Кад каури Ливно поробише,
У њем мрву блага заробише,
Мрву блага, али ј' племенито —
Липу хћерцу аге Атлагића,
Нетјакињу Дурајбеговића, 5
А љубовцу паше босањскога.
Уфати ју Сењанин Јуриша,
Моли му се млајахна дивојка:
„Пусти мене, Сењанин Јуриша,
Зашт' ти нећу ни до мора дојти, 10
За намом те три откупе дојти —
Једна откуп од бабајка мога,
Од бабајка аге Атлагића;
Друга откуп од ујца мојега,
Ујца мога Дурајбеговића; 15
Трета откуп од драгога мога,
Драга мога паше босањскога!"
Јошће млада бише у ријечи,
Ал јој младој једна књига дојде
Од бабајка аге Атлагића: 20
„Кћерко моја, не уфај се у ме,
И моје су дворе поробљене,
Пусто ј' моје однешено благо!”
Ал[и] младој друга књига дојде
Од ујака Дурајбеговића: 25
„Дите моје, не уфај се у ме,
Каури ми дворе поробише,
Однесоше и сребро и злато!”
Цвили, плаче млајахна дивојка
Да ће бити у Сењу робиња. 30
Али младој трета књига дојде
И уз књигу три товара блага
Од драгога паше босањскога:
„Откупуј се, моја душо драга,
Откупуј се колико ти драго!” 35
Дивојка је млада говорила:
„Мили божц, чуда великога,
Тешко мени по роду мојему;
Да ниј' мени драгога мојега,
Ја бим била у Сењу робиња!” 40
