Бој Црногорацах с Французима у Боки

0001 Књигу пише Петровић владика,
0002 а шиље је на Његуше равне,
0003 а на руке гувернадур Вуку:
0004 "Ој ме чујеш, гувернадур Вуко!
0005 Ходи купи све Његуше редом,
0006 све Његуше и Ђеклиће мале,
0007 ш њима хајде ка Котору граду
0008 и затишни бијела Котора,
0009 затишни му скале и путове
0010 да при њему нитко не прилази."
0011 Када Вуку танка књига дође
0012 и кад виђе што владика пише,
0013 он окупи силновиту војску,
0014 с њом отиде пут Котора града,
0015 док на воду, на Горажду, дође.
0016 На воду је шатор поперио,
0017 а Петар се подиже владика,
0018 собом води младе Црногорце,
0019 ш њима сиде под Маине равне,
0020 ту састави двије бановине -
0021 Црну Гору и Приморје равно,
0022 ту је нојцу једну коначио,
0023 а у јутро рано уранио
0024 и овако војсци бесједио:
0025 "Црногорци браћо, и Приморци!
0026 Може ли се који домислити
0027 како ћемо Будву освојити?"
0028 Него Петар Ђурашковић бјеше
0029 те владици поклони се дивно
0030 и стидно му руку пољубио
0031 па је тихо пред њима бесједио:
0032 "О владико, мио господару!
0033 Ја се добро могу домислити
0034 како ћемо Будву освојити:
0035 ми пишимо лист књиге бијеле,
0036 шиљимо је Будви на крајину,
0037 а на руке Крстићевић Вуку
0038 да он скупи од Будве пандуре,
0039 да предаде Будву на крајину,
0040 а погуби господу францешку,
0041 а силно им обећајмо мито,
0042 од Мошкова лафу и господство."
0043 Кад владика Петра разумио,
0044 он је танку књигу направио,
0045 а шиље је Крстићевић Вуку.
0046 А кад Вука књига допанула,
0047 он дружину своју окупио,
0048 јес’ сокола Прибиловић станка,
0049 јоште Зеца Јова из Поборах,
0050 све им каже што владика пише
0051 и овако њима бесједио:
0052 "Оћете ли вјеру да ватамо
0053 да издамо пребијелу Будву?"
0054 Али њему они бесједише:
0055 "Чуј не добро, Вуче побратиме!
0056 Да предамо Будву на крајину,
0057 погубимо господу францешку."
0058 Кадек Вуко бјеше разумио,
0059 он овако дружби бесједио:
0060 "Ја ћу шјутра рано уранити
0061 и удрићу Франу капетану."
0062 Тако вели Прибиловић Станко
0063 да ће удрит на Кршћановића,
0064 вели Зече Јово из Поборах
0065 да ће удрит попу Матковићу,
0066 па владици књигу отпишују:
0067 "О владико, мио господаре!
0068 Шјутра ћемо рано уранити
0069 погубити господу францешку,
0070 теби дати пребијелу Будву,
0071 но кад бисмо кавгу учињели
0072 ти долети пред бијелом Будвом
0073 јер ћемо ти кључе поклонити."
0074 Кад владици танка књига дође,
0075 добро се је књизи ограшио,
0076 Црногорце браћу слободио.
0077 А кад шјутра јутро освануло,
0078 приђе нег’ је сунце огријало,
0079 рано ране од Будве пандури
0080 да обиду страже на крајину,
0081 те сретоше господу францешку,
0082 пушку пали Крстићевић Вуко
0083 и погоди Франа капетана,
0084 с црном га је земљом саставио,
0085 како му се бјеше зафалио.
0086 Пушку пали Прибиловић Станко,
0087 опали је на Кршћановића,
0088 и он га је земљи положио,
0089 па Зец Јово пали џевердара
0090 и погоди попа Матковића,
0091 добром га је раном обранио,
0092 дешну му је руку саломио,
0093 ал’ га срећа бјеше нанијела
0094 на сокола попа брајицкога
0095 те га носи на плећи јуначке,
0096 а побјеже Роза низ улице.
0097 То владика бјеше разумио,
0098 на дебела хата окрочио
0099 па полеће кано соко сиви
0100 и долеће пред бијелом Будвом,
0101 ту су њему поклонили кључе,
0102 тере узе Будву у Приморју.
0103 Кад владика Будву освојио
0104 он је танку књигу направио,
0105 и шиље је Вуку на Горажди:
0106 "Ој ме чујеш, мој сиви соколе"!
0107 Ја се шјутра хоћу подигнути
0108 и равни ћу Грбаљ прегазити,
0109 на Солило поље починути,
0110 на лијепој царевој ливади
0111 ту да, Вуко, смијешамо војске,
0112 ма што ће ти војска кажевати
0113 кадек стане кажевати моја
0114 што је било на бијелу Будву?
0115 Сваки носи бјелог од Францеза,
0116 сваки јунак води по солдата."
0117 Кадек Вуку танка књига дође,
0118 и кад виђе што владика пише,
0119 он дружини својој бесједио:
0120 "Од срамоте живјет не можемо,
0121 него шјутра рано уранимо.
0122 на Тројицу кулу ударимо,
0123 на палату од Котора града."
0124 Кадек јутро бјеше освануло,
0125 но је Вуко рано уранио
0126 и дружину своју покликнуо,
0127 на Тројицу кавгу учинио,
0128 но нека се момчад одабраше,
0129 фортици се близу примакоше,
0130 у лубарде бацају камење,
0131 оно гледа силан ђенерале
0132 с врх бедема бијела Котора,
0133 шетајући бјеше бесједио:
0134 "Фала да је богу јединому,
0135 да ну гледај козе Црногорце
0136 како ломе цареве фортице,
0137 како нејма голема јунака
0138 ко ће горе до Тројице поћи
0139 да раждене плахе Црногорце."
0140 Ма бесједи силан капетане
0141 по имену витез Кампањоле:!
0142 "Ој ме чујеш,мио ђенерале"
0143 Отвори ми од Шурања врата,
0144 одвој мени војске неколико,
0145 ја ћу горе до Тројице поћи
0146 да ражденем мише Црногорце,
0147 двадест ћу ти ја довести живе
0148 да их тураш, бане, проз тавнице."
0149 Отвори му од Шурања врата,
0150 изброји му војске пет стотинах,
0151 пред њом иде силан Кампањоле,
0152 а кад горе у Шкаљаре дође,
0153 собом узе шкаљерскога кнеза.
0154 Кад се ближе примаче Тројици,
0155 угледа га црногорска стража
0156 тере она Вуку кажеваше:
0157 "Ево иде од Котора војска!"
0158 Ал’ се нека момчад покликоше,
0159 тере спријед’ орла дочекаше
0160 не даду му ходит пут Тројица,
0161 још озад’ га неки заминуше,
0162 не даду му бјежат пут Котора.
0163 Узмучи се силан Кампањоле
0164 па побјеже Врнцем широкијем,
0165 Врнцем бјежи, а огњем се брани.
0166 А кад Врнцу на ширину дође,
0167 ту је шупље коло направио,
0168 пуче једна пушка црногорска
0169 те погоди силна Кампањола,
0170 паде орле на зеленој трави,
0171 али друга пуца у дружини
0172 и погоди шклаљарскога кнеза -
0173 ни жива га земља не дочека.
0174 Али трећа пуца од Францеза
0175 и једно је обалила момче,
0176 од барјака било ћеклићскога,
0177 побјегоше јадовни Францези
0178 ка и пуста стока без чобана,
0179 а за њима млади Црногорци,
0180 ћераше их до врата Шурања,
0181 ни једнога жива не пушташе
0182 но двадесет живе уватише
0183 па их живе воде на Тројицу.
0184 То видјеше с Тројице Францези,
0185 преврнуше пушке наопако,
0186 препадоше Тројицу фортицу,
0187 Црногорци кулу похараше,
0188 Похараше пак је изгорјеше.
0189 Ал’ се Петар подиже владика
0190 и равни је Грбаљ прегазио,
0191 а ’во к Вуку на Тројицу дође,
0192 ту му Вуко шенлук учинио,
0193 не чини му шенлук из пушаках,
0194 него пали францешко оружје
0195 и жеже му зелене топове
0196 којено су момчад уграбила
0197 из фортице францешке Тројице.
0198 Богу фала и богородици,
0199 а правијех свуда помоћници.