Bosna
| ←Boj petlova | Bosna Pisac: Ljubomir Nenadović |
Venac→ |
Oj slobodo, ne zakosni
I u sužnjoj sinut’ Bosni,
Ah, koje su svi sinovi
Sinji davno već robovi.
O, otvaraj svetlu dver,
Ukroćavaj adsku zver.
Mesto tebe ropstvo vlada,
Mesto zloga dobar strada,
A pravednik okov nosi,
Nepravednik tim s’ ponosi.
Am’ se tvoja krije vlast
Kad zločinstva besni strast.
Ni u kojem sveta kraju
’Vake muke sad ne traju
Ka’ u ovoj bednoj zemlji
Gde se niko ne veseli;
Nit’ se hori pesme glas
Kad se žanje žita klas.
Deva svoje lice krije,
Srbin svoju kosu brije,
Jer je volja to tirana
I njegovog alkorana.
Ah, Bošnjaci bedni mi!
Doveka smo nesrećni.
Oci naši roblje bili,
Da sinovi nasledili;
No unuci, praunuci
Već postaju pravi Turci.
Ah, Bošnjaci bedni mi,
Što smo na svet stvoreni?
Četir’ veka robovanja,
Četir’ veka uzdisanja,
Prođe gledeć’ naše bede.
Jedna drugu kako slede.
O Evropo, imaš vid?
Il’ obraza svoga stid?
Ah, sada nam preko mere
Turska ruka muke stere:
Naš je život sav u muci
I u njinoj krvnoj ruci.
Nad svačim je turska vlast,
Njihova smo mi oblast.
Njive naše nisu naše
Već turskoga zloga paše,
On nam samo za to dao,
Da bi više ploda zbra o.
Pa što roba steče trud
To raskošna raspe grud.
Sestre, kćeri slatke naše
Ropkinjama turskim staše,
A sinovi naši mili
Po šumi se rasturili,
Nit’ s’ ukazat’ koji sme
Seb’ da ope ili žnje.
1844.
Izvor[uredi]
- Celokupna dela Ljubomira P. Nenadovića, Beograd, 1892, Sveska prva, str. 23(35)
|