,
И није речена у погодан час;
Ви трљате рану, место да на њу Ставите мелем.
СЕБАСТИЈАН Добро је рецено.
АНТОНИО И врло видарски.
ГОНЦАЛО Добри господаиу,
За све нас је рузно време кађ се ви НаоблаЧите.
СЕБАСТИЈАН Ружно?
АНТОНИО Врло ружно.
ГОНЦАЛО Кад бих ја имао ово острво,
Мој господару —
АНТОНИО Он би га засеј’о
копривом.
СЕБАСТИЈАН Или чичком, или слезом.
ГОНЦАЛО И био краљ овде, шта бих радио?
СЕБАСТИЈАН Не би пио, јер овде нема вина.
ГОНЦАЛО У држави бих уредио све На начин супротан уобичајеном:
Не бих допустио трговину, власт;
За науку се не би знало ту;
Не би било богатих, сиротих,
Ни какве службе, нити уговора,
Ораница, имања, винограда,
Ни ковина, ни вина, ни уља;
Не би било никаквих заната;
Сви људи би били на доколици, сви,
Х Себастијан лзгледа сл&уран да ће се он и остала посада вра- титл, али млсУ да је остала морнарлца пропаиа.
30
Па и женц, и свц би билц чедне.
Суверености неке не би било —
СЕБАСТИЈАН Ал’ зато би ипак он краиј био овде.
АНТОНИО Његова држава заборавља свој Почетак на крају.
ГОНЦАЛО Природа би све
У заједници производила Без зноја и Ируда. Не би било ту Издајства, преварц, мача, копља, ножа,
Пушке ни ратне справе. Природа би Сама од себц бујно и обилно Давала- плода за невин народ мој.
СЕБАСТИЈАН Поданици нц би ступали у брак?
АНТОНИО Не би човеце; сви би биУ тад Докони, блуднице и лупежи.
ГОНЦАЛО Ја бих
Тако савршено влад’о, господару,
Да бих надмашио стари Златни Век.
СЕБАСТИЈАН Живцло његово величанство!
АНТОНИО Живео Гонцало!
ГОНЦАЛО И - да ли ме слушаш,
Господару?
АЛОНЗО Молим те, не више;
За мене је све то ништа што ти причаш.
ГОНЦАЛО Верујем збиља вашем величанству; а урађио сам то да пружим прилику овој господи која су тако осетљи- вих и покретљивих плућа да се увек смеју ничему. АНТОНИО Па смцјали смо се тебЛ
ГОНЦАЛО У тој врсти веселога лудирања ја вама нисам ништа; зато можцте прођужити да се и даље смејете ничему. АНТОНИО ДС жестока ударца!
СЕБАСТИЈАН Само да није пао пљоштимицц.
ГОНЦАЛО Ви сте витезови храбра духа; узели бисте Месец из њцгове сфере, ако би остао тф њој пет неђеља без мћне.27
(Долази АКИЈЕЛ, ртевиђљив, свтрајући свечану мелодљу)
17 Постојала Је изрека: за време пуног месеца ум Је у опада- њу. Према томе ова Гонцалова примедба значи: поСто сте ви ионако малоумни, ако би месец остао пун пет недеља, то би толико сма- њило вафие мале умове, да блсте се дрзнули да ућините 1 такву лудост као фито Је узимање месеца из његове сфере.
31
СЕБАСТИЈАН Учинили бисмо то и онда бисмо пошли у лов на птиће, са месецом као фењером.28 АНТОНИО Немојте се љутити, добри господине.
ГОНЦАИ-О Нећу, верујте; не бих тако олако ставио на коцку свој глас паметна човека. Хоћете Ии да ме успавате смехом, јер сам јако уморан?
АНТОНИО Лезите да спавате, и слушајте нас.
(Сви Спаваиу изузев АЛОНЗА, СЕБАСТИЈАНА и АНТОНИЈА)
АЛОНЗО Ста, сви су тако брзо заспали!
О, кад би ми очи са собом и мисли Затвориле! А скионе су томе.
СЕБАСТИЈАН Не пропустајте ту понуду сна,
Господару. Она ретко дође тузи,
Ал* кад се јави, утеха је то.
АНТОНИО Нас два, господару, чуваћемо вас Док се одмарате и бђети над вашом Безбедночћа
АЛОНЗО Хвала. — Много ми се дрема.
(Заспи. АРИЈЕЛ ође)
СЕБАСТИЈАН Каква их је чудна сањивост узела! АНТОНИО То је због климе ове.
СЕБАСТИЈАН Па што она
Не заклопи и наше очне капке?
Ја нисам дремљив нимало.
АНТОНИО Ни ја;
Дух рни је чио. Заспали су сви Одједном, к’о по неком договору;
Пали су као громом погођени.
Ста би могао врли Себастијан? —
О, шта би могао? — АТ боље да ћутим. —
Ипак ми се Чини да на лицу твом Видим оно што би требаио да будеш.
Прилика те зове; моја јака машта Види да ти круна силази на главу.
СЕБАСТИЈАН Ста, јеси л’ тд будан?
АНТОНИО Зар ме не чујеш
Да говорим?
М Некад се ноћу ишло у лов на птице са бакљама.
32
СЕБАСТИЈАН Чујем; ал’ је говор твој Сањив, ти говориш у сну. Ста си рек’о?
Починак је чудан то: спавати широм Отворених очију, стајати,
Говорити, кретати се, али Ипак бити у тако тврдом сну.
АНТОНИО Себастијане врли, ти допушташ Да ти срећа спава — бољц умри тад;
Жмуриш, лако си будан.
СЕБАСТИЈАН- Гласно хрчеш;
Али има смисла у хркању твом.
АНТОНИО Озбиљнији сам него обично.
Буди и ти такав, па ће твоја вредност Утростручена бити — послушај ме.
СЕБАСТИЈАН Па, ја сам ти к’о стајаћа вода.
АНТОНИО Научићу те како да надођеш.
СЕБАСТИЈАН Научи ме, јер ме наслеђена лењост Осеци учи.
АНТОНИО О, када би само
Знао кол’ко ти Је мио овај план Коме се подсмеваш, и како те он Докле га одбијаш све више привлачи!
Ко тежи ниже тај најчешће збиља Пада на дно услед лцњости и страха.
СЕБАСТИЈАН Молим те, продужи. Око ти и образ Наговештавају нцшто Што тл пада Тешко да изустиш.
АНТОНИО Ево, господине:
Мада је велможа тај слабог памћења И слабо ће бити запамћен кад умре,
Ипак Је он скоро увцрио краија — Јер, вешт у томе, тиме се и бави Да му син живи, а то Јц толико Немогуће да је неутопљен Колико и овај што спава да плива.
СЕБАСТИЈАН Немам наде да се није уђавио.
АНТОНИО О, колико наде у том „немам наде“! Не надати се у то отвара пут Тако високој нади, да ни само Славољубље не допире даље,
3 Секспфр л
33
Већ ту гаси своју бакљу откровења.29 Слажете се да је Фердинанд утопљен?
СЕБАСТИЈАН Д&, њега нема више.
АНТОНИО Онда реци
Ко ће сад бити наследник Напуља.
СЕБАСТИЈАН Кларибела.
АНТОНИО Зар она што је сад
Краљица Туниса, што је на крај света,
Сто из Напуља не може добити Писмо, сем да јој Сунце поштар буде (Цовек на Месецу спор је). а то ти је Док новорођенче не добије браду?
Она, због које нас море прогутало, лако су неки бачени на копно?
Судба нам досуди да извршимо ћин Коме је пролог оно што је прошло,
А што дође твоја и моја улога.
СЕБАСТИЈАН Како то говориш? Истина је да је Кћи мога брата краљица Тимиса,
И наследница Напуља; а измеђ'
Те ђве земље има и нешто простора.
АНТОНИО Простора чија свака стопа канда Виче: „Како нас Кларибела та Може прећи натраг до Напуља?
Нека ње тамо у Тунису, али Нека Себастијан бди.“ Рецимо да је Смрт ово што их је сад снашло, па не би Било им горе него Што је сађ.
Има још кога да влада Напуљем Исто тако добро као тај што спава;
И друге велможе могу да брбљају Опширно, излишно као тај Гонцало;
И с&м бих могао бити брбљива Мудрица чавка, као он. О кад би И твоје срце било као моје!
Овај сан би био твоје узђигнуће.
Да ли ме схваташ?
СЕБАСТИЈАН Цини ми се схватам.
АНТОНИО Па како ти се свиђа добра коб?

• • Сад се можеш надати крунл, а ни само славољубље не смера ђаље од круне.
    

34
' и.
СЕБАСТИЈАН Сећам се да си свргнуо свог брата Проспера.
АНТОНИО Тако је; и погледај сад Како ми одело лцпо стоји, много Боље но пре. Слуге брата мог Били су онда моји другови,
А сад су моја момчад.
СЕБАСТИЈАН Али твоја
Савест?
АНТОНИО Па, кнеже, где станује она?
Да је рана на пети, она би Нагнаиа ме да носим папуче.
Ја то божанство у грудима немам.
Да између мене и Милдна стоје Двађесет савести, оне би се пре Следиле и истопиле но што би Намучиле мене! Ту лежи брат твој,
И не би био бољи од те земље На којој лежи, кад би био оно На шфцо сад личи — мртвац. Са три палца Овога послушног челика могу га Отправити у вечну постељу;
А ти би на исти начин могао Послати у вечни сан ову старкељу,
Тога господина мудрицу, да не би Осуђив’о наше дело. А сви други Примили би наш миг као мачка Млеко, и за сваки пређложени чин Рекли да долази баш у прави час.
СЕБАСТИЈАН Твој случај, драги пријатељу, биће Пример за мене; и к'о што си ти Добио Мил&но, тако чу ја Напуљ.
Потцгни мач свој; једним ћеш ударом Ослободити се данка који плаћаш,
А ја, краљ, бићу и пријатеиј твој.
АНТОНИО Потегнимо заједно, па када Ја дигнем руку, дигни је и ти,
И нека она падне на Гонцала.
СЕБАСТИЈАН Једну реч само.
(Говоре по страни. АРИЈЕЛ се враћа, невидл)ив, уз музлку и песму)
3*
35
АРИЈЕЛ Мој господар својом вештином предвиђа Опасност за вас, пријатеља свог;
Саље ме да живот сад сачувам твој,
Јер иначе му пропада сав план.
(Пева на уво ГОНЦАЛУ)
Док овде хрчефи ти,
Завера будна бди И вреба час свој;
Ко животу жудл Нек се прене. бОди;
Пробудл се. хојл
АНТОНИО Будимо онда обојица брзи!
ГОНЦАЛО (Пробудл се) Анђели добри, сачувајте краља!
(Сви се пробуде)
АЛОНЗО Како? Ста? Хеј, устаните! Засто Исукасте те мачеве? Зашто Ти ужаснути погледи?
ГОНЦАЛО Ста је то?
СЕБАСТИЈАН Док стајасмо штитећи вам сан БаШ ту, сађа, чулл смо потмулу Рику к’о бикова, или пре лавова.
Да вас то није пробудило сад?
Уши су ми звониле од тога.
АЛОНЗО Нисам чуо ништа.
АНТОНИО О, то беше бука
Да уплаши и уво немани,
Да изазове земљотрес! Била је То свакако рика лавовскога крда.
АЛОНЗО Цусте ли ви то, Гооцало?
ГОНЦАЛО Части ми,
Господару, чух неко зујање,
И то врло чудно, и то ме пробуди.
Тад вас продрмусах, викнух, госпођару;
А кад ми се очи отворише, видех Њихове голе мачеве. Некаквог Сума је било, цела је истина.
Најбоље је бити на опрези,
Или да ођмах одемо ођавде Сад извадимо ми своје мачеве.
АЛОНЗО Хајдемо, да и даље потражимо Мога јадног сина.
5 ГОНЦАЛО Небо нцк’ га штити
Од тих звери, јер је он без сумње ту, На острву.
АЛОНЗО Хајд’мо.
АРИЈЕЛ За моје ђело Просперо ће знати, А ти, краљу, сина свог безбедно прати
(Одлазц)

СЦЕНА ДРУГА

Други део острва

(Долази КАЛИБАН са бременом дрва. Грмљавина)

КАЛИБАН Све заразц што сунцц усиса Из баруштина, моћвари и брља Пале на Проспера! Нек обол: сав,
Палац по палац! Њцгови духови Цују ме, али ја морам да кунем.
Ипак мц они не штипају нити Плаше у виду ђаволчића, нити Бацају у бару, и не заводе ме,
У виду зубље, да лутам по мраку,
Ако им он то не нареди. Али,
Он их за сваку трицу напујдава На мене. час к’о мајмуне који се Кезе и дреће, затим уједају,
Цас к’о јежеве што се котрљају По мом босоногом путу, подижући Бодље на моје стопало; понекад К’о да сам гујама обавијен сав Што својим рачвастим језицима шичу Тако да полуђим.
(Долази ТРИНКТЈЛО)
Гле сађ, гле! Долази Јцдан од његових духова, да би ме Мучио што споро дрва доносим.
Пашћу потрбушке; можда ме он неће Спазити.
37
Т
ТРИНКУЛО Ни грма ни жбуна да заклоне од непогоде, а бура се опет спрема; чујем је како пева у ветру. Онај велики црни облак личи на грдну мешину што Чека да се излије. Ако загрми као малопре, не знам где да склоним главу; тај облак ће лити као из кабла. Ста је ово? Цовек или риба? Мртав или жив? Риба — мирише на рибу; неки врло стар рибљи мирис, као од не баш најсвежијег сувог бака- лара. Цудна риба! Да сам сад у Енглеској, као што сам једном био, па да само насликам ту рибу80, ниједна пра- знична будала не би прошла а да ми не д& сребрњак. Тамо би ово чудовиште створило човека31 од неког; свака чудна животиња тамо направи некога човеком. Тамо неће дати једну пару да помогну сакатом просјаку, а даће десет да виде мртвог Индијанца. Има ноге као чо- век, а пераја су му као руке! Вере ми, топао је! На- пуштам своје мишљење: ово није риба, већ острвљанин кога је недавно ударио гром. фГрми) Авај, бура опет долази! Најбоље је да се завучем под његов огртач52; овде нема никаквог другог заклона. Беда упозна чо- века са необичним постељним друговима. Увићу се овде док рие прођу и последњи остаци буре.
(Долазл СТЕФАНО, певајући, са боцом у рттцл) СТЕФАНО Нећу виСе на море, више не.
Умрећу овде на обали пре.
Ово је сувише незгодна песма за певање на
погребу.
Али, ево моје утехе.
(Пље И пева)
Капетан, чистаћ брода, вођ 1 ја,
Његов друг тобџија,
Волели смо Миру, Марицу и Зиату;
Али нико није марио за Кату,
Јер језиком је оСтрим лапараиа И момара сваког до сто врага слала;
Смола и катран одвратан Јој беСе,
Али Је кројаћ мог’о да је чеше Гдегод Је сврби. Па, момци, сад пржво На море, а њу нека носи ђавот
И ово је лупцшка пцсма; али ево моје утехе.
(Пије)
»• Да Је наслика на тлрми своје вашарске шатре.

• ' Ућинљо некога богатим човеком.
  
  • Још од Секспировог доба Калибан је пређстављан као дивљак са дугачком косом и огмут медвеђом или неком другом кожом.
    

38
СТЕФАНО Шта је то? Имамо ли ми ђаволц овђе? Зар хоеете да нас уплашите дивљацима и Индијанцима? Ех, нисам ја умакао дављењу да бих се сад уплашио од ваше чцтири ноге. Речено је да ме најваљанији човек што је икад ишао на чцтири ногц не може нагнати да устукнцм; па нека се тако и даљц говорл све док Стеиано дише на ноздрве.
КАЛИБАН Дух ме мучи — јао!
СТЕФАНО Ово је неко острвско чудовиште са четири ногц, којц је, чини ми сц, добило грозницу. Где ии јц, до врага, научио наш језик? Олакшаћу му мало муке, ако нц због чега другог, а оно због тога. Ако могаднем да га излечим и припитомим, и одведцм у Напуљ, то ћц бити дар достојан и највећег цара што је Икад корачао на говеђој кожи.
КАЛИБАН Не мучи ме, молим те; носићу брже дрва кући.
СТЕФАНО Сад јц у наступу, и не говори најмудрије. Нека окуси мало из моје боце. Ако никад раније није пио вина, то ће му отклонити наступ. Ако га излечим и припитомим, извући ћу за њега колико год будем могао. Ко га узме, мораће добро платити за њега.
КАЛИБАН За сађа ме још мало мучиш, али ћеш ти убрзо продужити опет, осећам то по твоме дрхтању. Сад Про- сперо утичц на тебе.
СТЕФАНО Хајд’, отвори уста; ово ће ти одрешити језик, ма- чко.33 Отвори уста; ово ће ти протрцстл дрхтавицу, велим, и то добро. Не знаш ко ти је пријатељ; отвори опет вилице.
ТРИНКУЛО Као да знам тај глас; то је — али он се удавио, а ово су ђаволи. Боже, помози ми!
СТЕФАНО Четири ноге и два гласа — ретко чудовиште! Пре- дњи му је глас за то да говори лепо о свом пријатељу. а задњи да грди и кЈевета. Ако у мојој боци будц доста вина да га поврати, опростићу га те грознице. Хајде! Амин. Добићеш мало и у друга уста.
ТРИНКУЛО Стефано!
СТЕФАНО Да ли ме то зову твоја друга уста? Милост, ми- лост! Ово је ђаво, а не чудовиште. Оставићу га, јер не- мам дугачку кашику.34

• • Стара енглеска пословица каже ђа од пића и мачка проговори. 11 Стара посиовица каже: „Ко мора ђа куса с даволом, мора
    

лмати дугачку каСлку."
39
• •
ТРИНКУЛО Стефанол Ако сл ти Стефано, додирни ме и говори; јер ја сам Тринкуло — не плаши се — твој пријатељ Трин- куло.
СТЕФАНО Ако си ти Тринкуло, ходи овамо. Извући ћу те за мање ноге. Ако су ма које Тринкулове, онда су ове. Ти си заиста Тринкуло! Па откуд да будеш измет овог МесеЧевог Чудовишта?35 Испушта ИИ оно са својим ветро- вима и Тринкуле?
ТРИНКУЛО Мислио сам да га је гром убио. Али зар се ти, Стефано, ниси удавио? Збиља се сад надам да се нис'. удавио. Је Т се бура издувала? Био сам се сакрио под огртач овог мртвог чуђовишта из страха од буре. Јеси ти жив, Стефано? О Стефано, два су се Напуљца спасла.
СТЕФАНО Молим те, немој ме витлати; стомак ми се још није смирио.
КАЛИБАН Ово су дивна бића, ако нису Духови. То је неки храбар бог С небеским пићем. Клекнућу преда њ.
СТЕФАНО Како си се спасао? Како си дошао овамо? Закуни се, тако ти ове боце, како си дошао овамо. Ја сам се спасао на бурету мадере, које су момари бацили са лађе, — ове ми боце, коју сам направио својим рукама од коре дрвета, кад сам и2бачен на обалу.
КАЛИБАН ЗакЈећу се у ту боцу да ћу ти бити веран поданик, јер то пиће није од овога света.
СТЕФАНО Па закуни се онда како си се спасао.
ТРИНКУЛО Испливао сам на копно, човече, као патка. Ку- нем ти се да пливам као патка.
СТЕФАНО Пољуби библију.53 лако пливаш као Датка, на- прављен си као гусан.
ТРИНКУЛО О, Стефано, имаш ли још тога?
СТЕФАНО Пуно буре, човече. Мој подрум је у пећини поред мора; ту је моје вино. Како си ти, чудовиште? Како твоја грозница?
КАЛИБАН Зар ти ниси пао с неба?
СТЕФАНО Са Месеца, уверавам те. Некада сам био онај човек на Месецу.
w Цудовиште чљу Је ннказност проузроковао Месец.
М Стефано назива боцу блблљом, а пољублтл боцу знаћи гуцнути
из ње.
40
КАЛИБАН Видех те на њему и обожавам те, •
Моја господарка показа ми тебе,
Твог пса и твој жбун.
СТЕФАНО Хајде, закуни се у то; пољуби књигу. Напунићу је одмах новом садржином. Закуни се.
ТРИНКУЛО Ове ми добре светлости, то је врло плиткоумно чудовиште. Зар да га се ја бојим? Врло слабо чудовиште! Цовек на Месецу! Врло лаковерно чудовиштеЈ Добро си потег’о из боце, збиља добро.
КАЛИБАН Показаћу ти сваку плодну стопу земљишта и по- љубићу ти ногу; молим те, буди мој бог.
ТРИНКУЛО Ове ми светлости, он је врло препредено и пијано чудовиште. Кад његов бог заспи, украшће му боцу.
КАЛИБАН Пољубићу ти ногу; заклећу се да ћу тоити твој поданик.
СТЕФАНО Хајд’, клекни онда и закуни се.
ТРИНКУЛО Пући ћу од смеха гледајући то штеноглаво чу- довиште. Врло лупешко чудовиште! Дошло ми је да га изударам —
СТЕФАНО Хајде, пољубЛ
ТРИНКУЛО Само да јадно чудовиште није пијано. Гадно чудовиште!
КАЛИБАН Показаћу ти најбоље кладенце,
Браћу ти бобиое, ловићу ти рибе,
И довољно ти дрва доносити.
Куга уморила оног тиранина Кога служим! Нећу му ја више Носити кладе него поћи с тобом,
Цудесни човече.
ТРИНКУЛО Смешно чудовиште: прави чудо од бедне пијанице.
КАЛИБАН Молим те да те одвеђем где расту Дивљаке. Мојим дугим ноктима Ископаћу ти гомољика; па ћу Да ти покажем и крејино гнездо,
И научићу те ђа хваташ у замку Мајмунчад хитру; одвешћу те плодном Лесковику, а понекад ћу ти снети Са стене младе галебе. Хоћеш ли Да пођеш са мном?
41
СТЕФАНО Молим те, води нас сад, без даљег разговора. Тринкуло, пошто се краљ и цело наше друштво утопило, ми ћемо се угнезђити овде. Ево, носи боцу, друже Тринкуло, ускоро ћемо је опет напунити.
КАЛИБАН (пева пијано) Збогом, госпођару; збогом, збогорн! ТРИНКУЛО Урлаво чудовиште, пијано чудовиште!
КАЛИБАН
Нећу ви5ц рибаритл Нити носаћ дрва бити Када год 2ажцлц;
Рибати чанке. нити прати зделе.
Бан, Бан, Калибан
Слобода, хај! ХаЈ, слобода! Слобода, хај, слобода!
СТЕФАНО О чудовиште дично! Води нас!
(Оду)

ТРЕЋИ ЧИН

СЦЕНА ПРВА

Пред Просперовом ћелијом

(Улази ФЕРДИНАНД носећл кладу)

ПЕРДИНАНД Има неких напомих игара,
АИ’ труд у њима повећава им сласл.
Нека понижења сносимо стрпљиво,
А најгора беда каткад срећи води.
Овај бедни рад мој био би ми исто Толико тежак колико и мрзак,
Али госпа којој служим оживљава И оно што је мртво, и претвара У пријатност и цео мој труд.
О, она је ђесет пута нежнија'
Но што је њен отац суров; он је сушта Строгост. Морам да носим и сложим Неколико хиљада тих клада Под претњом тешке казне. Моја госпа Плаче када ме види како радим И каже: такав човек никад није Радио такав посао. Ал’ те Слатке мисли олакшају ми труд,
Те га заборавим кад највише радим.
(Улазл МИРАНДА, а за њом ПРОСПЕРО, у даљини, неопаиен) МИРАНДА Вај, молим те, не труди се више!
О, зашто муња не спали кладе те Сто мораш слдгати! Спусти је на земљу И одахни. Кад буде горела Плакаће што те је тако замарала.
Мој отац је сав занет књигама;
43
Ођмори се, молим те; од њега Бојазни нема за ова три часа.
ФЕРДИНАНД Сунце ће заћи, мила моја госпо. Пре но Што свршим оно што се морам Потрудити ђа урадим.
МИРАНДА Ако
ХоћеШ да седнеш, ја ћу за то време Носити кладе. Молим те, ђај ми ту;
Ја ћу је однети на гомилу.
ФЕРДИНАНД Не,
Драгоцени створе; ја бих радије искидао своје мишиће, сломио Своја леђа, него допустио Ту срамоту лењо гледајући.
МИРАНДА Мени би то исто тако прилићило Као и теби, али бих ја то Рађила много лакше, јер је моја Добра воља за то, а твоја је против.
ПРОСПЕРО (*а себе) Ухваћена си, јадна птичице! Посета твоја показује то.
МИРАНДА Изгледаш уморан.
ФЕРДИНАНД Племенита госпо,
Нисам: мени је рано јутро кад си Ти увече овде. Молим те, реци ми —
Да бих га ставио у молитве своје —
Како ти је име?
МИРАНДА Миранда. - О, оче,
Наредбу сам твоју прекршила тим.
ФЕРДИНАНД Дивна Миранда! Ти сд пун врхунац Дивоте, и вредна највечега блага.
Многе сам госпе с пажњом гледао,
И много пута говора им склад Моје је пажљиво уво заробило.
Због разних врлина волех разне жене;
АИ’ никађ ниједну с тако пуном душом Да се недостатак некакав у њој Не сукоби са њеном лепотом И зађа јој пораз. Алл ти, о ти,
Тако савршена, тако ненадмашна,
44
Створена си с најбољим својствима Свакога створења.
МИРАНДА Не познајем никог
Од мога поло; не памтим нијцдног Женског лика, осим свог у огледалу,
Нити сам видела икQга кога бих Назвати могла човеком, до тебе,
Добри пријатељу, и мог драгог оца.
Какав је свет људи и жена ја не знам;
Ал’ тако ми смерности, бисера У моме миразу, не бих пожелела Ниједног друга у свету сем тебе,
Нити ми машта може замислити
Други лик, сем твога, који се њој свлди.
Али, брбљам одвећ луђо и у том Заборављам очеве поуке.
ФЕРДИНАНД Ја сам, Миранда, краљевић по свом Положају; а мислим, и краљ —
Мада то не желим! — и не бих трпео То дрварско робовање као Ни муву месару да ми прља уста.
Цуј реч моје душе: онога тренутка Када те видех срце ми одлете У твоју службу, и остаде тамо Да ти роб буде. Тебе ради само Ја сам тај стрпљиви кладоносац сад.
МИРАНДА Волиш У ме?
ФЕРДИНАНД О небо, о земљо,
Посведочите ми реч и крунишите Оно што кажем добрим исхођом,
Ако је тако! А ако )е лаж,
Нек беда буде најлепша ми коб!
Од свега на свету ја те више волим,
Поштујем и ценим.
МИРАНДА Луда сам што плачем
Због оног што ме радује.
ПРОСПЕРО <за себе) Леп сусрет
Две дивне љубави. Небо, изли милост На оно што се рађа међу њима!
ФЕРДИНАНД Зашто плачцш?
р
МИРАНДА Због свог ништавила;
Јер нит’ смем нудити што желим да ђАм.
Нит’ узети оно без чега умирем.
Ал’ ово је игра у којој скривено Све више добија своју величину.
Одлази, стидљиво лукавствол Води ме Ти, Чиста, света невиности! Бићу Твоја жена, ако хоћеш да ме узмеш;
Ако не, умрећу к’о твоја девојка.
Да ти будем друга, то можеш одрећи;
Аии ћу бити твоја слушкиња,
Хтео ти, не хтео.
ФЕРДИНАНД Моја најмилија
Госпа, а ја овако37 понизан.
МИРАНДА Мој муж, дакле?
ФЕРДИНАНД Са срцем што жуди
Као ропство за слободом. Ево Руке.
МИРАНДА Теби моје, с мојим срцем у њој.
А сада збогом за једно по часа.
ФЕРДИНАНД Хиљаду, хиљаду пута остај збогом!
(ФЕХДИНАНД л МИРА'НДА одлазе на разне стране)
ПРОСПЕРО Не могу се томе радовати као Они, што су сасвим занесени тим;
Ал’ томе се ипак највише радујем.
Идем својој књизи, јцр морам још пре Вечере важан посао да свршим.
(Оде)

СЦЕНА ДРУГА

Други део острва

(Долазе КАЛИБАН, СТЕФАНО и ТРИНКУЛО)

СТЕФАНО Не причај ти то мени; — кад се буре испразни, пићемо воду; ни капи пре тога; зато пијте колико можете. Слуго-чудовиште, пиј у моје здравље.
” Фердинанд клекне.
46
•И*.
ТКИНКУЛО Слуга-чуђовиште! Дци луда острва! Кажу да нас је свега петоро на овом острву; ми смо тројица од тих. Ако су и оно двоје са оваквим'мозговима као ми, онда се држава љуља.
СТЕФАНО Пиј, слуго-чудовиште, кад ти наређујем. Очи су ти безмало упале у главу.
ТРИНКУЛО А где би му биле ако не у глави? Заиста би било изванредно чудовиште с очима на репии.
СТЕФАНО Мој слуга-чудовиште утопио је свој језик у вино. Што се мене тиче, не може ме ни море утопити. Пре него што сам стиг’о на обалу, пливао сам триест и пет. миља којекуђа. Тако ми тог сунца, ти ћеш бити мој поручник. чуђовиште, или мој стегоноша.
ТРИНКУЛО Твој поручник, ако ти је воља; он није за сте- гоношу.
СТЕФАНО Ми нећемо бежати од непријатеља, господине чу- довиште.
ТРИНКУЛО Нећете ни ићи на њега, већ ћете лежати као пси, и нећете ни писнути.
СТЕФАНО Чудовиште, проговори једном у животу, ако си добро чудовиште.
КАЛИБАН Како је твоја милост? Допусти да ти лиием обућу. Овога нећу да служим; он није јунак.
ТРИНКУЛО Лажеш, најглупље чудовиште. У стању сам да се ухватим укоштац и с пандуром. Еб, гађна рибо, зар је икад био кукавица онај који је попио толико вина као ја данас? Зар хоћеш да кажеш чудовишну лаж зато што си пола риба, а пола чудовиште?
КАЛИБАН Гле како ми се руга! Зар ћеш му допустити то, мој господару?
ТРИНКУЛО Каже „господару"! Да једно чудовиште може да буде таква природна глупачина!
КАЛИБАН Ето, ето, опет! Изуједај га да умре, молим те.
СТЕФАНО Тринкуло, пази како говориш. Ако се буниш, обеси- ћу те о најближе дрво! Сирото чудовижте је мој пођаник и не смеју га вређати.
КАЛИБАН Хвала ти, племенити господару. Хоћеш ли изволети да саслушаш још једном молбу коју сам већ рекао?
47
СТЕФАНО Хоћу, заиста. Клекни и поновл је. Ја ћу стојати, а и Тринкуло.
(Улазл АРУЕЛ, невиђљлв)
КАЛИБАН Као што сам ти већ рекао, ја сам поданик једног тиранина, мађионичара, који ми је својом вештином, на превару, отео острво.
АРИЈЕЛ Лажеш.
КАЛИБАН Лажеш ти, лакрдијашки мајмуне,
Треба да те мој храбри господар Убије. А ја не лажем.
СТЕФАНО Тринкуло, ако га и даље будеш узнемиравао у његовој причи, ове ми песнице, избићу ти неколико зуба.
ТРИНКУЛО Па ја нисам ништа рекао.
СТЕФАНО Онда ћути, и ни речи више. (КАЛИБАНУ) Настави.
КАЛИБАН Кажем, мађијом је задобио ово Острво и од мене отео га.
Ако твоја величина хоће Да му се зато освети — а знам Да смеш, док овај не сме —
СТЕФАНО Тако је.
КАЛИБАН Бићеш госпођар, а ја слуга твој.
СТЕФАНО Како ће се то извести? Можеш ли ме одвести њему?
КАЛИБАН ДС, д§, господару, предаћу га теби,
Кад спавао буде, па ћеш моћи тад Да му забијеш у лобању клин.
АРИЈЕЛ Лажеш, то не можеш.
КАЛИБАН Каква је ово шарена будала?3*
Ти шугави дроњо! Молим Вашу Висост Да га изудара и узме му боцу.
Кад без ње буде, из бара ће пити;
Изворе му бистре показати нећу.
СТЕФАНО Тиринкуло, не излџи се више опасности. Ако још једном речју прекинцш чудовиште, тако ми ове руке, исте- раћу милост из свог срца и направићу пљоснату рибу од тебе.
ТРИНКУЛО Зашто, шта сам урадио? Нисам урадио ништа. Удаљићу се.
СТЕФАНО Зар ниси рекао да он лаже?

• • Дворскц будалц су носЈле шарцно одцло.
    

48
АРИЈЕЛ Ти лажеС.
СТЕФАНО Зар ја? Ево ти зато! (Удара ТРИНКУЛА) Ако ти се ово допада, реци још једном да лажем.
ТРИНКУЛО Нисам ти рекао да лажеш. Јеси ли изгубио и памет и слух? Куга ти однела ту боцул Ето шта може да уради вино и п'јанчење. Спопала куга то твоје ћудовиште, и ђаво нек’ носи твоју песницу!
КАЛИБАН Ха, ха, ха!
СТЕФАНО Сад настави причу. — Молим те стани подаље."
КАЛИБАН Изударај га добро, па ћу тад Почети да га деветам и ја.
СТЕФАНО Стани подаље. Хајде сад, продтижи.
КАЛИБАН Па, к’о што рекох, он рцдовно спава Поподне; и тад можеш му просутл Мозак, ал’ прво књиге му одузми.
Кладом му разбиј лобању, ил’ коцем Прободи га, или гркљан му пресеци Ножем. Ал’ прво књиге му одузми.
Без њих ће он бити немоћна будала Као и ја, и неће никога имати Да га слуша. Сви га они страшно мрзе Као и ја. Спали му све књиге.
Има леп намештај (тако га он зове)
И њиме мисли да украси кућу,
Кад јц стекне. Али изнад свега знај Да има лепу кћер, за коју с&м Говори да је она нцнадмашна.
Ја никад не видех жену осим ње И моје мајке Сикораксе. Али,
Она је толико изнад Сикораксе Колико највеће изнад најмањега.
СТЕФАНО Зар је баш тако лепа та девојка?
КАЛИБАН Да, господару; она ће ти, знај,
Красити постељу, и добар ти пород Родити.
СТЕФАНО Цудовиште, убићу тога Ћовека; његова кћи и ја бићемо краљ и краљица — бог нек чува наша величанства!
'* Највероватније је да Је ово упућено Тринкулу, да не би и
даље преКЈдао Калибаново прлчањц. Нцкл мисло да јц то речено
Калибану јер толико зауђара да Стефано нц може да поднесе његов
смрад.
4 Секспир л
49
о
»
Тринкуло и ти бићете вицекраљеви. Како.ти се ђопада овај план, Тринкуло?
ТРИНКУЛО Изврсно.
СТЕФАНО Дај ми руку. Жао ми је Сто сам те тукао; али, док год будеш жив, пази на свој језик.
КАЛИБАН Кроз пола сата он ће заспати.
Хоћеш ли га онда погубити?
СТЕФАНО Цасти ми, хоћу.
АРИЈЕЛ Рећи ћу то мом
Господару.
КАЛИБАН Радости сам пун.
Будимо весели; запевајте ону Песмицу што сте ме малопре учили.
СТЕФАНО По твојој молби, ЧудовиШте. Пружићу ти ово и свако друго оправдано задовољење. Хајде, Тринкуло, запе- вајмо.
(Пева)
РугаЈ лм се 1 подвалл њима,
Подвали им и ругај сц њима!
Мисао је слободна!
КАЛИБАН То није она песма.
(АРИЈЕЛ засвира ону песму на малом добоиу и фруЛи)
СТЕФАНО Шта је ово?
ТРИНКУЛО То је мелодија нашег напева, коју свира слика неког Никог.40
СТЕФАНО Ако си човек, покажи се у своме обличју; ако сл ђаво, ради што ти воља.
ТРИНКУЛО О, опрости ми грехе моје!
СТЕФАНО Ко умре исплати све дугово. Пркосим ти. Боже, смилуј нам се!
КАЛИБАН Зар сц плашиш?
СТЕФАНО Нц, чудовиште, ја се не плашим.
КАЛИБАН Не плаши сц; острво је пуно Звукова, гласова, умилних песама Сто не шкоде, али усхићују.
Каткада ми хиљаду гудачких Инструмената забруји у уву;
А понекад се чују тонови
40 Алузија на слику човека који је саставијен од гиаве, руку и ногу, а без трупа. Та слика Је бита на позориСном плакату за ко- медију Нико и Неко (1606. год.).
50
Који ме опет, после дугог сна,
Успављују, па ми се у сну чини
Да се облаци отварају тад • •
И намцњена ми блага показују;
А када се пробудим, ја плачем Од жеље да опцт сањам такав сан.
СТЕФАНО Ово ће битл дивна краљцвина за мено; у њој ћу имати бесплатну музику.
КАЛИБАН Када буде уништен Просперо.
СТЕФАНО То ћц ускоро бити; памтим твоју причу.
. ТРИНКУЛО Звук одлази; хајдемо за њим; а затим на посао.
СТЕФАНО Предводи нас, Чудовиште, ми ћемо за тобом.
Волео бих да видим тог добошара; он жестоко добује. ТРИНКУЛО Хоћеш ли поћи? Ја ћу за тобом, Стефано.
(Одлазе)

СЦЕНА ТРЕЋА

Други део острва

(Утазе АЛОНЗО, СЕБАСТИЈАН, АНТОНлО, ГОНЦАЛО, АДРУАН,
ФРАНЦИСКО и ДРУГИ)

ГОНЦАЛО Свете мј деве, ја не могу даље,
Мој господару; боле старе кости.
Прешли смо читав један лавиринт Цас правом, а час вијугавом стазом!
Допустите, морам одахнути.
АЛОНЗО Нц могу да те кривим, стари лорде;
И сСм сам савладан умором који ми Дух притиска; седи, одмори се. y Напустићу овдц обманљиву наду.
Утопљен је онај за којим лутамо;
А море се смеје нашем узалудном Трагању по копну. Њега нема више.
АНТОНИО (СЕБАСТИЈАНУ) Радујем се што је изгубкј наду. Немој ти, због једног неуспцха, сад Да напустиш смер што треба да оствариш.
4*
51
СЕБАСТИЈАН (АНТОНИЈУ) Пи*вУ ћемо згоду да искористимо АНТОНИО Нек’ то буђе нОћас, јер су сад умоми Ођ пута, па неће ни хтети ни моћи Да будно пазе к’о кад су одмомл СЕБАСТИЈАН (АНТОНИЈУ) Нек’ буде ноћас; - сад доста.о томе!
(Свечана, необична музика, ПРОСПЕРО, у врху, невиђљив. Улазе НЕКОЛИКО ЦУДНИХ ПРИУКА које уносе постављену трпезу. Оне играју око ње, поздрављају ИЈубазним покретима и позлвају КРА- ЉА и ОСТАЛЕ да прлђу и Једу. Затим одлазе)
АЛОНЗО Каква је то музика? Чујте, моји добри пријатељи! ГОНЦАЛО Цудесно пријатна свирка!
АЛОНЗО Небо, дај нам анђеле чуваре! — Ко беху ти? СЕБАСТИЈАН Позорижте са живлм луткама.
Сад верујем да има једнорога;
’ Да у Арабији једно ђрво служи Фениксу за престо, и да Феникс41 и сад Влада тамо.
АНТОНИО Верујем и ја.
И за све друго што је чудновато Заклећу се да је истинито.
Путници нису никада лагали,
Мада их будале код њине куће коре.
ГОНЦАЛО Кад бих у Напуљу испричао то,
Ко би веровао? Видео сам ове Острвљане — а то је без сумње Нарођ с овог острва — који су,
Мада чудовишног изгледа, нежнијег
И љубазнијег понашања него
Многл, скоро сви, од нашег људског рода.
ПРОСПЕХО <за себ*) Право си рекао, честита старино,
Јер неки од вас гори су но ђаво.
АЛОНЗО Не могу се доста начудити Тим облицима, покретима, гласу,
Сто и без језика врше неку врсту Изврснога немог разговора.

• ' У ОПО време писд су помињаУ многе невероватне прифие о Једнорозлма. У млслрској религљи птлца фенлкс Је оваплоћење бога Сунца. Пнћало сц да фцникс живи на Једном посебном дрвету у Ара- бијл, да с'* сАм спали сваке 500. године и да васкрсне подмлађен из свог виаститог пцпела.
  

52

ПРОСПЕРО <за себе> Не хвали прео*ано.42
ФРАНЦИСКО К’о чудом ишчезли!
СЕБАСТИЈАН Не мари кад су оставили јела,
А ми смо гладни. — Хочете ли јцсти Од тога што је ту?
АЛОНЗО Не, ја нечу.
ГОНЦАЛО Не треба, краљу, да се плашите. Кад бесмо дечаци, ко би вемовао Да Има брђана с пођгушњацима Као у бикова, о Чијем врату висе Торбе од меса? Ил’ да има Ијуди С главом на грудима? А сада видимо Да ће сваки путник што уложи један На пет донети потврду о томе.43 АЛОНЗО Прићи ћу и јести, ма то било моје Последње, јер је најбоље већ прошло.44 Војводо, брате, чин’те што и ми.
(Грмл)авина л мунфе. Долази АРИЈЕЛ, као харпи)а, уђари крилтма по столу, и трпеза са )елом иСћезне)
АРИЈЕЛ Ви сте три грешника,45 за које је судба — Чије је оруђе овај нижи свцт И све на њему — никад ситом мору Наредила да вас избљује на копно,
Острво ово, где ћовек не живи,
Јер сте вл од људи најмање достојни Да живите. Ал’ ја вас залудих,
И баш у таквој махнитости људи Вешају и даве сами себе.
(АЛОНЗО, СЕБАСТИЈАН т ДРУГИ извуку мачеве)
Ви
Лудаци! Ја и моји другови
Служимо судбини; они елементи
" Нц хвали домаћина и његово гостопрлмство пре него што влђлС како ће се све то заврфилти.
« у оно време прекоморски путници су понекад улагали своту у Лондону, коју су гублли ако се не врате, а која им Је лспиаћивана петоструко ако се вратц и докажу да су бллл у мцсту опредељења.
“ За краља је најбоље прошио, јер сматра да му Је син мртав.
41 Алонзо, Антонло и Себастијан.
55
Од којих су ваши мачеви каљени Могу исто тако ршнити ветрове,
ИТ изложени подсмеху убити Воду која се одмах опет склапа К’о Сто ми можете оштетити крило И за једно перце. А моји другови Неповредљиви су исто к’о и ја.
Кад би нас они и могли ранити,
Мачеви су ваши одвеч тешки сад За вашу снагу да их подигнете.
Али, сетите се — то вам поручујем —
Да сте вас тројица пногнали из Мил&на Доброга Проспера и предали мору —
Које то кажњава сад — и њега самог И његово дете. За то ниско дело Вишње силе, споре ал’ достижне вазђа,
Разјариле су море и обале И сва створења против вашег мира.
Теби су, Алонзо, одузеле сина,
И преко мене изричу ти спору Пропаст — гору него брза смрт —
Која ће те у стопу пратлти.
И да бисте избегнули грвев Вишњих сила — Што ће се иначе На овом пустом острву излити На ваше главе — нема другог пута Сем искренога кајања и чистог Живота одсад.
(АРЛТЕЈЛ Ишчезне у гртнљавини; затим, уз тиху музику, оне прилике
опет долазе, играју уз ругање и кежење, и најзад односе трпезу)
ПРОСПЕРО Глумио си харпију изврсно,
Мој Аријеле; глума ти је била Заносна. Од мојих упутстава ниси Изоставио баш ни јеђну реЧ.
И моје ниже слуге су извеле Улоге своје потпуно природно И с пуно пажње. Моћна ми мађија Делује, и сви су моји душмани Спутани растројством; о, они су сад У мојој власти. Остављам их тој
54
Пометњи; идем младом Фердинанду И његовој и мојој м;]јеницЛ
(Ође)
ГОНЦАЛО Тако вам светиња, госпођару мој, Сто стојите тако запањени?
АЛОНЗО О, страшно, страшно! Мени се чинило Да су таласи говорили сви И причали о тцшком греху мом;
Ветри су о том певали, а гром,
Та дубока, стравична оргуља,
Помињући Просперово име,
Објавио је басом злочин мој.
Због тога син мој почива у муљу,
А ја ћу за њим трагати још дубље Но што се оловни висак икада Спустио, 1 тамо у блату бити с њим.
(Ођлази)
СЕБАСТИЈАН Нека ти ђаволи само долазе Један по један, па ћу се борити С легијама њиним.
АНТОНИО Бићу ти помагач.
(СЕБАСТИЈАН и АНТОНИО ођлазе)
ГОНЦАЛО Сва тројица су очајни; а њихов Тешки грех, к’о отров ш*то много касније Делује, сада душу им нагриза.
Молим в&с, који сте гипкдјих зглобова, Пожур*те за њима да спрцчите оно На шта би их ово лудило навело.
АДРИЈАН Молим вас, хајдемо.
(СВИ одиазе)

ЧЕТВРТИ ЧИН

СЦЕНА ПРВА

Пред Просперовом челијом

(Улазе ПКОСПЕРО, ФЕРДИНАНД и МИРАНДА)

ПРОСПЕРО Ако сам те одвећ строго казнио Ова ти накнада сад поправља то;
Јер ти трећину свог живота пружам,
Оно рад чега живим, и што сад Још једном ево у руке ти дајем,
Муке су ти биле оглед Ијубави,
И ти си га дивно издржао већ.
Пред богом ти овај богат дар уступам.
23, Фердинанде, не смеј ми се што је Толико хвалим, јер ћеш видети
Да ће она сваку хвалу превазићи
24, оставили је да храмље за њом.
ФЕРДИНАНД Верујем, па ма пророчиште само
Порекло то.
ПРОСПЕРО Онда, к'о мој дар, а твоју Тековину заслужно стечену,
Узми кћер моју. Ал’ ако раздрешиш Њен девичански појас пре но што се СвеЧано венчање обави у пуном И светом обреду, нцбо неће дати Свој благослов да вам плодан буде брак. Јалова ће мржња, јетко презирање И неслога покрити вам брачну Постељу таквим коровом да буде Мрска и теби и њој. Зато пази Док вам Хименова46 зубља не засветли.
" Химен јц бог брака и брачнц срцћц.
56
ФЕРДИНАНД К’о што се надам мирним данима,
Породу лепом и дугом животу У овој љубави, тако ни пцћина Мрачна, ни згодно мцсто, ни најјаче Подстицање нажег горег духа<7 Нече у похоту претворити ми част,
Нити умањити чар оног свечаног Дана када ћу помислити да су Или Фебови48 коњи охромили,
ИИ* да је ноћ у хаду задржана.
ПРОСПЕРО Лепо речено. Онда седи с њом,
Па разговарајте; она јц сад твоја.
Хеј, Аријеле! мој вредни слуго, хеј!
(Долази АРЗЈЕЛ)
АРИЈЕЛ Шта желите, госпођару? Ту сам.
ПРОСПЕРО Ти и сви твоји нижи другови Добро сте последњу службу обавили;
А сад вас морам употребити За једну другу, сличну приредбу.
Иђи, доведи овамо дружину,
Над којом ти дајем пуну власт.
Подстакни је на брз рад, јер морам Да покажем овом младом пару Неку малу мајсторију моју;
Обећао сам, а они чекају.
АРИЈЕЛ Зар одмах?
ПРОСПЕРО Јесте, за трен ока већ.
АРИЈЕЛ Пре но кажеш ,,доди“, „иђи“,
Двапут да’неш, викнеш wтако“,
На прстима доћ ће лако Сви, у смеху и дармару ...
ВолиШ ли ме, господару?
ПРОСПЕРО О, много, драги Аријеле мој.
• Нц прилази док тц нц позовем.
АРИЈЕЛ Добро, разумем.
(Оде)
41 Алузија на стара веровања да свако људско биће има свог доброг и злог анђела.

• • Феб Је бог сунца, Уи Сунце.
    

57
ПРОСПЕРО Немој да прекршиш .
Дату реч; не пуштај узде миловању- Најјаче заклетве слама су за ватру У крви; буди уздржљивији,
Ил’ збогом завете!
ФЕРДИНАНД ЈамЧим, господине.
Бели, хладни девичански снег ће Хладити жар јетре49 на мојим грудима.
ПРОСПЕРО Добро. — Сад дођи, Аријеле мој!
Доведи целу дружину, јер боље Да има више духова но мање.
Појавите се весело. — Ни речи!
Гледајте само! И ћутите сађ!60
(Тиха музика. Долази ИРИДА)
ИРИДА51 Цереро, издашна госпо, женице,
Твоја поља пуна ражи, пшенице,
Грахорице, зоби; и падине травне,
Гђе овце пасу; и ливађе равне,
На којима сц сточна храна денц;
И обале твоје од цвећа шарене,
Сто влажни април нцгујц за чеднц Венце хладних нимЈти; хлад гаја где седне Остављени младић од дцвојке своје;
Где виногради окресани стоје,
А сунчано жало пусто је, бцз друга,
— Небеска краљица, чија сам ја ђуга И весница, наређује ти сад Да све то оставиш и да дођеш тад На овај травњак, ово место ту.
Пауни њени брзо лете амо;
Цереро, ђођи да забавиш њу.
(ЦЕРЕРА ђолази)
ЦЕРЕРА Поздрављам те, вцсницу шарену,
Сто верно слуша Јупитрову жену;
Ција шафранова крила вазда лишц На моје цвеће капи свеже кише;
° Јетра се сматрала седиштем полне страсти. с* Не говорите. већ само глеђајте. Цутање је било потребно за извођење мађиомчарсклх мајсторија.
” Ирида Је богиња дииге и гласница Јупитера и Јуноне.
58
Сто крајем свога плавог лука бојиш Гола поља, шуме над којима стојиш;
Богати украсу горде земље овц,
Што краљица твоја овамо ме зове?
ИРИДА Да прославите веридбу тог пара И драганима понудите дара.
ЦЕРЕРА Кажи м\ дуго, јер то мораш знаби,
Да л’ Венера ил' њен син краљицу прати?
Јер они сковаше план за кобни смер По коме Дит52 мрачни доби моју кћеа\
И заклех се да никад с њом нити С њеним слепим сином53 нећу друга бити.
ИРИДА Не бој се њих; видцх с колима голубљим Продиру ка Пафу облацима ђубљим.
Додуше, похоту распалити хтеше Код двоје младих који се заклеше Да се ни једно на одар не свали Док Химен своју зубљу не запали.
Ал’ залуд: Марсова вратила се драга54,
А зловољни син јој посл’о је до врага Стреле своје, да их никад не избаци Већ с врапцима да је, к’о прави дечаци.
ЦЕРЕРА Долази — по ходу знам да је то она —
Краљица наша, велика Јунона.
(Улази ЈУНОНА)
ЈУНОНА Како, добра сестро? Нек’ сам с тобом ршда Срећи, славном роду младог* пара сада.
(Певају)
ЈУНОНА Цаст, богатство, брачна срећа,
Дуги живот, радост већа ■
Пратили вас све до циља.
Јунона вас благослљаи
ЦЕРЕРА Обиље свако 1 пиодове разне,
Злтнлце, амбаре који се не празне,
Гроздовима пуно лозлно чокоче Од плода свога повијено воће;

• • , ** Краљица неба Је богиња Јунона, Јупитерова жена. Венера Је богиња љубави; њен слепи син је Купидон или Амор. Длт Је бог доњег света; његова жена Је Прозерплна. Цт^рерина кћи, коју је Дит силом одвео у доњи свет.
    

14 Венера.
59
ф
Нека вас пролеће 1 Јесен за њиме Ођсада прате животом без зиме!
Не Цули нлкад оскудице глас —
То је Церерлн благослов за васл
ФЕРДИНАНД Највеличанственија визија је ово,
А музика је чаробна. Да 1* смем
Сматрати да су то духови?
ПРОСПЕРО ДС,
И јесу духови, које сам ја својом
Вештином призвао из њиних области,
Да прикажу оно што сам замислио.
ФЕРДИНАНД Дај да увек овде живим. Отац Тако ђивно еудотворан, мудар,
Претвара ово место у рај.
(ЈУНОНА и ЦЕРЕРА Сапућу и Шал}у ИКИДУ неким послом)
Мила,
Сад мир! Јунона с Цезаном шапуће;
Спрема се јоС нешто. Ћути, буди нема,
Да не покваримо чаролију ову.
ИРИДА Ви нимфе, које најађама зову,
Из кривих потока, с тршчаним крунама,
Остав’те воде и дођите нама На овај травњак; јер Јунона жели Да нам помогнете да се провесели Веридба праве љубави нам једне;
Дођите, пожиур’те, ви најаде чедне!
(Влази НЕКОЛЕКО НИМФИ)
Зетеоци сунцем опаљени,
Августом уморни, дођите сад мени Са ваших бразда. да славите славу,
Да се веселите; ставите на главу Сламне шешире, па нек од вас свако Узме једну нимфу и заигра лако Коло какво је у свом селу вол’о.
(Влазе 2ЕТЕОЦИ, празнично обучени, и заиграју са НИМФАМА. При крају игре ПРОСПЕРО изненада устане И каие нешто, на Што СВи туино тшћезну уз чудан, потмуо и збркан шум)
ПРОСПЕРО (за себе> Заборавих гнусну заверу те звери Калибана, и завереника
60
Његових против мог живота. Цас За њих смер је већ дошао.
(ДУХОВИМА)
Добро!
Доста! Одлазите!
ФЕРДИНАНД То је чудновато;
Твог оца је неки дубок споп’о гнев. МИРАНДА Никад га до данас нисам виђела У таквом гневу.
ПРОСПЕРО Ти изгледаш, зете,
Узнемирен и као уплашен.
Весео буди. Наша забава С\Тшена је сада. Наши су играчи Духови били, и ишчезли су сад У невидљив ваздух. К’о несуштаствчно Ткиво те визије, тако ће и куле Високе, и дивни дворци, и свечани Храмови, и сама лопта земљина,
И све на њој, нестати к’о ова ИшЧезла, нестварна поворка, и неће За собом никакав оставити траг.
Ми смо грађа од које се пршве Снови, и наш мали живот нам је сном Заокружен. Ја сам гневан, господине; Буди стрпљив према мојој слабости;
Мој стари мозак је смућен, али ви Немојте због мога немира бринутл.
Ако вам је воља, идите у мцвју Целију, па се тамо ођморите;
А ја ћу мало прошетати, да бих Стишао дух свој.
ФЕРДИНАНД и МИРАНДА Зелимо вам мир.
(Одлазе)
ПРОСПЕРО Хвала вам. — Дођи, Аријеле, брзо К’о мисао.
(Долази АРИЈЕЛ)
АРИЈЕЛ Покоран сам твојим Мислима. Ста желиш?
ПРОСПЕХО Душе, морамо се
Спремити добро за обрачун свој С Калибанцан.
АРИЈЕЛ Јесте, господару мој.
Док сам пређстављао Цереру хтцо сам Рећи нешто о том, ал’ сам се бојао Да те не наљутим.
ПРОСПЕРО Кажи где си ти
Оставио те нитковц?
АРИЈЕЛ Рекох
Да су од пића били ужарени И тако храбри да су уђарали Ваздух Што им је дувао у лице;
Тукли су земљу коју стопа љуби;
Али су стално ишли циљу свом.
Ударим у бубањ, на што они као Нејахани ждрепци начуљише уши, Избуљише очи, дигоше ноздрве Као да њуше музику. И ја сам Толико им уши очарао Да су, к'о телад, за мојом ишли риком Кроз бодљикаве дивље руже, преко Оштре бћце, Чичака и тмја Сто им је боло слабе голенице.
Најзад сам их оставио тамо У жабокречини за твојом ћелијом,
Где гацају до гуше у вођи Смрдљивијој од њ хових ногу.
ПРОСПЕРО Соколе, то си добро урадио. Зађржи још свој нцвидљиви лик.
Оне трице из куће донеси,
За мамац да се лопови ухватц.
АРИЈЕЛ Идем, идем.
(Одлази)
ПРОСПЕРО ^Ђаво, сушти ђаво,
Чију природу васпитање неће Оплеменити. Цео је мој труд Из човечности био узалудан,
Сасвим узалудан. К’о што с годинама
62
•иW*
Његово тело постаје све ружније,
Тако све гори бива му и дух.
Све ћу их на страшне муке ударити.
(АРУЕЛ се враћа натоварен бллставлм одеидама и ђруглм стварима) . Ходи, обеси их о то уже.
(ПРОСПЕРО т АРИЈЕЛ остају невидљивл. Улазе КАЛИБАН, СТЕФАНО т ТРИНКУЛО Скроз мокри)
КАЛИБАН Молим,
Корачајте тихо, да ни кртица Слепа не осети стопала вам бат.
Сад смо близу његове ћелије.
СТЕФАНО ЧудовиСте, твој вилењак, за кога кажеш да је бе- зопасан, учинио је за нас мало шта друго сем што нас је намагарчио.
ТРИНКУЛО Чудовиште, заудараш сав на коњску мокраћу, и нос ми је бесан на то.
СТЕФАНО И мој је ЧујеШ ли, чудовиште? Ако се наљутим на тебе, пази се —
ТРИНКУЛО Постаћцш пропало чудовиште.
КАЛИБАН Господару добри, буди 'ми и даље Наклоњен. Буди стрпљив, јер награђа Којој те водим збрисаће ту сметњу.
Говор’те тихо. Тихо је к’о поноћ.
ТРИНКУЛО Али, што смо изгубили наше боце у бари — СТЕФАНО То је не само брука и срамота већ и огроман губитак.
ТРИНКУЛО За мене је то горе него што сам сав мокар.
И то ми је твој безопасан вилењак, чудовиште!
СТЕФАНО Извадићу моју боцу, па макар запао у бару до гуше.
КАЛИБАН Умири се, краљу мој, молим те.
Погле тамо, то су уста ћелије.
Уђи без шума. Изврши тај добри Злочин, па ће то острво вазда Бити твоје, а ја, твој Калибан,
Заувек лизач твога стопала.
СТЕФАНО Дај ми руку. Почињу ми долазити крваве мисли. ТРИНКУЛО О краљу Стефано! О госпођару! О врли Стефано! Гие ову раскошну одцћу за тебе!
63
КАЛИБАН Мшни се тога, будало; то су трице.
ТРИНКУЛО Охо, чудовиСте! Знамо ми шта је за старуђар- ницу. О краљу Стефано!
СТЕФАНО Скини доле тај огртач, Тринкуло; ове ми руке, узечу тај огртач.
ТРИНКУЛО Твоје величанство ће га имати.
КАЛИБАН Водена болест убила будалу!
Сто лудујете за дроњцима тим?
Пусти то, и прво изврши убиство!
Ако се пробуди, иштипаће нам кожу Од пете до перчина, и створити Чудо ођ нас.
СТЕФАНО Умири се. чудовиште Господичићу конопче, није ли ово мој прсник? Ста ли је скривио те су га обесили? Морам га скинути с вешала.
ТРИНКУЛО Тако, тако. Кради све што стигнеш, па и само уже, јер нас онда, ваше величанство, не могу обесити.
СТЕФАНО Хвала ти на ђосетки. Ево ти овај хаљетак за то. Досетљивост неће остати без награде док сам ја краљ ове земље. „Кради све што стигнеШ" добро је лоповско начело. Ево ти још један Каљетак.
ТРИНКУЛО Ходи, чудовиште, намажи мало прсте лепком, па ођмагли са остатком.
КАЛИБАН Нећу ништа. Изгубићемо време,
И претвориће нас у гусане, или с
У мајмуне с подло ниским челом.
СТЕФАНО Чудовиште, узми ово; помози да то однесемо тамо где је моја межина с вином — или ћу те протерати из моје краљевине.
ТРИНКУЛО И ово.
СТЕФАНО Јест, и ово.
(Цује се вика ловаца. Улази НЕКОЛЕКО ДУИИОВА у виду ловачких паса и устреме се на нфих. ПРОСПЕРО и АРИЈЕЛ лх туткају)
ПРОСПЕРО Пуци га, гаре, пуци га!
АРИЈЕЛ Сарове, тамо, тамо!
ПРОСПЕРО Срђо, срђо, тамо! Шапко, тамо! Пуци га, пуци га!
(КАЛИБАН, СТЕФАНО и ТРЈНКУЛО су Отерани)
Идите с мојим вилењацима Наредите да им муче зглобове
64
Болним трзајима, стежу им миСиће . Грчевима старачким, и нек’ их ИШтипају, па нек се шарене Више но пантери или леопардл АРИЈЕЛ Ћуј како урличу!
ПРОСПЕРО Нек’ их гоне сад
Жестоко. У овом часу сви су моји Душмани у мојој власти. Ускоро ће Окончати се и цео мој труд,
Па ћеш и ти слободно дисати.
Али ме још мало прати и послужи
(Одлазе)

ПЕТИ ЧИН

СЦЕНА ПРВА

Пред Просперовом ћелијом

(Улазл ПРОСПЕРО, у свом ћаробном огртачу. и АКИЈЕЛ)

ПРОСПЕРО Мој подухват сазрцва; мађија Делује моја; моји духови Слушају мц, а време усправно Носи својц бреме. Који је час дана?
АРИЈЕЛ Сад ће шест; у ово доба, рекао си,
Господару, да ће прцстати наш рад.
ПРОСПЕРО Рекао сам тако кад сам први пут Дигао буру. Рееи, душц мој,
Како су краљ и пратња његова?
АРИЈЕЛ Затворени су, господару, сви По твојој наредби, и сад су онако Како су били при ођласку твом.
Сви су затворени у липовом гају Који брани вашу ћелију од буре.
Не могу маћи док их не пустите.
Краљ, брат његов, ии ваш — сва тројица су још У растројствиЛ А остали туже Над њима у страху и јадању, аии Највише онај кога си назвао „Добри стари господар Гонцалоу,
Сузе му лију низ браду к’о зимске Капи низ тршчан кров. Твоја мађија Толико снажно делује на њих,
Да би ти се срце разнежило Кад би их видео.
ПРОСПЕРО Тако мислиш, душц?
66
АРИЈЕЛ Моје би, да сам људско биће ја. ПРОСПЕРО И моје ће. Кад ти, што си вазђух само, Показујеш ето сажаљење, бол За њихове патње, зар да ја, који сам Њиховог рођа и осећам све,
Па и патње, исто тако као они,
Не будем дубље ганут него ти?
Мада су ме њихова свирепа Зла д.о у само срце погодила,
Ипак сам, у друштву са бољим разумом. Савладати мог’о свој сопствени гнев.
Бољи је врлине но освцте Чин.
Кад се кају, ја сам постиг’о свој циљ.
Иди, Аријеле, па их ослободи;
Скинућу им чини, повратити ум,
И они ће бити као што су били.
АРИЈЕЛ Довешћу их одмах, господару мој.
(Ођлази)
ПРОСПЕРО Ви духови брда, потока, језера,
И гајева, и ви чије стопе траг Не остављају на песку, кад гоните Нептуна ђок је у осеци, али Бежите од њега када се он враћа;
Ви пафцуљци што на месечини Правите зцлене кисцле кружиће Од којих овца не пасе; и ви Што поноћне гљивц направите,
Рађосни када чујете вечерње —
Вашом сам помоћу, иако сте слаби Без мене, сунце дневно помрачив’о,
Дозив’о бунтовнц ветрове и диз’о Хучан рат између зеленога мора И плавог свођа; страшној грмљавини Гxxxма ђав’о ватру и цепао храст Јупитцров муњама његовим;
Тресао рт тврда темеља и чуп’о Из корена јел© и кцдрове.
Гробови су, на моју заповест,
Будили с\ројц спавачц, и тад Отварали се и пуштали их ван
5»
67
Под дћјством моје свемоћне вештине.
Те грубе мађије одричем се сад;
И пошто затражим небеске музике,
Сто баш сад чиним, да бих остварио Смер свој на чулима оних што и јесу За те нвузичке чини — преломићу Свој штап и у зцмљу закопати га тад На неколико лаката дубоко,
А своју књигу утопити дубље Но што је икад пловни висак допр’о.
(Свечана музика. Враћа се АРИЈФX, затим АЛОНЗО са лудачким покретима; за њим ГОНЦАлX>; па СЕБАСТИЈАН и АНТОНИО, са лудаћким гримасама, а прате их АДРУАН и ФРАНЦИСКО. Сви улазе у круг који )е ПРОСПЕРО направио, и стофе у њему омађијани.
ПРОСПЕРО их посматра)
Свечана арија која је најбоља Утешитељка поремећене маште Нека ти излечи мозак што је сад Бескористан и ври у лобањи!
Сви стојите, јер сте под мађијом, ту.
Свети Гонцало, честити човече,
Мојц очи лију братске сузе с тобом.
Мађије дејство иШчезава брзо.
И као јутро које се прикрада Ноћи и таму растцрује сву,
Тако и њихов пробуђени дух Почиње маглу лудачку да гони,
Сто обавија њихов ум О добри Гонцало, врли спасиочц мој И верна слуго господара свог!
Обилно ћу наградити твоје Доброчинство и речју и делом.
А ти си, Алонзо, поступио мрско Са мном ј мојом ћерком; твој је брат Помагач ти био у неделу том.
Сад, Себастијане, окајаваш то.
Ти, мој брате, моја крви, моје месо,
Властољубље си гајио у души,
А изгнао си из ње савест и доброту.
Са Себастијаном овим ти си баш. —
А он због тога сад највише трпи —
68;
Хтео ђа убијеш и рођеног краља.
АФ мада си одљуд, ја ти ипак праштам. Почиње да им надолази разум И блиска плима поплавиће сад Обалу ума прљаву и блатну.
Не примећује ме још нико од њих.56 А не би ме ни позн’о оваквог.
Донеси ми шешир и мач, Аријеле.
Преобући ћу се, па нека ме виде К'о некадашњег војводу миланског.
Пожури; брзо слободан ћеш бити.
(АХИЈЕЛ пева л помаие мит да се опреми) АРИЈЕЛ Ја слсах где 1 пчела свет.
У јагорчевине лчжем цвет, л>ок совлн глас крештл клет.
На слепом млшу мој Је лет Кад лето прође. Вцсди ћц дани Весело доћи под цветом на грани. ПРОСПЕРО Тешко ће ми, драги Аријеле, бити Без тебе; али даћу ти слободу.
Тако, тако, тако. Хајд’ на краљев брод Невидљив какав си. Тамо ћеш наићи На морнаре у сну под палубом баш.
Када се капетан и вођа пробуде,
Принуди их да сместа дођу амо.
АРИЈЕЛ Бићу брз као муња, вратићу се Пре но што ти срце двапут куцне још.
(Оде)
ГОНЦАЛО Све муке, невоље, Чуда и ужаси Станују овде. Нек’ нас вишње силе Одведу из ове земље страховите!
ПРОСПЕРО Погледај, краљу, неправо свргнутог Миланског војводу Проспера. А да ти ЗаЛста живи кнез говори сад,
Грлим тело твоје и твоје дружине,
И добро ми дошли.
АЛОНЗО Да ли си ти он
Или не, или нека опсена,
Да ме, као и пре, превари — ја не знам. •
.. Било ти удара к’о да си од меса
М Просперо је ЈоС нцвиђљив.
69
И крви; и док те цело време гледам Из моје душе иСчезава патња,
У којој ме канда лудило дрзало.
Ако је ово збиља ствамост, онда Само се чудом објаснити да.
Одричем се твоје војводине55,
И молим да ми опростиш нцдела.
— АФ откуд да је Просперо још жив И откуд он овде?
ПРОСПЕРО Пријатељу врли,
Допусти да те загрлим, мој стари:
ИВојој части нема границе ни мере.
ГОНЦАЛО Не бих се смео заклети је Ф то Стварност, или није.
ПРОСПЕРО Ви сте свесни још
Извесних тајни овога острва;
Па не верујете ни у азвесност.
ИX>бро ми дошли, мили пријатељи.
(По страни СЕБАСТИЈАНУ и АНТОНИЈУ)
Сто се вас тиче, спрего нечасна,
Да хоћу, мог’о бих намрштити сад Цело његове висости на вкс,
И доказати да сте издајници.
Али ту причу остављам на страну.
СЕБАСТИЈАН <за себе> Из њега ђаво проговара сам. ПРОСПЕРО Не. — А теби, највећи ниткове.
Чијим би именом брат кужио уста,
Праштам то недело р остала сва.
Од тебе тражим моју војводину,
Коју ми мораш вратити, то знам.
АЛОНЗО Ако си ти Проспцро, реци нам Појединости о твоме спасењу.
Како си овдц наиш’о на нас Који смо, као бродоломници,
На обалу пре три сата избачени,
Где сам изгубио — д& болна сечања! —
Фердинанда, милог сина.
“ Млланске војводине, над којом му Је Анионло био дао врхо- вну власт.
70

ПРОСПЕРО 2ао ми је, •
Господару.
АЛОНЗО Овај је губитак
Ненакнадив; а стрпљење каже Да јц ван моћи његовога лека.
ПРОСПЕРО Пре мислим да нисте тражили му помоћ. За сличан случај оно ми се нежно Смиловаио дајући ми утеху,
Те сам сад миран и спокојан ја.
АЛОНЗО Сличан си губитак имао и ти?
ПРОСПЕРО Велик за мене колико и нов.
А да ми сношљив буде тај губитак,
Средства су моја много слабија Од средстава за важу утеху,
Јер ја сам своју изгубио кћер.
АЛОНЗО Кћер? О небо, нек живе обоје В Напуљу к’о краљ и краљица!
О, да су тамо, не бих жалио
Да сам ја заглибљен у оној блатњавој
Постељи гђе ми сада лежи син.
А кад сте своју изгубили кћер?
ПРОСПЕРО У овој последњој бури. Видим да су Велможе ове толико у чуду Због сусрета овог, да су прогутале3’
Разум и да једва могу веровати Да добро виде и да су ми речи Природан говор сваког људског бића.
Ал’ ма кол’ко да сте пометена ума,
Поузђано знајте да сам ја Просперо,
Онај избачени кнез Милина што се Најчуднијим начином аскрц’о На обалу ову, где сте претрпели Брођолом, и овдц господар постао.
АЛ’ доста о томе. Ова историја Можц се много дана причати А не за ђоручак, нити је подесна За тај први сусрцт. Добро дош’о, краљу.
Ова ћелија је мој двор; овде имам Малу пратњу; других поданика
11 Уста су им отворена ођ чуда, и отуда овај Јзраз.
71
Ван ње немам. Молим, поглеђајле Унутра. Кад сте ми вратили војводство,
Ја ћу вам се за то одужити лепо;
Показаћу вам чудо које ће вас Обрадовати к’о мене војводство.
(Отвара ћелију у којо) се влђе ФЕРДИНАНД и МИРАНДА
играју иаха)
МИРАНДА Мили кнеже, не играш поштено.58 ФЕРДИНАНД Љубави мила, не бих то ћинио За сав свет.
МИРАНДА Па кад хи и за неколико Краљевина, ја бих опростила ти ипак,
И назвала то поштеном игром.
АЛОНЗО Ако је то само острвска обмана,
Онда ћу ђвапут изгубити сина.
СЕИ3АСТИЈАН Највеће чудо!
ФЕРДИНАНД Мада море прети,
Оно је ипак тако милостиво,
И ја сам га криво проклињао.
(Клекне пред АЛОНЗА)
АЛОНЗО Сад сви благослови радоснога оца Нека те окруже! Устани и рецл Како си дошао овамо.
МИРАНДА О чуда! Кол’ко је много красних бића Овде! Како је леп тај људски род!
25, дивни нови свете који имаш Баш такве љвиде!
ПРОСПЕРО Теби је он нов.
АЛОНЗО Ко је та дева с којом играш шах? Познанство вам није дуже од три сата.
Је ли то богиња која нас растави
26, сад нас опет окупила ту?
ФЕРДИНАНД Она је, оче, смртна, ал’ бесмртном
Промисли моја. Изабр’о сам њу Кад очев савет нцмогох тражити,
Мислећи да оца ја више и немам.
То је кћи тог славног војводе миланског,
О коме сам многе хвале слушао,
како
18 Ферђинанђ можда намемо Игра тако да га Млранда победи.
В
Али га мкад нисам видоо.
Од кога сам други живот добио;
А с овоон девом отац ми је другт АЛОНЗО И ја сам њен. Али, како чудно звучи Кад морам молити за опроштај снаху!
ПРОСПККО Престаните, краљу; не оптерећујмо Сечање наше прохујалом тугом.
ГОНЦАЛО Плаках у души, иначе бих пре Говорио. Погледајте доле,
Богови вишњи* и на овај пар Благословену круну спустите,
Јер ви нам довде означистц пут.
АЛОНЗО Ја на то кажем: амин, Гонцало!
ГОНЦАЛО Јц ли милански војвода изагнан Из Мил&на да му пород краљује •
У Напуљу? О, радујте со више
Него икада, и запишите
Словима златним на трајним стубовима:
На једном путу Кларибела нађе Мужа у Тунису, а њен брат Фердинанд Жену где је био изгубљен и сжим,
Просперо војводство на пустом острву.
А сви ми себе у часу кад нико Нијц вишц био ни господар свој.
АЛОНЗО (ФЕРДИНАНДУ и МЕРАНДИ) Дајте ми ваше руке.
Нека јад
И туга вечно грле срце оног Сто вам не жели радост.
ГОНЦАЛО Нека тако
Буде! Амин!
(АРИЈЕЛ *Ц враћа са КАПЕТАНОМ и ВОЂОМ ПАЛУБЕ, који га
пратц запањени)
О, погледај, краљу,
Ево нас још двоје. Ја сам прорекао Да се тај човек неће утопити Ако лма на копну вешала.
Па, богохулниче, што си својом псовком Отерао божју милост с брода свог,
Зар на обали не псујеш, зар немаш Уста на копну? Реци шта јц ново?
73
ВОЂ Најбоља јо новост да смо нашли здраве Краља и целу му пратњу, затим да је Наш брод — који смо пре три сата Још Сматрали пропалим — и члтав и чврст,
Опремљцн, снабдцвцн к’о кад први пут Испловисмо на море.
АРИЈЕЛ <ПРОСПЕРУ) Господару,
Све сам то свршио по одласку свом.
ПРОСПЕРО (АРУЕЛУ) Мој вешти душе!
АЛОНЗО То нису природни
Догађаји но с\ри чудни од чуднијих.
Реци ми како сте ви дошли овамо?
ВОЂ Да знам. господару, да сам сасвим будан,
Ја бих покушао да вам то испричам.
Били смо мртви заспали, и сви
Под палубу — не знам како то — стрпани,
И ту се малочас уз чудесну хуку,
Рику, вриску, урлање и звеку Ланаца и грозну, ужасну гаЈаму Пробудисмо потпуно слободни.
Тад, Читави и здрави видесмо Да је наш краљевски, лепи, добри брод Неоштећен. Наш је капетан скакао Гледајући га. И за један трен Нешто нас је, као у сну, раздвојило Од остале посаде и довело Овамо тако помућене свести.
АРИЈЕЛ (ПРОСПЕРУ) Јесани ли добро урадк>?
ПРОСПЕРО (АРЈЈЕЛУ) Дивно,
Мој трудбениче. Бићеш ослобођен.
АЛОНЗО Ово је најчуднији лавиринт којим су Људи икад ишли; у овом збивању Природа никад није била вод.
Пророчиште нцко мора исправити Наше знање.
ПРОСПЕРО Краљу, господару мој,
Не мучите ум свој мозгањем о чаду Збивања овог; у бољој прилици,
Што ће скоро доћи, објаснићу вам све Појединости ових догађаја,
74
А дотле будите весели и лепо Мислите о свему.
(АРИЈКЛУ)
Ходи амо, душе.
Ослободићеш Калибана сад И другове му: скини своје чини.
(АРИЈЕЛ одлази)
Како је мој господар милостиви?
Још нема неких из вашега друштва,
Момака што их се не сећате још.
(АРИЈЕЛ се враћа тера)ући пред собом КАЛИБАНА, СТЕФАНА и ТРИНКУЛА у украденом ођелу)
СТЕФАНО Нека се свако стара за све остале, а нико само за себе, јер све је само случајност. — Храбро, ти стра- шило, ти чудовиште, храбро!
ТРИНКУЛО Ако ме ови посматраци које носим у глави не варају, ово је леп призор.
КАЛИБАН О Сетебе, ово су заиста Духови дивни! Па како је гизђав Мој господар!59 Плашим се да ће ме Казнити.
СЕБАСТИЈАН Ила, ха! Ко су ти створови,
Кнцже Антонијц? Могу ли со они Купити за новац?
АНТОНИО Врло веровабно;
Један је од њих као права риба,
Па се, без сумње, може уновчитт ПРОСПЕРО Погледајте само рухо ових људи,
Велможе, па рец’те јесу ли ћестити.
Мајка овог лупежа наказног Била је вештица, и то тако моћна Да је и Месецом владала и с њим Правила по вољи плиму и осеку.
Ова су ме тројица покрали,
А тај полуђаво — јер му отац беше Ђаво — сновао је заверу са њима Против мог живота. Двојицу од њих
” У војвођској одцжди.
75
Морате знати и признати својим,
А тог створа мрака признајем за свог.
КАЛИБАН Иштипан ћу бити намртво.
АЛОНЗО Је 1* то .
Стефано, мој подрумар пијани?
СЕБАСТИЈАН И сад је пијан; где 2и нађц вина?
АЛОНЗО И Тринкуло је већ толико пијан Да посрће. Где су нашли тај напитак Који их је тако загрејао?
— Како си запао у туршију ту?
ТРИНКУЛО Био сам у таквој туршији откако сам вас видео • последњи пут, па се бојим да ми никад неће изаћи из ко- стију. Нећу се плашити уједа мува.
СЕБАСТИЈАН А како си ти, Стефано?
СТЕФАНО О, не дирајте ме — ја нисам Стефано већ грч. ПРОСПЕРО Хтцо си бити краљ острва, момче?
СТЕФАНО Онда бих свакако болан био краљ.
АЛОНЗО Ово је најчуднији створ кога сам икад Видео.
(Показује на КАЛИБАНА)
ПРОСПЕРО Оудан По понашању,
Као и облику. Иди сад у моју Целију; поведи и своје другове.
Ако се надаш опроштају мом,
Лепо је спреми.
КАЛИБАН Ваистину хоћу.
Убудуће ћу бити паметнији И заслужан бити наклоности твоје.
Троструки сам магарац кад ову Пијаницу сматрах за божанство И обожавах ту глупу будалул
ПРОСПЕРО Хајд’ одлази!
АЛОНЗО Идите, и 1о
Рухо оставите где сте га и нашли.
СЕБАСТИЈАН Тачније, украли.
(КАЛИБАН, СТЕФАНО и ТРИНКУЛО одлазе)
ПРОСПЕРО Господару мој,
Вашу висост и пратњу вам сву Позивам у моју убогу ћелију,
76
Гдц ћете јцдну одморити се ноћ,
Што ћу делимично провести у таквом Причању, да ће она брзо проћЛ Испричаћу вам повест свог живота И догадаје што су сц десили Откада дођох на ово острво.
Ујутру ћу вас одвести на ваш брод,
Па у Напуљ, где ћу, надам се, видети Венчање тих наШих и милих и драгих.
А отуда ћу у Милано мој,
Да ми свака трећа мис’о буде гроб. АЛОНЗО Зудим да чујем повест твог живота Која ће ми чудно освојити слух. ПРОСПЕРО Испричаћу вам све. И обећавам Мирно море, повољне ветрове И брзу пловидбу, како бЛсте стигли И далеку вашу морнарицу.
(АРИЈЕЛУ)
Аријеле мили, то је твој посао;
Па у елементе, у слободу! Нек’ те Срцћа прати! — Молим вас, ходите.
(СВИ одлазе)