Boj Crnogoracah s Francuzima u Boki

0001 Knjigu piše Petrović vladika,
0002 a šilje je na Njeguše ravne,
0003 a na ruke guvernadur Vuku:
0004 "Oj me čuješ, guvernadur Vuko!
0005 Hodi kupi sve Njeguše redom,
0006 sve Njeguše i Đekliće male,
0007 š njima hajde ka Kotoru gradu
0008 i zatišni bijela Kotora,
0009 zatišni mu skale i putove
0010 da pri njemu nitko ne prilazi."
0011 Kada Vuku tanka knjiga dođe
0012 i kad viđe što vladika piše,
0013 on okupi silnovitu vojsku,
0014 s njom otide put Kotora grada,
0015 dok na vodu, na Goraždu, dođe.
0016 Na vodu je šator poperio,
0017 a Petar se podiže vladika,
0018 sobom vodi mlade Crnogorce,
0019 š njima side pod Maine ravne,
0020 tu sastavi dvije banovine -
0021 Crnu Goru i Primorje ravno,
0022 tu je nojcu jednu konačio,
0023 a u jutro rano uranio
0024 i ovako vojsci besjedio:
0025 "Crnogorci braćo, i Primorci!
0026 Može li se koji domisliti
0027 kako ćemo Budvu osvojiti?"
0028 Nego Petar Đurašković bješe
0029 te vladici pokloni se divno
0030 i stidno mu ruku poljubio
0031 pa je tiho pred njima besjedio:
0032 "O vladiko, mio gospodaru!
0033 Ja se dobro mogu domisliti
0034 kako ćemo Budvu osvojiti:
0035 mi pišimo list knjige bijele,
0036 šiljimo je Budvi na krajinu,
0037 a na ruke Krstićević Vuku
0038 da on skupi od Budve pandure,
0039 da predade Budvu na krajinu,
0040 a pogubi gospodu francešku,
0041 a silno im obećajmo mito,
0042 od Moškova lafu i gospodstvo."
0043 Kad vladika Petra razumio,
0044 on je tanku knjigu napravio,
0045 a šilje je Krstićević Vuku.
0046 A kad Vuka knjiga dopanula,
0047 on družinu svoju okupio,
0048 jes’ sokola Pribilović stanka,
0049 jošte Zeca Jova iz Poborah,
0050 sve im kaže što vladika piše
0051 i ovako njima besjedio:
0052 "Oćete li vjeru da vatamo
0053 da izdamo prebijelu Budvu?"
0054 Ali njemu oni besjediše:
0055 "Čuj ne dobro, Vuče pobratime!
0056 Da predamo Budvu na krajinu,
0057 pogubimo gospodu francešku."
0058 Kadek Vuko bješe razumio,
0059 on ovako družbi besjedio:
0060 "Ja ću šjutra rano uraniti
0061 i udriću Franu kapetanu."
0062 Tako veli Pribilović Stanko
0063 da će udrit na Kršćanovića,
0064 veli Zeče Jovo iz Poborah
0065 da će udrit popu Matkoviću,
0066 pa vladici knjigu otpišuju:
0067 "O vladiko, mio gospodare!
0068 Šjutra ćemo rano uraniti
0069 pogubiti gospodu francešku,
0070 tebi dati prebijelu Budvu,
0071 no kad bismo kavgu učinjeli
0072 ti doleti pred bijelom Budvom
0073 jer ćemo ti ključe pokloniti."
0074 Kad vladici tanka knjiga dođe,
0075 dobro se je knjizi ograšio,
0076 Crnogorce braću slobodio.
0077 A kad šjutra jutro osvanulo,
0078 priđe neg’ je sunce ogrijalo,
0079 rano rane od Budve panduri
0080 da obidu straže na krajinu,
0081 te sretoše gospodu francešku,
0082 pušku pali Krstićević Vuko
0083 i pogodi Frana kapetana,
0084 s crnom ga je zemljom sastavio,
0085 kako mu se bješe zafalio.
0086 Pušku pali Pribilović Stanko,
0087 opali je na Kršćanovića,
0088 i on ga je zemlji položio,
0089 pa Zec Jovo pali dževerdara
0090 i pogodi popa Matkovića,
0091 dobrom ga je ranom obranio,
0092 dešnu mu je ruku salomio,
0093 al’ ga sreća bješe nanijela
0094 na sokola popa brajickoga
0095 te ga nosi na pleći junačke,
0096 a pobježe Roza niz ulice.
0097 To vladika bješe razumio,
0098 na debela hata okročio
0099 pa poleće kano soko sivi
0100 i doleće pred bijelom Budvom,
0101 tu su njemu poklonili ključe,
0102 tere uze Budvu u Primorju.
0103 Kad vladika Budvu osvojio
0104 on je tanku knjigu napravio,
0105 i šilje je Vuku na Goraždi:
0106 "Oj me čuješ, moj sivi sokole"!
0107 Ja se šjutra hoću podignuti
0108 i ravni ću Grbalj pregaziti,
0109 na Solilo polje počinuti,
0110 na lijepoj carevoj livadi
0111 tu da, Vuko, smiješamo vojske,
0112 ma što će ti vojska kaževati
0113 kadek stane kaževati moja
0114 što je bilo na bijelu Budvu?
0115 Svaki nosi bjelog od Franceza,
0116 svaki junak vodi po soldata."
0117 Kadek Vuku tanka knjiga dođe,
0118 i kad viđe što vladika piše,
0119 on družini svojoj besjedio:
0120 "Od sramote živjet ne možemo,
0121 nego šjutra rano uranimo.
0122 na Trojicu kulu udarimo,
0123 na palatu od Kotora grada."
0124 Kadek jutro bješe osvanulo,
0125 no je Vuko rano uranio
0126 i družinu svoju pokliknuo,
0127 na Trojicu kavgu učinio,
0128 no neka se momčad odabraše,
0129 fortici se blizu primakoše,
0130 u lubarde bacaju kamenje,
0131 ono gleda silan đenerale
0132 s vrh bedema bijela Kotora,
0133 šetajući bješe besjedio:
0134 "Fala da je bogu jedinomu,
0135 da nu gledaj koze Crnogorce
0136 kako lome careve fortice,
0137 kako nejma golema junaka
0138 ko će gore do Trojice poći
0139 da raždene plahe Crnogorce."
0140 Ma besjedi silan kapetane
0141 po imenu vitez Kampanjole:!
0142 "Oj me čuješ,mio đenerale"
0143 Otvori mi od Šuranja vrata,
0144 odvoj meni vojske nekoliko,
0145 ja ću gore do Trojice poći
0146 da raždenem miše Crnogorce,
0147 dvadest ću ti ja dovesti žive
0148 da ih turaš, bane, proz tavnice."
0149 Otvori mu od Šuranja vrata,
0150 izbroji mu vojske pet stotinah,
0151 pred njom ide silan Kampanjole,
0152 a kad gore u Škaljare dođe,
0153 sobom uze škaljerskoga kneza.
0154 Kad se bliže primače Trojici,
0155 ugleda ga crnogorska straža
0156 tere ona Vuku kaževaše:
0157 "Evo ide od Kotora vojska!"
0158 Al’ se neka momčad poklikoše,
0159 tere sprijed’ orla dočekaše
0160 ne dadu mu hodit put Trojica,
0161 još ozad’ ga neki zaminuše,
0162 ne dadu mu bježat put Kotora.
0163 Uzmuči se silan Kampanjole
0164 pa pobježe Vrncem širokijem,
0165 Vrncem bježi, a ognjem se brani.
0166 A kad Vrncu na širinu dođe,
0167 tu je šuplje kolo napravio,
0168 puče jedna puška crnogorska
0169 te pogodi silna Kampanjola,
0170 pade orle na zelenoj travi,
0171 ali druga puca u družini
0172 i pogodi šklaljarskoga kneza -
0173 ni živa ga zemlja ne dočeka.
0174 Ali treća puca od Franceza
0175 i jedno je obalila momče,
0176 od barjaka bilo ćeklićskoga,
0177 pobjegoše jadovni Francezi
0178 ka i pusta stoka bez čobana,
0179 a za njima mladi Crnogorci,
0180 ćeraše ih do vrata Šuranja,
0181 ni jednoga živa ne puštaše
0182 no dvadeset žive uvatiše
0183 pa ih žive vode na Trojicu.
0184 To vidješe s Trojice Francezi,
0185 prevrnuše puške naopako,
0186 prepadoše Trojicu forticu,
0187 Crnogorci kulu poharaše,
0188 Poharaše pak je izgorješe.
0189 Al’ se Petar podiže vladika
0190 i ravni je Grbalj pregazio,
0191 a ’vo k Vuku na Trojicu dođe,
0192 tu mu Vuko šenluk učinio,
0193 ne čini mu šenluk iz pušakah,
0194 nego pali franceško oružje
0195 i žeže mu zelene topove
0196 kojeno su momčad ugrabila
0197 iz fortice franceške Trojice.
0198 Bogu fala i bogorodici,
0199 a pravijeh svuda pomoćnici.