Bolja je naravska no učena

Dvojica se opklade. Jedan je govorio da je bolja učena nego naravska, a drugi nije nego naravska, te ovi prvi pozove potonjega na večeru. Kad je bida gotova večera, domaćin vabne jednu mačku koja mu skoči na trpezu, a on joj dade svijeću a ona se pope na zadnje noge a u prve drži svijeću te im svijetlila doklen su večerali, pa onda reče: vidiš di, druže, ovu mačku? — Vidim, odgovori mu. — Njoj je dato po naravi da miše lovi a ne da onako svijetli, sad kaži mi: ali je bolja naravska ali učena? Odgovori mu oni čoek: kad sam ja kod tebe došao večeras na večeru, molim te dođi i ti kod mene šjutra večer, i donesi ovu mačku, pak ćemo onda lako viđeti ko je dobio opklad. Kad je šjutri dan bilo pođe i prvi kod drugoga na večeru i ponese sobom onu mačku, a domaćin od nekuda dobavi jednoga maloga miša, pa kad šjedu za večeru donese mačku na trpezu, i dadu joj da svijetli kao i prvu noć. Pošto su večerali, onda domaćin iz jedne kutȋ ce pušti onoga miša na trpezu, a mačka baci svijeću te se ištuva pa povalja i polomi po trpezi cklene sudove te ostadoše u tmuši, a miša stade cijuk. Upita domaćin onoga gosta: ej druže! ako me ne vidiš ano me čuješ, kaži mi, đe ti je sad učena kod naravske?

Izvor

Vrčević, V. 1868. Srpske narodne pripovijetke ponajviše kratke i šaljive. Biograd: Srpsko učeno društvo. str. 1.