Kad kauri Livno porobiše,
U njem mrvu blaga zarobiše,
Mrvu blaga, ali j' plemenito —
Lipu hćercu age Atlagića,
Netjakinju Durajbegovića, 5
A ljubovcu paše bosanjskoga.
Ufati ju Senjanin Juriša,
Moli mu se mlajahna divojka:
„Pusti mene, Senjanin Juriša,
Zašt' ti neću ni do mora dojti, 10
Za namom te tri otkupe dojti —
Jedna otkup od babajka moga,
Od babajka age Atlagića;
Druga otkup od ujca mojega,
Ujca moga Durajbegovića; 15
Treta otkup od dragoga moga,
Draga moga paše bosanjskoga!"
Jošće mlada biše u riječi,
Al joj mladoj jedna knjiga dojde
Od babajka age Atlagića: 20
„Kćerko moja, ne ufaj se u me,
I moje su dvore porobljene,
Pusto j' moje odnešeno blago!”
Al[i] mladoj druga knjiga dojde
Od ujaka Durajbegovića: 25
„Dite moje, ne ufaj se u me,
Kauri mi dvore porobiše,
Odnesoše i srebro i zlato!”
Cvili, plače mlajahna divojka
Da će biti u Senju robinja. 30
Ali mladoj treta knjiga dojde
I uz knjigu tri tovara blaga
Od dragoga paše bosanjskoga:
„Otkupuj se, moja dušo draga,
Otkupuj se koliko ti drago!” 35
Divojka je mlada govorila:
„Mili božc, čuda velikoga,
Teško meni po rodu mojemu;
Da nij' meni dragoga mojega,
Ja bim bila u Senju robinja!” 40
