Eli-beg prosi Bojanu,
Bojana neče, pa neče,
devet je gore prebegla,
u desetu se skutala.
Al' eto ide Eli-beg: 5
„Stojane, brate, Ivane,
da mi najdete Bojanu!
Vrlo ču vi muke zadadem
i teške globe ocečem:
do dvesta bela talira, 10
i trista žuta dukata,
i sto tovage po noge!"
Tegaj se diže mlad Stojan,
po goru 'odi pa viče:
„Izlezni, sestro Bojano, 15
Eli-beg si je otiš'l!"
Prevari se Bojana
ta si kod brata izleze.
Kad pribliziše do dvori,
Eli-beg sedi u dvori. 20
Tegaj zapišta Bojana:
„O, lele mene do Boga,
kako me bratac prevari
turcka robinja da budem!"
Ali Eli-beg govori: 25
„Bojano, mori, Bojano,
nečeš robinja da budeš,
tik češ kaduna da budeš,
na visok čardak da sediš,
zelenu svilu da predeš 30
na t'nko bulcko vretence,
žuti dukati da nižeš,
pod belo grlo da nosiš!"
Braća dadoše Bojanu,
pa ju povede Eli-beg. 35
Kad beoše iroz goru,
al' dunu vetar iz goru
i sturi Bojane bel prevez -
sinu Bojane ličence
kako to jarko sunčence. 40
Eli-beg ne mož’ da trpi,
tike Bojanu poljubi.
Bojana uze nožići,
pa se Bojana ubode:
„Ljubite mene, nožići, 45
da me ne ljubi Eli-beg!”
Beleške
Turski zulum i nasilje svake vrste prisutni su u mnogim pesmama iz Timoka, ali i stoičko držanje naših ljudi i žena, njihovo ljudsko dostojanstvo, otpor i nemirenje. Peva se kao pesma br. 7.
Reference
Izvor
Dragoljub Simonović: Narodne pesme iz Istočne i Južne Srbije, Beograd, 1988., str. 218-219.
Ljubiša Rajković Koželjac: Dvori samotvorni (narodne umotvorine iz srednjeg Timoka), Zaječar, 1972., str. 53-54.
