Braća Hrnjice i Vid bajraktar (Sarajevo)

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu

0001 Piju vino trijest kapetana,
0002 Na bijeloj kuli Smiljanića,
0003 Među njima Gavran kapetane;
0004 Piju vino, a prose djevojku,
0005 Milu seku Smiljanić serdara
0006 Za đidiju, Gavran kapetana;
0007 Curi ime dilber Anđelija.
0008 Nu da vidiš Gavran kapetana,
0009 On pogleda poljem zelenijem,
0010 Dok izbiše magle na svrdlove,
0011 A iz magle junak ispanuo,
0012 Na doratu ko na gorskoj vili,
0013 Vas u srmi i čistomu zlatu,
0014 Mrki su ga poklopili brci,
0015 Pali brci do na puške male.
0016 Na ramenu džida kostolomna;
0017 Do pol džida opšivena vukom,
0018 Od pol džida u krv ogreznula,
0019 Na srijedi zlatom utegnuta,
0020 Navrh džide od aždahe glava;
0021 Džida s’ cimni, a glava zijevni. —
0022 Eto momka poljem zelenijem,
0023 A što veli Gavran kapetane:
0024 „Braćo draga moji kapetani,
0025 Eto poljem neznana junaka,
0026 Bora mi je strašiv na očima,
0027 Ja ga beli poznati ne mogu.”
0028 Kada začu trijest kapetana,
0029 Svi su oči na pendžer bacili;
0030 Ugleda ga trijest kapetana,
0031 Ni jedan ga poznati ne može.
0032 Pa što veli Gavran kapetane:
0033 „Čuješ mene, Smiljanić serdare,
0034 Eto poljem momka na doratu,
0035 Mi ga čisto poznat ne možemo;
0036 On da nije Turčin od Krajine,
0037 Sviju će nas grdom izgrditi!” —
0038 Kad je čuo Smiljanić serdare,
0039 Bijaše mu čaša u šakama,
0040 Bistru čašu odmah ostavio,
0041 Primače se džamu i pendžeru,
0042 Pa pogleda polju primorskome,
0043 Dok ugleda momka na doratu,
0044 Čim ga vidje, odmah ga poznade:
0045 „Ne bojte se, braćo kapetani,
0046 Ono nije Turčin od Krajine,
0047 Već je ono Vide bajraktare,
0048 Azgin Vlašče od ade krvave,
0049 Bajraktar je Kosovčić Ilije.” —
0050 U riječi, u kojoj bijahu,
0051 Vide dođe kuli i avliji,
0052 U avliji odjaha dorata;
0053 Lete sluge Smiljanić serdara
0054 Da Vidova prihvate dorata.
0055 Nikome ga ne da prihvatiti,
0056 Nit’ ga voda, nit’ ga kome daje,
0057 Usturi mu dizgin na jabuku,
0058 Sam se dorat po avliji voda.
0059 Eto Vida uz kamenu kulu,
0060 Pa izađe u šikli odaju,
0061 Tu na skupu kapetana nađe,
0062 Nu da vidiš Vida bajraktara,
0063 Nije skin’o sa nogu čizama,
0064 Grvenu im čohu pogazio;
0065 Vide dođe, u pročelje prođe,
0066 Kako dođe, božju pomoć viknu,
0067 Kapetani na noge skočiše,
0068 Pa mu s nogu Boga prihvatiše,
0069 A ne skače Gavran kapetane;
0070 Gavran sjedi na meku šiltetu,
0071 A Vide ga krivo pogledao
0072 Preko oka i desnoga brka.
0073 Nu da vidiš Smiljanić serdara,
0074 Bajraktaru punu čašu daje,
0075 Punu čašu lozovine vina,
0076 Dohvati je Vide bajraktare:
0077 „Zdravo da si Smiljanić serdare,
0078 Ni u moje ni u tvoje zdravlje,
0079 Već u zdravlje dvije puške zlatne,
0080 Što su puške za mojim pojasom,
0081 Na njih ću ti srce izvaditi.” —
0082 A kad začu Smiljanić serdare,
0083 On govori Vidu bajraktaru:
0084 „Jao meni od sad do vijeka,
0085 Za što Vide, ako Boga znadeš,
0086 Što mi čašu ti tako nazdravi,
0087 Nijesam ti ništa učinio.”
0088 A veli mu Vide bajraktare:
0089 „Znaš serdare nije bilo davno,
0090 Ev’ od tadaj tri pune godine,
0091 Anđelija još je mlada bila,
0092 I ja dođoh ovdje u Primorje
0093 Kad do tvoje ja dolazih kule,
0094 U tebe se krsno ime služi,
0095 Jesi listom svu gospodu zovn’o,
0096 Svu gospodu iz tvoga Primorja;
0097 Tu bijaše trijest kapetana,
0098 I vojvode dvades’ i četiri,
0099 I srpskijeh dvan’est harambaša,
0100 Što ti vode na Krajinu vojsku.
0101 Ja sam tadar u pročelje sio,
0102 Tamam bijah malo se opio,
0103 Pa pogledah sa pendžera tvoga,
0104 Pa pogledah dolje na avliju,
0105 Oči turih k vodi šadrvanu,
0106 A na vodi ugledah djevojku,
0107 Cura svoje lice umivaše;
0108 Ja veoma curu sevdisao
0109 Sevdisao i begenisao,
0110 Ja ne znadoh čija je djevojka,
0111 Pa ja tebe viknuh, Smiljaniću,
0112 A ti k meni i pendžeru priđe,
0113 Ja sam tebe tadaj upitao:
0114 „ „A borati Smiljanić serdare,
0115 Čija j’ ono lijepa djevojka,
0116 Što na vodi razhlađuje lice?” ”
0117 A ti si mi ondar govorio:
0118 „ „Ono sestra moja Anđelija.” ”
0119 Ondar sam ti Anđu zaiskao,
0120 A ti si mi curu poklonio.
0121 Sad ja čujem i ljudi mi kažu,
0122 Gdje su došli, da prose djevojku.
0123 Koji mi se nadhvati djevojci,
0124 Nek’ se danas u odaji kaže;
0125 Ko je mojoj Anđi mušterija,
0126 Nek’ izađe na polje zeleno,
0127 Da junački mejdan dijelimo.”
0128 Kad to čuše silni kapetani,
0129 Zgledaše se jedan na drugoga,
0130 Kapetani nikom poniknuše;
0131 Tudar ne bi nikaka junaka,
0132 Da sa njime na mejdan iziđe.
0133 Al da vidiš Vida bajraktara,
0134 On se rukom hvati u džapove,
0135 Pa izvadi od zlata jabuku,
0136 Uz jabuku trista madžarija,
0137 Pa ih dade Smiljanić serdaru,
0138 A serdar mu pokupi dukate.
0139 A od straha Vida bajraktara
0140 Druge nebi, isprosi djevojku
0141 Rad inada Gavran kapetana,
0142 Na zahvalu od Kladuše Muju.
0143 I Mujo je curi mušterija,
0144 Davno mu se rekla Anđelija.
0145 Ima pune četiri godine,
0146 Vidjeli se kod bijele crkve,
0147 Vidjeli se i begenisali.
0148 Sada Vide isprosi djevojku,
0149 Hesabljahu da se čuti ne će
0150 Na Turćiju, na tursku Krajinu.
0151 Al to sluša Ramova Fatima
0152 Amidžična sa Kladuše Muja,
0153 Puno ima šest godina dana,
0154 Kako su je Vlasi zarobili,
0155 Pa je dali dilber Anđeliji,
0156 Te joj hizmet čini u odaji.
0157 Stala Fata pred odajska vrata,
0158 Al Fatimu niko ne vidaše,
0159 Sve slušaše što govori Vide.
0160 Fata ode k dilber Anđeliji,
0161 Anđeliji u odaju dođe,
0162 Anđeliji Boga nazivala,
0163 Anđa gospa ljepše prihvatila.
0164 Pa joj veli Ramova Fatima:
0165 „Gospo moja, da ti čudo kažem
0166 Sad te mladi svati isprosiše.”
0167 A pita je dilber Anđelija:
0168 „Ko je Fato lijepog ti dina?” —
0169 „Isprosi te Vide bajraktare.”
0170 Zaplakala cura u odaji:
0171 „Je l’ istina, lijepog ti dina?” —
0172 „Istina je, mlada gospodice.”
0173 A veli joj Anđa lakrdiju:
0174 „O Fatimo, ako Boga znadeš,
0175 Bi l’ ti mene nešto poslušala?
0176 Ti si do sad robinjica bila,
0177 A odsele Bogom posestrima,
0178 Baš od danas, do vijeka Fato!”
0179 Govori joj Ramova Fatima:
0180 „Bih ja tebe poslušala, Anđo.”
0181 Anđelija ruke u džepove,
0182 Pa izvadi dvije madžarije:
0183 „Maj ti Fato, dva dukata žuta,
0184 Hajde pravo u novu čaršiju,
0185 Do dućana Todor bazrđana,
0186 Pa mi kupi divit i kalema
0187 I u njemu murećefa crna,
0188 I donesi list knjige bijele.”
0189 Ode Fata u novu čaršiju,
0190 Ona dođe Todor bazrđanu,
0191 Pa mu dvije madžarije baci,
0192 A veli mu Turkinja djevojka:
0193 „Čuješ mene Todor bazrđane,
0194 Da mi divit i kalema dadeš
0195 I u njemu crna murećefa,
0196 Da mi dadeš list knjige bijele.”
0197 Pošten Todor, da mu kraja nema,
0198 Pa preda se oči oborio,
0199 On nikako ne gleda djevojku,
0200 Već joj daje, što je zaiskala,
0201 Ne htjede joj dvije madžarije,
0202 Veće uze jednu madžariju.
0203 Pa se Fata natrag povratila,
0204 Ona kuli i avliji dođe,
0205 Ona dođe u odaju Anđi,
0206 Pred nju turi divit i kalema,
0207 I dade joj list knjige bijele,
0208 A veli joj dilber Anđelija:
0209 „Posestrimo, Ramova Fatimo,
0210 Što te pitam, da mi pravo kažeš.”
0211 A veli joj Ramova Fatima:
0212 „Što god znadem, sve ću ti kazati.”
0213 Anđelija govori joj tiho:
0214 „A Boga ti, Ramova Fatimo,
0215 Kad si tamo na Krajini bila,
0216 Jesi l’ Fato u mejtef hodila,
0217 A jesi li u hodže učila?”
0218 „Jesam Anđo, mojega mi dina!”
0219 „O Fatimo, ako Boga znadeš,
0220 Umiješ li knjigu načiniti,
0221 Da je pišem na Krajini Muju.”
0222 „Ja umijem knjigu načiniti,
0223 Da ja imam careva muhura,
0224 Ja bih mogla ferman nakititi.”
0225 A veli joj dilber Anđelija:
0226 „Piši knjigu, Bogom posestrimo,
0227 Ti je piši, ja ću kazivati.”
0228 Kad to čula Turkinja djevojka,
0229 Po koljenu papir raširila,
0230 Po papiru kalem poletio,
0231 Fata sjedi, sitnu knjigu piše,
0232 Kazuje joj dilber Anđelija:
0233 „Gdje si Mujo, nigdje te ne bilo,
0234 Jesi l’ čuo, jesi l’ razumio,
0235 Isprosi se dilber Anđelija
0236 Za đidiju, Vida bajraktara.
0237 Eto Mujo, knjige poslanice,
0238 Znaš li bolan, nije bilo davno,
0239 Evo pune četiri godine,
0240 Vidjesmo se kod bijele crkve;
0241 Ondar si mi vjeru založio,
0242 Da se drugom oženiti ne ćeš,
0243 Nego mnome, dilber Anđelijom;
0244 Kam’ ti vjera, ona te ubila?!
0245 Evo Mujo četiri godine,
0246 Kako sam se mlada poturčila,
0247 Sve ja klanjam pet vakti namaza,
0248 I sve postim šehri-ramazana,
0249 Kada dođe u godini dana.
0250 Evo amo Ramove Fatime;
0251 Kad su Fatu Vlasi zarobili,
0252 Ondar sam je za blago kupila,
0253 Kada se je roblje prodavalo.
0254 Ako neznaš u kome je gradu,
0255 Bolan Mujo, Ramova Fatima,
0256 Kod mene je ona u Primorju;
0257 Dosad mi je bila robinjica,
0258 A odsele Bogom posestrima;
0259 Sve me Fata uči turkovanju
0260 Eto tebi knjige šarovite,
0261 Ne ćeš li nas obje izbaviti.”
0262 Kad su sitnu knjigu načinile,
0263 Ondar veli dilber Anđelija:
0264 „O Fatimo, moja posestrimo,
0265 Po kome ću knjigu otpraviti
0266 Na koljeno od Kladuše Muju?”
0267 A veli joj Ramova Fatima:
0268 „Ne znm Anđo, mojega mi dina!”
0269 Govori joj dilber Anđelija:
0270 „Jednak smo u obrazu Fato,
0271 I na nama jednake haljine.”
0272 Anđelija mudra i pametna: —
0273 „Čuješ more Turkinjo djevojko,
0274 S haljinama da se prom’jenimo,
0275 Kad obučem tvoje odijelo,
0276 Prihvatiću knjigu šarovitu,
0277 Pošetaću placom i sokakom,
0278 Pošetaću uz našu čaršiju,
0279 Gledaće me mladi bazrđani.
0280 Ja se uzdam, Ramova Fatimo,
0281 Da me oni poznavati ne će.
0282 Ja hesabim, da će mislit oni,
0283 Da sam mlada Ramova Fatima,
0284 Pa ću doći na čekme ćupriju
0285 Gdje prolaze ljutiti Madžari,
0286 Za kanatom lice zakloniti,
0287 Pa gledati crnijem očima,
0288 Ne će l’ Bog dat i namjerit sreća,
0289 Ne bi l’ koga znana potrefila,
0290 Ne će l’ ići na tursku Krajinu,
0291 Da opravim knjigu šarovitu.” —
0292 To rekoše, na noge skočiše.
0293 No da vidiš dilber Anđelije,
0294 Sve obuče Fatine haljine,
0295 Pa zavuče ruke u džepove,
0296 Pa eto je niz bijelu kulu.
0297 Anđa pade na demir kapiju,
0298 Iz kapije placom okrenula,
0299 Ona dođe u novu čaršiju;
0300 Gledaju je mladi bazrđani
0301 Gledaju je, al je ne poznaju,
0302 Veće misle dućandžije mlade,
0303 Da je ono Ramova Fatima.
0304 Anđa dođe na kraj od varoši,
0305 Dođe Anđa na čekme ćupriju,
0306 Za kanat je zaklonila lice,
0307 Ne bi l’ koga znana potrefila,
0308 Da pošalje knjigu na Kladušu,
0309 Da je dade serdar agi Muju.
0310 Čekala je dilber Anđelija,
0311 Dok bijaše podne preturilo,
0312 Pa ne može nikog potrefiti,
0313 Da će ići na tursku Krajinu.
0314 Anđelija srcem uzdisaše:
0315 „Jao meni, sinjoj kukavici,
0316 Gdje ne mogoh nikog potrefiti,
0317 Da opravim knjigu na Kladušu!” —
0318 Pa pomisli lijepa djevojka:
0319 „Bih li išla kuli i avliji?” —
0320 Pa pogleda crnijem očima;
0321 Na ćupriji čudo ugledala,
0322 Na ćupriju momak udario,
0323 Sve na njemu tebdil odijelo,
0324 Pa on pješe ide na nogama,
0325 A za sobom vodaše vranina.
0326 Kada momak pade do kapije,
0327 Za kanatom ugleda djevojku.
0328 On djevojci božju pomoć viknu,
0329 Anđelija ljepše prihvatila.
0330 No da vidiš neznana junaka,
0331 Kroz kapiju prolaziti htjaše.
0332 A veli mu dilber Anđelija:
0333 „Bogom brate, neznani junače,
0334 Stani malo, da te nešto pitam.”
0335 ’nako momak stade na ćupriji:
0336 „Pitaj mene, što je tebi drago.”
0337 A veli mu dilber Anđelija:
0338 „A Boga ti serhatlinče mlado,
0339 Otklen li si, od koga si grada,
0340 A kako se po imenu vičeš?
0341 Nije l’ Bog d’o, sreća donijela
0342 Nijesi li iz turske Krajine?
0343 Ti ako si ozdol iz Krajine,
0344 Kaži mi se, ako Boga znadeš!
0345 Ako misliš, momče jabandžija,
0346 Da bih tebe kome prokazala,
0347 Kunem ti se i Boga ti dajem,
0348 Da te nikom prokazati ne ću,
0349 Da mi obje osijeku ruke.”
0350 A veli joj momak jabandžija:
0351 „O Boga mi, lijepa djevojko,
0352 Kad me pitaš, da ti pravo kažem.
0353 Jesi l’ po čem čula po čuvenju
0354 Za nekoga ličkog Mustaj bega?
0355 Ja sam njegov tanak bajraktare,
0356 Po imenu Blažević Omere,
0357 Pa me beže davno opravio,
0358 Spremio me niz svu Dalmaciju,
0359 Da uhodim zemlje i gradove.
0360 Evo sada tri mjeseca dana,
0361 Kako me je beže opravio,
0362 Sad sam pošo na našu Krajinu.”
0363 A veli mu gospođica Anđa:
0364 „Blaževiću, moj brate po Bogu,
0365 Da ti knjigu šarovitu dadem,
0366 Pa je podaj na Kladuši Muju.”
0367 A veli joj Blažević Omere:
0368 „O Boga mi, lijepa djevojko,
0369 Na zahod je meni na Kladušu,
0370 Ja ne smijem knjigu prihvatiti,
0371 Valja meni kroz Jadiku proći.
0372 Po planini česti čardakovi,
0373 Na njim’ mnoge vlaške harambaše,
0374 Naći će mi knjigu u njedrima,
0375 Mogu svoju izgubiti glavu.”
0376 A veli mu dilber Anđelija:
0377 „Blaževiću, ako Boga znadeš,
0378 Jer mi knjige prihvatiti ne ćeš?
0379 Daću tebi dvjesta madžarija!”
0380 A veli joj Blažević Omere:
0381 „Prodi me se, ako Boga znadeš!”
0382 Opet Anđa njemu progovara:
0383 „Daću tebi trista madžarija.”
0384 Kad Blažević opazi dukate,
0385 Reče njojzi Blažević Omere:
0386 „Daj der amo knjigu šarovitu,
0387 I daj meni trista madžarija.”
0388 Anđelija knjigu opružila,
0389 Dohvati je Blažević Omere,
0390 Anđeliji tiho progovara:
0391 „Daj djevojko trista madžarija.”
0392 A kaže mu dilber Anđelija:
0393 „Čuješ mene, Blažević Omere,
0394 Ja sam mlada pošla iznenada,
0395 A ja pare ni dinara nemam,
0396 Ko god prvi na Krajinu pođe,
0397 Od ovijeh znanijeh junaka,
0398 Spremiću ti trista madžarija.”
0399 Kad to čuo Blažević Omere.
0400 On joj knjigu na ćupriji baci;
0401 Turčin prođe na demir kapiju,
0402 Uze Anđa knjigu sa ćuprije,
0403 Pa za njime cura poletjela:
0404 „Stan Omere, moj po Bogu brate!”
0405 Omer stade opet na ćupriji,
0406 K njemu dođe lijepa djevojka,
0407 Te se Anđa pod grlo hvatila,
0408 Pa joj puče struka madžarija,
0409 A dukate pruži Blaževiću;
0410 Uze pare Blažević Omere,
0411 I dukate drži na rukama,
0412 Pa on pita dilber Anđeliju:
0413 „Ima l’ ovdje trista madžarija?”
0414 A reče mu lijepa djevojka:
0415 „Tamam trista. manje ni jednoga.”
0416 Omer pare u džepove baci,
0417 Prihvati joj knjigu šarovitu,
0418 Pa svojega posjede vranina:
0419 „Ostaj s Bogom, lijepa djevojko.”
0420 Otlen ode Blažević Omere;
0421 Kud god išo, do Jadike došo,
0422 I sve prođe redom čardakove.
0423 Kad je bio vrhu na planinu,
0424 Tudi nađe zeleno jezero,
0425 Pa jezero Omer prolazio,
0426 Pade Omer na dugu poljanu,
0427 Pa pogleda crnijem očima.
0428 Na poljani čudo ugledao,
0429 Al tu vidje trideset Turaka,
0430 Ni na jednom glave ne bijaše,
0431 Al su skoro Turci izginuli.
0432 Kad je mrtve Turke ugledao,
0433 On svojega zastavi vranina,
0434 Pa zavika grlom bijelijem:
0435 „Lele meni do Boga miloga,
0436 Ovo međer Mujo poginuo
0437 I Mujovo društvo izginulo!”
0438 Omer svoga odjaha vranina,
0439 Pa eto ga do Turaka dođe;
0440 Ode Omer Turke preturati,
0441 Ne će l’ leša serdareva naći;
0442 Serdar Muja il’ brata Halila.
0443 Njih ne može tudjer poznavati,
0444 Niti znade, ko je izginuo,
0445 Pa se Orner do vranina vrati.
0446 „Jalah!” reče, posjede hajvana.
0447 Omer ode kroz Jadiku pustu.
0448 Kad je malo po naprijed bio,
0449 Onder nađe studena bunara.
0450 Kod vode je čudo ugledao,
0451 Dva je nova groba opazio,
0452 Jako mrci istom pokopati.
0453 Pomislio Omer na vraninu:
0454 „Ovdje ti je Mujo poginuo,
0455 Serdar Mujo sa bratom Halilom.”
0456 Pa svojega protjera vranina.
0457 Kud god ide Blažević Omere,
0458 Omer siđe polju kladuškome,
0459 Pa Mujovu kulu ugledao
0460 Al mu kula neveselo v’oma,
0461 Avlinska su otvorena vrata.
0462 Omer kuli i avliji dođe
0463 Na avliji šadervana nađe
0464 Pa na vodi ugleda djevojku,
0465 A Ajkunu sestru serdarevu.
0466 Blažević joj turski selam viknu,
0467 Ajkuna mu ljepše prihvatila:
0468 „O Boga ti, Ajkuna djevojko,
0469 Što proljevaš suze od očiju,
0470 Čije pereš krvave haljine?”
0471 A veli mu Ajkuna djevojka:
0472 „Ne pitaj me, Blažević Omere,
0473 Sinoć Mujo ranjen dolazio,
0474 I Mujovo društvo izginulo.”
0475 A pita je Omer na Avliji:
0476 „O Boga ti, Ajkuna djevojko,
0477 Da li nije Halil poginuo?” —
0478 „Bogme nije, Blažević Omere,
0479 Otišo je Halil niz Krajinu,
0480 Odazvo ga beg Mustaj beg lički.”
0481 U riječi u kojoj bijahu,
0482 Ranjen Mujo u odaji jeknu.
0483 Začu jeku Ajkuna djevojka,
0484 Ona baci krvave haljine,
0485 Muju bratu u odaju dođe.
0486 Pita njega Ajkuna djevojka:
0487 „Brate Mujo, ako Boga znadeš,
0488 Što toliko u odaji ječiš,
0489 Bole li te rane po tijelu?” —
0490 „Sestro moja, Ajkuna djevojko,
0491 S kim ti zboriš dolje na avliji?
0492 Nije l’ Bog d’o, sreća namjerila,
0493 Nije l’ dolje Blažević Omere?
0494 Ako bide Omer na avliji,
0495 Ti ga zovi meni u odaju;
0496 Sad je Omer iz zemlje kaurske,
0497 Ne će li mi kakav haber kazat.” —
0498 A veli mu Ajkuna djevojka:
0499 „O Boga mi, brate Mustaf’ aga,
0500 Baš je ono Blažević Omere.” —
0501 „Hajd’ ga zovi meni u odaju.”
0502 Sađe Ajka dolje na avliju,
0503 Tude nađe Blažević Omera,
0504 Ne bijaše vranca odjahao.
0505 A veli mu Ajkuna djevojka:
0506 „Blaževiću, brate od matere,
0507 Sad te viče Mujo u odaju.”
0508 A kad Omer začu lakrdiju.
0509 On svojega osjede vranina,
0510 Pa izletje u odaju Muju.
0511 Otisla se krvca od serdara;
0512 A da vidiš Blažević Omera,
0513 U čizmama u krv ugazio;
0514 Selam viknu, pade po serdaru,
0515 Omer pisnu u šikli odaji,
0516 Ljubi Muja s obadvije strane,
0517 Pa ga pita Blažević Omere:
0518 „Brate Mujo, ako Boga znadeš,
0519 Gdje li biste, gdje li izgiboste,
0520 Gdje je tebi Halil poginuo?”
0521 A veli mu serdar aga Mujo:
0522 „Nije meni Halil poginuo,
0523 Već me slušaj dijete Omere.
0524 Kad je tebe beže opravio
0525 Po tebdilu niz zemlju kaursku,
0526 Nije prošlo ni tri hefte dana,
0527 Niz Krajinu uzbuni se raja,
0528 Sva se butun odmetnula raja.
0529 Beg poruči po Halila moga,
0530 Pa on ode Liki i Krbavi;
0531 Kad je došo ličkom Mustaj begu,
0532 Beg mu dao hiljadu pandura,
0533 Pa Halila u nahiju spremi,
0534 Ne će l’ Halil umiriti raju,
0535 I da kupi hake od ćifluka,
0536 Od kmetova ličkog Mustaj bega.
0537 Ja se bijah osaniso v’oma,
0538 Pa pokupih trijest Krajišnika,
0539 I ja uzeh dva moja sestrića,
0540 Dva sestrića, oba Kurtagića,
0541 S četom sađoh do ravna Primorja,
0542 Društvo svedoh k lugu Mandušića,
0543 I bijeloj crkvi Petrovića.
0544 Tamna noćca pade na ledinu,
0545 Društvo sakrih po gori zelenoj,
0546 Svi pješaci, samo ja na konju,
0547 Pa zavikah na moju družinu:
0548 „ „Braćo draga, moji Krajišnici,
0549 Poslušajte što ću govoriti!
0550 Ovdje ćete nočas ostanuti,
0551 Ja ću kod vas ostavit đogata,
0552 Valja meni noćas salaziti
0553 Do bijele kule Smiljanića.
0554 Ja ću noćas kulu uhoditi,
0555 Da li ima kalabaluk Vlaha
0556 Kod bijele kule Smiljanića,
0557 Da ja vidim, moja braćo draga,
0558 Smijemo li kuli udariti?” ”
0559 A veli mi trijest Krajišnika:
0560 „ „Hajde Mujo, kuli Smiljanića,
0561 No se čuvaj, da te ne potpaze.” ”
0562 Otlen odoh Smiljanića kuli,
0563 Kuli časom Smiljanića dođoh,
0564 Od avlije otvorena vrata;
0565 Uvukoh se u mermer avliju,
0566 Pa se sakrih kuli za ćošeta.
0567 Bjehu noći četiri sahata,
0568 Uz bijelu ja pogledah kulu,
0569 Tanka kula, a v’oma visoka;
0570 Tu ja skidoh s leđa uprtnjaču,
0571 Ibrišimli stube izvadio,
0572 Stube bacih pod sačake kuli,
0573 Do pendžera kuke doletješe,
0574 Zakučiše kuke za demire,
0575 Ja se popeh uz bijelu kulu.
0576 Kad se popeh kuli na pendžere,
0577 Pa pogledah u šikli odaju,
0578 Al tu sjede trides’t kapetana,
0579 Među njima Gavran kapetane,
0580 Oni sjede, hladno pivo piju,
0581 Opet siđoh niz ćemerli kulu,
0582 Izvukoh se lako iz avlije,
0583 Kaurska me ne spazila straža.
0584 Ja pobjegoh poljem zelenijem,
0585 Te ja dođoh lugu zelenome,
0586 I tu nađoh svu svoju družinu,
0587 Pa družini stadoh govoriti:
0588 „ „Braćo draga moji Krajišnici,
0589 Ja sam išo kuli Smiljanća,
0590 Popeo se kuli na pendžere;
0591 Tankoj kuli udarit ne sm’jemo,
0592 Jer je tudi trides’t kapetana,
0593 Među njima Gavran od Kotara,
0594 Oni sjede. hladno pivo piju,
0595 Oni prose dilber Anđeliju,
0596 Anđu prose beli za Gavrana.
0597 Čuste li me moji Krajišnici:
0598 Da udrimo kuli Smiljanića,
0599 Tvrda kula, kamena avlija,
0600 U polju se kula potrefila,
0601 A na kuli silni kapetani.” ” —
0602 Čuješ li me Blažević Omere,
0603 Ja ne smjedoh kuli udariti,
0604 Vratih društvo uz Jadik planinu,
0605 Pa prođosmo zeleno jezero,
0606 Pa padosmo do zelen’ čaira,
0607 Do čaira Mandušića Vuka.
0608 A vrućina ugrijala v’oma,
0609 Svratih đoga pod tanku jeliku,
0610 Sjahah konja u zelenu travu,
0611 Pa po hladu tuder posjedasmo.
0612 Ručana se doba potrefila,
0613 Pa sa leđa poskidasmo torbe,
0614 Izvadismo hljeba bijeloga,
0615 Da ručamo na planini tude.
0616 Pa mi društvo natočilo pivo,
0617 Čašu uzeh u desnicu ruku;
0618 Tamam čašu bijah prihvatio,
0619 Dok zapjeva neko uz planinu,
0620 Kako pjeva tanko glasovito:
0621 „ „Vaj planino da ti n’jesi hali,
0622 Ja l’ bez vuka, ja li bez hajduka?
0623 Nije l’ Bog do, sreća nanijela,
0624 Nije l’ ovdje u Jadiki Mujo,
0625 U Jadiki zelenoj planini!
0626 Ev’ imadu četiri godine,
0627 Kako Muja po zemljama tražim,
0628 Po zemljama i po planinama,
0629 Da ja s Mujom mejdan podijelim!” ” —
0630 Za čudo mi, Blažević Omere,
0631 Ko to smije pjevat uz planinu!
0632 Bacih čašu u zelenu travu,
0633 Pa ja skočih od zemlje na noge;
0634 Pa sam društvu govorio svome:
0635 „ „Sjed’te tude, moji Krajišnici,
0636 Idem dolje u bogaze saći,
0637 Ja ću stati za tanku jeliku,
0638 Pa ću vidjet, ko je uz planinu.” ” —
0639 Pa ja sađoh dolje niz planinu,
0640 Te ja stadoh za tanahnu jelu,
0641 Pa pogledah svojijem očima:
0642 Eto ozdo Vida bajraktara
0643 Na doratu, konju kosnatome;
0644 Na doratu noge prekrstio,
0645 U rukam’ mu teška topuzina,
0646 A sve topuz baca pod oblake,
0647 Koliko ga baca pod oblake,
0648 Sa jelika sve oblamlja grane,
0649 On pod topuz podgoni dorata,
0650 U b’jele ga dočekuje ruke.
0651 Ja pobjegoh brdu uz planinu;
0652 Kad sam do svog društva dolazio,
0653 Na društvo sam viku učinio:
0654 „ „Ha na noge, moji sokolovi,
0655 Eto ozdo Vida bajraktara,
0656 Da padnemo njemu u busiju!” ” —
0657 Pa sam društvu govorio mome:
0658 „ „Braćo draga, moji Krajišnici,
0659 Da među se Vida upušćamo,
0660 Nemojte se koji prevariti,
0661 Da ga ko god prije mene gađa.” ” —
0662 U to doba Vide bajraktare,
0663 Mi među se njega upuštismo,
0664 Ja ga zgađah puškom od očiju;
0665 Vidio sam su dva oka svoja,
0666 Gdje ga zgodih u prsa junačka,
0667 Pa od Vida zrna oskočiše,
0668 I padoše u zelenu travu. —
0669 Za tim puče trideset pušaka,
0670 Puškari su sva družina moja,
0671 Nikakva ga puška ne razminu;
0672 Jedne puške biju bajraktara,
0673 Druge pod njim njegova dorata,
0674 Nejma fajde što puške pucaju,
0675 Sve od Vida zrna oskakahu,
0676 Ne će puška Vida ni dorata.
0677 Na Vidu je pancijer košulja,
0678 Na doratu mnoge hamajlije,
0679 Ima Vide dreva svečevoga,
0680 Nije fajda kriti mu junaštvo.
0681 Vlašče vrisnu, a Boga spomenu,
0682 A poteže sablju od pojasa,
0683 Među naske natjera dorata,
0684 Hitar Vide da mu kraja nema:
0685 Dok bi majka sina prihvatila,
0686 I b’jeloj ga sisi prinijela,
0687 Posječe mi trijes’t Krajišnika!
0688 Jedva moga ugrabih đogata,
0689 Ja pobjegoh kroz planinu pustu.
0690 Kada blizu dođoh do bunara.
0691 Nešto tutnji za mnom kroz planinu,
0692 Okrenuh se sa đogata moga,
0693 Al mi bježe dva sestrića mlada,
0694 Dva sestrića, do dva Kurtagića.
0695 Al ih tjera Vide bajraktare,
0696 Dostiže ih među borovima,
0697 Obadva ih Vide posiječe,
0698 Vide viknu grlom bijelijem:
0699 „ „Kopilane, trbušati Mujo,
0700 A šta si se bolan prepanuo,
0701 A od sama Vida bajraktara?” ” —
0702 Pa me, brate, izjede sramota,
0703 Ja mojega povratih đogata,
0704 Pa se sretoh s Vidom bajraktarom,
0705 Pritjerasmo konje vitezove,
0706 Pritjerasmo jedan blizu drugog,
0707 Potegosmo puške iza pasa,
0708 Obojice puške su puknule,
0709 Puške moje obje pogodiše,
0710 Pogodiše Vida bajraktara,
0711 Al od njega zrna oskočiše.
0712 Kad pukoše puške Vidakove,
0713 Obje puške mene obraniše,
0714 Raniše me iznad pasa moga.
0715 Potegosmo sablje od pojasa,
0716 Stadosmo se sabljam’ udarati.
0717 Kud udarah Vida bajraktara,
0718 Sve onuda vatra posipaše,
0719 Vatra pada po zelenoj travi,
0720 Vatra prži djetelinu travu.
0721 Kuda mene Vide udaraše,
0722 Po po litre odrezuje mesa,
0723 Blaževiću, od tijela moga;
0724 V’oma me je sabljom izgrdio.
0725 Po đogatu krvca pokapala
0726 Kad mi đogat krvcu opazio,
0727 Uze đogat đema na zubove,
0728 Pobježe mi đogat niz planinu.
0729 Brži đogat od konja dorata,
0730 Ranjena me đogat iznosio. —
0731 Kazah tebi jade, Blaževiću.”
0732 Ode mislit Blažević Omere:
0733 „Bih li dao knjigu Anđelinu,
0734 Al ću sakrit knjigu šarovitu?
0735 Boga mi je beli sakrit ne ću,
0736 Jer sam trista uzo madžarija.”
0737 Pa zarovi ruke u džepove,
0738 Izvadio knjigu iz džepova,
0739 Opruži je Muju ranjenome:
0740 „Maj ti, Mujo, knjigu poslanicu.”
0741 Ne bi kader ruke podignuti,
0742 Da prihvati knjigu šarovitu,
0743 Već govori Blažević Omeru:
0744 „Turi knjigu kraj mene, Omere.”
0745 Pokraj Muja knjigu ostavio,
0746 Mujo viknu Ajkunu djevojku:
0747 „Ajko seko, k meni dođi brže!” —
0748 Dođe cura Muju u odaju,
0749 A Mujo joj ode besjediti:
0750 „Der preda me padni na koljena.”
0751 Ajka pade pred serdara Muja,
0752 A veli joj ranjen Mustaf’ aga:
0753 „Ajko sestro, tako ti imana,
0754 Der prihvati knjigu šarovitu,
0755 Pa pogledni knjizi niz jaziju,
0756 Pravo kaži, što mi knjiga kaže.”
0757 Ajka uze knjigu šarovitu,
0758 Pa pogleda knjizi niz jaziju, —
0759 Pravo kaže, što mu knjiga veli.
0760 A kad Mujo riječ razumio,
0761 Mujo jeknu, a sva kula zveknu,
0762 Od očiju suze upušćio.
0763 Ajkuna ga razgovarat ode:
0764 „Šuti, brate, ako Boga znadeš.”
0765 U riječi, u kojoj bijahu,
0766 Doklen poljem puške zapucaše.
0767 Začu Mujo puške u odaji,
0768 Pa na sestru viku učinio:
0769 „Priđi, Ajko, džamu i pendžeru,
0770 Pa pogledaj poljem zelenijem,
0771 Što pucaju puške preko polja, —
0772 Da li nije vojska od Kaura?”
0773 Pa Ajkuna pendžeru prilazi,
0774 I pogleda poljem zelenijem,
0775 Pa se njojzi dade pogledati: —
0776 Pet stotina vidje konjanika,
0777 A pred njima čudo ugledala,
0778 Svog Halila na konju malinu;
0779 Spored brata Rada ugledala,
0780 Uskok Rade na konju vraninu,
0781 Oba pobra idu naporedo.
0782 Obadva su u krv ogreznula,
0783 I za njima druga pet stotina.
0784 Kad pogleda Ajkuna djevojka,
0785 Kad Halilu vidje na ramenu,
0786 Mrtvu glavu nosi sa junaka,
0787 Do po kolca perčin pritisnuo.
0788 Među njima Ajka ugledala,
0789 Dvije cure vidje na konjima,
0790 Bi ti reko i bi se zakleo,
0791 Da j’ otišo Halil po djevojku.
0792 Nije nikud išo po djevojku,
0793 Već otišo, da umiri raju.
0794 Kad pogleda Ajkuna djevojka,
0795 Al Ajkuna bila pogledala,
0796 Al je društvo Mujova Halila,
0797 Oni nose nekoliko druga,
0798 Što s’ ljutijeh dopanuli rana.
0799 Kad to vidje Ajkuna djevojka,
0800 Muju bratu ranjenome kaže,
0801 Sve mu kaže, što je i kako je.
0802 Mujo viče Blažević Omera:
0803 „Hajd’ Omere, pred kapiju siđi,
0804 Te dočekaj mojega Halila.”
0805 Ode Omer, stade pred kapiju,
0806 Halil s društvom do kapije dođe,
0807 Blaževiću turski selam viknu,
0808 Blažević mu bolje prihvatio,
0809 A veli mu Mujagin Halile:
0810 „Otkud tude Blažević Omere?”
0811 A veli mu Blažević Omere:
0812 „’vuda su me puti nanijeli.”
0813 Halil svoga odsjede malina,
0814 Rade svoga debela vranina;
0815 Mrtvu glavu Radovanu pruža,
0816 Pobode je Rade pred kapiju,
0817 Onda Halil pogleda Omera:
0818 „Blaževiću, ako Boga znadeš!
0819 Kako mi je u odaji Mujo,
0820 Je l’ prilika hoće l’ umrijeti?”
0821 A veli mu Blažević Omere:
0822 „Bora mi je ’voma ranjen Mujo,
0823 Ostanuće, umrijeti ne će.”
0824 Proli Halil suze od očiju,
0825 Brata nema, dok ne rodi majka! —
0826 Halil ode u žensku avliju,
0827 I odvede cure obadvije,
0828 Grlom viče Ajkunu djevojku:
0829 „Ajko sestro, hodi na avliju.”
0830 Cura trči niz bijelu kulu,
0831 Kada cura na avliju siđe,
0832 Ajka cura na avliji pisnu:
0833 „Blago sestri od sad do vijeka,
0834 Kad si zdravo, moj brate Halile!”
0835 Halil njojzi tiho besjedio:
0836 „Jesam zdravo, al veselo n’jesam.”
0837 A veli mu Ajkuna djevojka:
0838 „Brate dragi, bićeš i veselo.”
0839 A veli joj Halil lakrdiju:
0840 „Ajko sestro, kako nam je Mujo?
0841 Vid’ nesreće, moga Mustaf’ age!”
0842 Opet veli nejačak Halile:
0843 „Tako jeste od Boga sudeno.”
0844 Pa Ajkuni Halil progovara:
0845 „Maj ti, Ajko, cure obadvije,
0846 To je jedno Ramova Fatima,
0847 To je drugo dilber Anđelija,
0848 Ono glava Vida bajraktara.”
0849 Pa se Halil do družine vrati,
0850 Te je svoje društvo odvodio,
0851 Odvede ih uz bijelu kulu. —
0852 Halil bratu u odaju dođe,
0853 Posjedali po odaji Turci,
0854 Halil sjede pred serdara Muja,
0855 Do Halila uskok Radovane,
0856 Ljube Muja s obadvije strane.
0857 Halil šuti, Rade progovara:
0858 „A ne boj se Bogom pobratime,
0859 Pobratime serdar Mustaf’ aga,
0860 Posjekli smo Vida bajraktara,
0861 Oteli smo cure obadvije.”
0862 A veli im Mujo lakrdiju:
0863 „A gdje ste se s njime udarili?” —
0864 „Dočekasmo u Popovu lugu,
0865 Mi bijasmo u Ribniku Mujo,
0866 Kada haber uhoda donese,
0867 Što j’ od tebe Vide učinio.
0868 Mi otalen poletjesmo živo
0869 Pa sidosmo lugu Popovome,
0870 Pa nas srete pope Riđanine:
0871 „ „’vuda prođe Vide bajraktare
0872 I provede kitu i svatove,
0873 U Primorje ode po djevojku.” ”
0874 Taki nama haber pope kaza.
0875 Mi ga tude, Mujo, pričekasmo,
0876 Čekasmo ga dva bijela dana;
0877 Kad je treće jutro osvanulo,
0878 Osvanulo i granulo sunce,
0879 Dokle lugom puške zapucaše,
0880 Pa se lugom svati pomoliše,
0881 A pred njima Vide na doratu,
0882 Sa svatima eglen zaturio:
0883 „ „Tu sam Turke ljuto isjekao,
0884 I ranio Muja na đogatu,
0885 Pa ja beli preboljet ne mogu,
0886 Što pobježe Mujo na đoginu.” ”
0887 Sve to sluša dijete Halile.” —
0888 Ode Rade besjediti Muju:
0889 „Nemoj nikad vikat na Halila,
0890 Silan Halil, jad ga ne ubio!
0891 On podviknu grlom bijelijem:
0892 „ „Kopilane, Vide bajraktare,
0893 Ako ti je Mujo pobjegnuo,
0894 Halil ne će tebi pobjegnuti!” ”
0895 To izreče, pojaha malina,
0896 I mi za njim birdem udarismo.
0897 A da vidiš tvojega Halila:
0898 On izvadi sablju demišćiju
0899 Pa na Vida birdem natjerao;
0900 Bir natjera na Vida malina,
0901 Birdem s Vida posiječe glavu,
0902 Jer je sablja oklop presjecala.
0903 Kada vidje kita i svatovi,
0904 Gdje pogibe Vide bajraktare,
0905 Po lugu su svi svati prsnuli,
0906 Nasred luga cure ostaviše.
0907 Mi uzesmo cure obadvije,
0908 Dovedosmo tvojoj tankoj kuli,
0909 Pa smo tvoje osvetili društvo.”