Bojevi Crnogoraca s Turcima
0001 Srpska majka vele tugovaše,
0002 Zlamenite borbe spominjaše
0003 I od srca svoga uzdisaše,
0004 Pak ovako majka govoraše,
0005 Ter žalosno srce razbiraše:
0006 „Bože mili, čuda velikoga,
0007 Tužnu li sam uru dočekala
0008 Da ja gledam mile sine moje,
0009 Crnogorce, sive sokolove,
0010 Đe se biju, crnu krvcu liju,
0011 A mene su savezane ruke
0012 Gledajući te nevjerne Turke,
0013 Da ne branim sve moje sinove!”
0014 Opet majka sebe govoraše:
0015 „Čast i dika i slava velika
0016 Mene majci srpski vitezova,
0017 Iako sam suze oborila,
0018 Al’ sam majka najslavni’ junaka,
0019 Srpski bana i srpski knezova,
0020 Vojevoda i veljih barona,
0021 Sve vlastele i srpske gospode,
0022 Svih rabreni sivi sokolova!
0023 Ja sam bila, ali što sam sade?
0024 Lazar pade, a Srpstvo propade,
0025 Ne ostade ništa do kamena,
0026 Jer šnjim pade sva srpska gospoda,
0027 Ko gođ dođe na bojno Kosovo —
0028 Svi rečeni naši vitezovi,
0029 Ko gođ bješe srca junačkoga,
0030 Svak pogibe sa carom Lazarom,
0031 Sa Lazarom na polje Kosovo.
0032 Radi carstva i rad otačastva,
0033 Radi dike i slave velike
0034 I velikog srpskoga imena.
0035 Samo luda đeca ostadoše,
0036 Njima Turci zulum učiniše,
0037 Razoriše crkve i oltare,
0038 Ogradiše krmničke munare,
0039 Jadne srpske potiskoše majke,
0040 Nekršćenom nogom pogaziše,
0041 Ah, na Srbe muke udariše,
0042 Teške muke od dušmanske ruke.
0043 Kad viđeše pilad sokolova
0044 Kako turci svake jade rade,
0045 Zabolje ih bruka i grdilo,
0046 A zabolje carstvo i gospostvo,
0047 Pak počeše klete biti Turke,
0048 Staše biti paše i vezire,
0049 Potukoše odže i kadije,
0050 Kuluglije i turske delije
0051 I nevjerne velike dahije,
0052 Osvetiše moje sokolove.
0053 Pa se mlogi Srbi razbježaše
0054 I u tuđa stada postradaše,
0055 A nekizi Srbi pobjegoše
0056 U vrlitne gore crnogorske,
0057 Te protivo cara vojevaše
0058 I slobodu svoju održaše,
0059 Crnom Gorom to mjesto nazvaše,
0060 Zašto mloge bule ocrniše
0061 I sultane za srce uvješe!”
0062 Opet srpska govoraše majka:
0063 „Žalost moja, mlogi ostadoše
0064 Po svoj Bosni i Hercegovini
0065 I mlogizi vjerom prevrnuše,
0066 Protiv svoje braće vojevaše,
0067 Te sramotno, crn im obraz bio!
0068 U Srbiju đeca ostadoše
0069 I hrišćanstvu vjeru održaše.”
0070 Jošt ovako zbori srpska majka:
0071 „Brankoviću, štu učini, Vuko,
0072 Što učini, crn ti obraz bio,
0073 Od velikog roda Brankovića?
0074 Ti ostavi kletvu preveliku
0075 Sa kojom se i sad Srbi kunu
0076 I kleće se dok jednoga traje
0077 Tvojom brukom i tvojom izdajom,
0078 Jer izdade srpskog car-Lazara!
0079 Obiliću, srpska vojevodo,
0080 Ti si tvoje ime uzvisio
0081 Pored jarkog na istoku sunca,
0082 Blago tebe i rodu tvojemu!
0083 Al’ je žalost svakojem Srbinu,
0084 Koji Turke dokopat’ ne mogu
0085 Da osveti rane prevelike,
0086 Koje su ni dali od Kosova,
0087 Jerbo naše osvojiše carstvo,
0088 Svu Srbiju i Ercegovinu,
0089 Ravnu Bosnu i Masedoniju,
0090 Bulgariju i svu zemlju Grčku,
0091 Zemlju Grčku, carstvo pravoslavno,
0092 Carevinu Kostadina cara!”
0093 Jošt ovako zbori srpska majka:
0094 „O Rusijo, Bog ti u pomoć bio,
0095 Da bi grčko carstvo izbavio
0096 I Soviju crkvu okadio,
0097 Od nemile krvi očistio,
0098 Da svetinja gadom ne zadaje,
0099 Da propoju dvanaest oltara
0100 U Sofiju, nasred Carigrada,
0101 Da se grešni nama ne rugaju,
0102 Koji zbore ovako govore —
0103 Kad Carigrad Grci izgubiše,
0104 Da grešnici Boga vidiješe
0105 Đe pobježe sasred Carigrada
0106 I ostavi Kostatina cara.
0107 Bij se, bruko, s kim si zpaočela,
0108 Đe će grešnik i Boga vidjeti,
0109 Vidijeti na ovome sv’jetu,
0110 Nij’ o tome treba ni zboriti,
0111 No ću o drugom sade zborit’ majka.
0112 Rusijo, Bog te obratio
0113 Da bi Srpstvu oči obratila,
0114 Iz dušmanski ruka izbavila,
0115 Jerbo mene od mlozine krivo,
0116 Odavno mi vade srce živo,
0117 Od Kosova do današnjeg dana!
0118 Ah, ja, majka srpskije junaka,
0119 Suze ronim, a nebu se molim
0120 Da bi moju đecu izbavilo!
0121 Jošt da, majka, suze ne ukidam
0122 Crnogorcem onim gorama,
0123 Ja se ne bi nikad veselila,
0124 Veselila ni vesela bila.
0125 Ali tako, milom Bogu fala,
0126 Slobodom se onom razgovaram
0127 Od Lazara do današnjeg dana.
0128 Kad promislim sve njihove muke,
0129 Što prenose oni od Kosova,
0130 Raspale se uz mene plamovi!”
0131 I jošt majka srpska progovara:
0132 „O Rusijo, zmaju ognjeviti,
0133 Zašto lafa na sokola pušti,
0134 Turskog cara na Nikolu knjaza?
0135 U lafa je i krepost i snaga
0136 I druga mu strana pripomaga,
0137 A sokolu niko ne pomaga
0138 Do njegova krila i okrilja!
0139 Al’ promisli, zmaju ognjeviti,
0140 Kada bi se soko umorio,
0141 On bi mrskog lafa nadletio,
0142 Pa bi otolen tica poletio
0143 U vrlitne gore i slobode,
0144 U koje su gnjezda sokolova,
0145 Đe se orli i sokoli legu,
0146 A pod njima zmije i akrepi,
0147 Te Turcima vade oči žive;
0148 A kada bi soko počinuo
0149 Na Lovćenu, kod bijele crkve,
0150 Te je Petar drugi sagradio,
0151 Bog njegovu dušu posvetio —
0152 Sad sokola oću ostaviti,
0153 Pa se oću opet povratiti!”
0154 Pa jošt srpska majka spominjaše:
0155 „O Lovćenu, slobodna planino,
0156 Slobodna si vazda od starine,
0157 Ponosiš se slavom i slobodom,
0158 Visoko si glavu nadvisila
0159 Nad onijem mutnijem jezerom,
0160 Iz kojega zmaj ognjeni leti,
0161 Te prosiplje oganj nad slobodom,
0162 Nad slobodnom slavnom Gorom Crnom,
0163 Kojemu se sve Srblje veseli,
0164 Jere će ji zmaju izbaviti,
0165 Izbaviti od nemile vlade,
0166 Od rečenog zmaja ognjenoga.
0167 Od njega se Stambol s morem trese,
0168 Ka i što se skoro tresijaše
0169 Silna vojska dužda mletačkoga,
0170 Koju bješe dužde otpravio,
0171 S dogovorom turskoga sultana,
0172 Da poara lovnu Goru Crnu,
0173 Da ulomi orla u slobodi,
0174 Da polomi srpskoj zemlji krila,
0175 Da jo’ utre slavu vjekovitu.
0176 Dužde bješe vojsku postavio
0177 Otkraj Bara do grada Klobuka,
0178 A car turski otpravio bješe
0179 Svoji dvadest iljada Turaka,
0180 A pred njima tri silna vezira,
0181 Bosanskoga i rumelinskoga
0182 I Memeda, skadarskog vezira,
0183 Okoliše lovnu Goru Crnu.
0184 A ja, majka srpskije junaka,
0185 Kad vidijeh Turke i Mlečiće,
0186 Prepadoh se, čudit’ mi se nije,
0187 Da ću moju slavu izgubiti
0188 I slobodno gn’jezdo razuriti.
0189 Ko će kao Bog, da je njemu fala —
0190 Jedno jutro, u zoru bijelu,
0191 Moji momci, moji sokolovi,
0192 Priđe zore i bijela dana
0193 Udariše na tursko šatorje,
0194 Pak jedanak puške oboriše
0195 I plmane nože povadiše
0196 Kad se jadni Turci ne nadaše,
0197 Pokosiše bijele šatore,
0198 A kamoli sultanove Turke.
0199 Bježe tužni i žalosni Turci,
0200 Pznadoše što će reći vuci,
0201 Ostadoše čadorovi pusti,
0202 Ostaviše bumbe i topove,
0203 Polak, vojske, svijetlo oružje
0204 I zairu Otmanović-cara.
0205 A što ću ti zametati sada,
0206 No kad svanu i sunce ogranu,
0207 Teško ti ga Otmanović-caru
0208 Kad mu pade toliko Turaka
0209 Od mojije srpskije junaka!
0210 Ja sam, majka, nebu se molila
0211 Da bi moju slavu sačuvalo,
0212 Nebo se na me smilovalo,
0213 Koje posla munje i gromove
0214 U okolu skadarskog vezira
0215 I spali mu vojsku strahovito.
0216 Što uteče gromu nebeskomu,
0217 Ne uteče crnogorskoj vojski —
0218 Blago tome kome Bog pomaga,
0219 Ne boji se kralja nijednoga!
0220 Jošt se na m e nebo smilovalo,
0221 Te nagleda srpskog roda majku,
0222 Te pokara grešnika jednoga,
0223 Nevjernoga dužda mletačkoga,
0224 I na njega pošilje gromove —
0225 Puče sila Boga velikoga
0226 Iz onoga crnoga oblaka,
0227 Grom je strašan, nije ono šala,
0228 Strahovito vojsku mu raspara,
0229 Teško tome koga Bog pokara!
0230 I sluša’ me, dragi pobratime,
0231 Ko mi ne bi ovo vjerovao,
0232 Nek’ potraži istorije prave,
0233 Tu će naći moje kaževanje.
0234 Sad se oću, majka, povratiti,
0235 sokolu oću govoriti
0236 Kojega sam priđe ostavila
0237 Na rečenu visoku planinu,
0238 Više ravna Polja njeguškoga.
0239 Njeguši su mjesto plemenito,
0240 Jer od vazda jesu glasovito,
0241 Jer se u njem’ porađa gospoda,
0242 Porađu se veliki knjaževi,
0243 Gornaduri i druga gospoda,
0244 Petrovići, sivi sokolovi,
0245 Koji srpskom zemljom upravljaše,
0246 Srpskom zemljom Crnom Gorom lovnom.
0247 Pa bi otlen tica pokliknuo
0248 Sa Lovćena, visoke planine,
0249 Dok bi soko jato okupio
0250 Od Srbije i Ercegovine,
0251 Ravne Bosne i Maćedonije.
0252 Al’ zafajdu, dragi pobratime,
0253 Koji nosiš od junaka ime,
0254 Srpska zemlja ima izdajnika,
0255 Koji nojzi od prevratu rade,
0256 Ti ne daju Srbe okupiti
0257 I Turčinu kletom udariti!
0258 E, kad bi se braća okupila,
0259 Mrskome bi lafu udarila,
0260 Jedni bi mu oči izvadili,
0261 A drugi mu srce rasparali,
0262 Treći bi mu glavu okinuli,
0263 Četvrti ga u oganj spalili,
0264 Da od vraga ne uteče traga,
0265 Da Srbinu jade ne zadaje,
0266 Jer bi Srpstvo jedva i čekalo.
0267 Sva Srbija podiže oružje,
0268 Ali ne sme pomoć’ Gori Crnoj;
0269 Ercegovci malo pomogoše,
0270 Što mogahu, ono ne smijahu
0271 Od nahije veliki dušmana.
0272 Nego kleti Turci navališe,
0273 A pred njima mrska poturica,
0274 Poturica paša Omer-paša
0275 Sa junakom pašom Derviš-pašom,
0276 A drugije paša i bimbaša,
0277 Ko bi njima ime izbrojio!
0278 No posluša’, dragi pobratime,
0279 Crnogorci Turke dočekaše
0280 Po granici krajem Gore Crne,
0281 A što ću ti za to kaževati,
0282 Ubiše se bojem žestokijem,
0283 Što će sv’jetu za priču ostati
0284 I dok bude Srba spominjati —
0285 Nije šala, za devet mjeseca,
0286 Bojak biti i krv prolivati!
0287 Kad ja, majka srpska, to vidila
0288 Kako krvca crna lijevaše
0289 Od mojije sivi sokolova,
0290 Prepado se e sam poginula,
0291 E se srpska sveća utulila,
0292 Al’ se ona nije utulila,
0293 Nego se je bolje upalila
0294 Kad je hrabrost turska posrnula,
0295 Koja na nji bješe udarila!”
0296 Pa se srpska majka razgovara,
0297 Te ovako ona progovara:
0298 „Otkad turski sultani vladaše
0299 U bijelu gradu Carigradu,
0300 Oni vazda vojsku upravljaše
0301 I na moju zemlju udaraše,
0302 Al’ im nije vojska izginula
0303 Ka što mu je sade izginula
0304 Na Nikolu Petrovića knjaza.
0305 Nije šala, dragi pobratime,
0306 Što pogibe carevi Turaka
0307 Sedandeset i više iljada
0308 Biranije na glasu junaka,
0309 Koje care po svom carstvu bira!
0310 Crnogorci mlogi pogiboše,
0311 Sedam iljad’ birani junaka,
0312 Što i kleti tad pobiše Turci,
0313 A ranjeni toliko ji bješe.
0314 Ma ako su oni poginuli,
0315 Al’ su vječnu slavu zadobili,
0316 S kojom ću se, majka, veseliti
0317 I veselo danke provoditi
0318 I dok bude roda spominjati.
0319 Sad dosp’jeva ova pjesma slavna,
0320 Kojuno sam ispjevala majka.”
0321 Sv’jem delijam’ pjesma na poštenje,
0322 A nam Bog da zdravlje i veselje!
